Prošlo je tačno deset godina otkako sam se pridružio medijskoj kompaniji 2015. godine. Kako se kaže: „Deset godina oštriš mač“, i ja sam na istoj poziciji proteklu deceniju. Suočavajući se sa raznim situacijama koje su se javljale tokom godina, i sa mojim izazovima u kultivaciji, posrtao sam na tom putu. Ipak, srećom uz vođstvo i zaštitu Učitelja Li Hongdžija, stigao sam tamo gde sam danas.
Kako sam se pridružio medijskoj kompaniji
Kada sam svojevremeno došao u Sjedinjene Države, nisam imao stalan posao. Jednog dana, želeo sam da saznam više o obližnjim Falun Dafa vežbalištima, pa sam pretražio internet i otkrio da je veb-sajt koji je pružao informacije bio veoma rudimentaran. Da li je nedostajalo talenta? Ne u potpunosti. Koliko mi je poznato, nekoliko lokalnih praktikanata radilo je u nekim od najboljih svetskih visokotehnoloških kompanija. Možda su bili zauzeti svojim poslovima i nisu primetili stanje veb-sajta.
Ideja se javila iz dubine mog srca. Pošto su drugi toliko zauzeti, mogao bih ja preuzeti ovu odgovornost. Ova misao mi se dvaput ponovila u umu. Ako bih dobio priliku, mogao bih pomoći u poboljšanju lokalnog veb-sajta koji pruža informacije o Falun Dafa vežbalištima. Iznenada sam osetio dubok nalet emocija u sebi. Imao sam iskustva u izradi softvera, ali sam bio relativno neupućen u izradi veb-sajtova i još nisam razmišljao kako dalje.
Međutim, ubrzo nakon toga neočekivano me je angažovala mala kompanija da ponovo izradim njihov veb-sajt za e-trgovinu. Programski jezik koji je ova kompanija koristila nikada nije bio popularan, a malo je bilo veštih profesionalaca u toj oblasti. Morao sam da učim u hodu.
Sećam se kada sam se tek pridružio kompaniji, moj šef je izrazio svoju zabrinutost i rekao da nije siguran da li je ispravna odluka da me angažuje za izradu veb-sajta. Ako bi prodaja ostala ista nakon godinu dana, nije znao da li bih mogao zadržati posao. Odmah sam mu odgovorio: „Oh, ne brinite, ja sam praktikant Falun Dafe i neću vam stvarati poteškoće. Ako prodaja novog veb-sajta ne poraste mnogo ili poraste malo sledeće godine, mogu jednostavno da dam otkaz.“
Kao rezultat toga, nakon što je veb-sajt restrukturiran i pokrenut, kompanija je nastavila sa svojom originalnom promotivnom strategijom, ali je broj narudžbi dramatično porastao. U godini otkako sam se pridružio kompaniji, godišnje narudžbe su porasle sa nešto više od 5.000 na preko 20.000.
Šef je bio oduševljen, izjavivši da je njegovoj kompaniji trebalo deset godina da poveća narudžbe za samo 1.000, ali sada su porasle nekoliko puta u samo jednoj godini. Obećao je da će me zadržati sve dok kompanija posluje. Međutim, znao sam da neću biti njegov stalni zaposleni – imao sam svoju misiju da ispunim.
Nakon sticanja iskustva na veb-sajtovima za e-trgovinu, slučajno sam se pridružio medijskoj kompaniji. Gledajući unazad na ovo iskustvo, nisam siguran da li me je tadašnja želja da napravim veb-sajt dovela do ovog puta, ili je ta situacija bila predodređena. Međutim, jedna stvar je sigurna... Kada se kultivišemo u svetovnom svetu, čista misao je ključna za dobro hodanje putem kultivacije Dafