Počeo sam da praktikujem Falun Dafu 2015. godine. Osvrćući se unazad, moj rani život bio je pun nedaća, a kasnije sam patio od neizlečive bolesti. Kada se činilo da je svaka nada izgubljena, imao sam sreće da počnem da praktikujem Dafu i dobijem novi život. Znajući da mi je ovaj život bio namenjen da dobijem Fa, osećam se presrećnim u srcu. Zahvalan sam što mi je Učitelj Li dao novi život. Takođe shvatam da je misija učenika Dafe da pomaže Učitelju u Fa-ispravljanju sveta. I odgovornost i značaj toga su od velike važnosti.
Život pun nevolja
Nevolje su se nizale jedna za drugom. U šestoj godini, imao sam operaciju posle saobraćajne nesreće, eksplorativnu laparotomiju radi uklanjanja krvnih ugrušaka iz trbušne duplje. Operacija mi je ostavila uporan problem čestih opstrukcija creva zbog priraslica. Ponekad bi samo nekoliko zalogaja torte ili malo grožđa izazvalo opstrukciju koja je zahtevala hospitalizaciju. Povraćao bih dok ne bi izašla gorka žuč, osećao bih jake bolove u stomaku, a oporavak bi trajao nedelju dana ili duže.
Tako sam od malih nogu bio slab i bolešljiv, sa neopisivom patnjom i stalnim zabrinutim izrazom lica. Ljudi su me opisivali kao nekoga sa tankim vratom koji nosi veliku glavu, kao bolešljivog slabića koji nije u potpunosti razvijen. Od detinjstva sam takođe osećao ogroman unutrašnji bol i bio sam zbunjen oko smisla života. Pitao sam se: „Zašto ne mogu da idem u školu i da se igram kao druga deca? Zašto ne mogu da jedem šta god hoću bez brige ili da se ne razbolim? Zašto moram da trpim toliko bola i patim od bolesti?“
Dok je ovo stanje ostajalo neizlečeno, druge nesreće su nastavile da se dešavaju. U osnovnoj školi sam imao usitnjeni prelom lakatnog zgloba posle rvanja sa drugovima iz razreda i umalo ostao trajno invalid. Zamalo mi je puklo slepo crevo, što je zahtevalo hirurško uklanjanje. Zatim sam dobio hepatitis. Nekih godina sam išao u bolnicu skoro svakog meseca. Krvni sudovi na mojim rukama, rukama i nogama su atrofirali i nestali od godina primanja infuzija.
U vrlo mladom dobu, često sam razmišljao da sve okončam kako bih se oslobodio muke svojih bolesti. Pošto sam bio tako slab, onesvestio sam se zbog anksioznosti na probnom ispitu pre prijemnog za fakultet. Moji roditelji su svu svoju ušteđevinu potrošili na moje lečenje i ishranu i često su morali da pozajmljuju novac. U srcu sam se često molio da me neki besmrtnik spasi iz mora patnje. U 16. godini sam ponovo operisan da bi se razbile crevne priraslice. Na hladnom operacionom stolu, lekari i sestre su me gledali i rekli da nikada nisu videli tako mršavu mladu osobu. Ceo hirurški proces bio je srceparajuće bolan. Otvorio sam usta, ali nisam mogao da pustim glas. Zastrašujuće i mučno iskustvo bilo je kao živa noćna mora. Zašto je moj život bio ispunjen tolikom patnjom? Zašto je bol bio beskrajan i neprestajan?
Kasnije sam išao u školu, našao posao, oženio se i dobio dete. Tada se činilo da su stvari postale normalne. Međutim, 2014. godine dijagnostikovali su mi rak jetre. Nakon posete velikim bolnicama, dijagnoza je bila jednoglasna. Neki specijalisti su preporučili minimalno invazivno lečenje, neki su predložili hirurško uklanjanje, a drugi transplantaciju. Kada sam pitao šta je uzrokovalo ovu neizlečivu bolest, niko od stručnjaka, uključujući glavne lekare i mentore doktoranata koji su studirali u inostranstvu, nije mogao da mi da odgovor. Njihovo znanje i razumevanje svodilo se samo na dijagnostikovanje teške bolesti, a zatim na neki stepen operacije ili transplantacije. Nisu imali druge opcije da ponude. Takvi zastrašujući zaključci učinili su da se osećam kao da sam pao u provaliju bez nade za oporavak. Nekoliko dana nisam mogao da spavam. Ko sam ja? Odakle sam došao? Kuda idem? Ova tri pitanja su mi se stalno vrtela u mislima, bez odgovora, uprkos beskrajnom razmišljanju.
Ubrzo nakon operacije, bolest se ponovo vratila. Osećao sam da je moj život ušao u odbrojavanje do kraja i da u mom životu nije bilo sreće. Jedan zabrinuti rođak je rekao da je pitao jednog gatara za mene, i da mu je rečeno da trenutno nema ničeg ozbiljnog. Iz radoznalosti i očajničke želje da sve probam, otišao sam da se nađem sa tim gatarom. Tražio mi je datum i vreme rođenja, i pričao mi o ovome i onome. Odjednom je počeo da mi brblja na nekom mističnom jeziku, što me je jako začudilo i čak nateralo da pomislim da je to natprirodno. Na kraju je rekao da ću morati da potrošim novac da rešim svoje probleme. Bio sam spreman da platim prilično mnogo. Imao sam samo jednu misao: „Da bih spasio svoj život, bio bih spreman da izgubim sve.“
Napisao mi je talismane da ih nosim, okačim na vrata kod kuće i stavim pod jastuk. Takođe mi je naložio da ne izlazim nekoliko dana tokom kineske Nove godine i kako da izađem kada to učinim. Zaista sam mislio da sam sreo božansku osobu sa velikim sposobnostima koja može da spase ljude iz opasnosti i da mi daje uputstva od besmrtnika. Ali traženje pomoći od gatara nije pomoglo, a bolest je nastavila da se vraća.
Radostan pošto sam dobio Fa
U trenutku kada sam bio izuzetno depresivan, došao je kolega, koji je bio praktikant Falun Dafe, i razgovarao sa mnom. Iz srca je rekao: „Molim te, veruj da će te, ako budeš iskreno kultivisao Dafu, Učitelj sigurno spasiti.“ Njegove reči su me dirnule, ali sam i dalje imao mnogo sumnji. Lečili su me vrhunski lekari u bolnici, a gatar je davao predviđanja i radio stvari za mene, ali ništa nije moglo da zaustavi agresivno napredovanje bolesti niti da spreči njeno ponovno javljanje. Zato nisam verovao da postoji bilo šta što bi zaista moglo da reši moje probleme opasne po život.
Kolega me je strpljivo ubeđivao da pažljivo pročitam Džuan Falun. Rekao mi je da ću tako steći drugačije razumevanje života i naći odgovore na sve svoje sumnje u Fa. Rekao je: “Ko ujutru čuje Tao, uveče može da umre.” („Stopiti se s Fa“, Bitno za dalje napredovanje), i da ću učenjem Fa biti oslobođen straha za svoju budućnost. Takođe je rekao da nam je Učitelj rekao da “ne treba dolaziti da se uči Fa s težnjom.” („Predavanje 2“, Džuan Falun), i da treba da pustimo želje i sledimo prirodan tok.
Počeo sam da učim Fa sa stavom pola verovanja, pola sumnje, ali sam se duboko zainteresovao dok sam počinjao pažljivo da čitam Džuan Falun. To je odagnalo moje sumnje, depresiju, brige i zameranje, i nisam mogao da ga se zasitim. Osetio sam da principi koji su tamo izloženi ne mogu poteći iz usta obične osobe i da moraju biti božanski. Pored razumevanja smisla života, takođe razumem da je vrhovni princip univerzuma Istinitost-Blagost-Trpeljivost. Takođe, pošto sam proučio Falun Dafu, shvatio sam da su sve što je gatar uradio za mene bulo pod kontrolom zlih duhova i da talismani neće biti od koristi, pa sam ih sve bacio.
Ohrabren od strane drugih praktikanata, počeo sam da posećujem grupu za učenje Fa, gde smo učili Fa i delili naša iskustva u kultivaciji. Jedna starija praktikantkinja mi je pustila video sa Učiteljevim instrukcijama za vežbe, a praktikanti su mi pomogli da ispravim pokrete. Takođe sam aktivno učestvovao u radu tri stvari. Do tada sam shvatio smisao života i pronašao svoju istinsku svrhu u životu.
Pošto sam 2015. počeo da praktikujem Falun Dafu, svi moji zdravstveni problemi su nestali. Više mi nisu bili potrebni lekovi niti posete bolnici, i uvek se osećam zdravo, srećno i energično. Članovi moje porodice, rođaci i prijatelji su rekli da izgledam kao nova osoba. Glavni lekar koji mi je postavio dijagnozu bio je zbunjen kada me je video. Pitao je: „Zašto ne dolazite i dalje na redovne kontrole svaka dva meseca?“
Odgovorio sam: „Da li sada izgledam bolesno? Mislite li da mi je potrebno lečenje?“ Nasmejao se i uputio mi čudan pogled, kao da je svedok čuda. Iskreno se radovao zbog mene.
Kako sam produbljivao učenje Fa, shvatio sam da kultivisanje u Dafi nije samo da bih ja imao koristi od Fa, pa sam koristio svaku priliku da drugima ispričam svoje čudesno iskustvo. Objašnjavao sam im istinu o tome koliko je Dafa dragocena, o progonu Dafe od strane Komunističke partije Kine (KPK) i da su praktikanti nehumano mučeni zbog svog verovanja. Savetovao sam im da jasno vide istinu, da razumeju univerzalne principe Istinitosti, Blagosti i Trpeljivosti, i da se potpuno distanciraju od KPK kako bi ostali bezbedni.
Oni koji su uz moju pomoć istupili iz KPK, Saveza omladine ili Mladih pionira bili su iz svih slojeva društva, kao što su državni službenici, istraživačko osoblje koje radi u vojnim preduzećima, radnici, poljoprivrednici, prodavci, nastavnici, vlasnici preduzeća itd. Svi oni su rekli: „Verujemo vam, jer je čudo koje ste doživeli najbolji dokaz.“ Voleli su da recituju devet reči da bi ostali bezbedni: „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.“ Neki državni službenici ne samo da su napustili organizacije KPK, već su i dolazili u moju kuću da se poklone, zapale tamjan i odaju poštovanje pred Učiteljevim portretom.
Pošto sam počeo da se kultivišem, shvatio sam da sam došao u ovaj život zbog Dafe, a moja sreća je neopisiva. Sve nevolje kroz koje sam prošao bile su da bih eliminisao svoju karmu. Karma koju je Učitelj eliminisao za mene bila je nezamislivo ogromna, na čemu sam beskrajno zahvalan.
Odlučan sam da još čvršće verujem u Učitelja i Fa i da postojano koračam svetim putem koji je Učitelj utabao. Bolje ću raditi tri stvari, marljivo se kultivisati, objašnjavati istinu i spasiti više živih bića. Pomoći ću većem broju ljudi sa predodređenim odnosom da počnu da praktikuju Dafu i uspeju u kultivaciji sledeći Učitelja do kuće.
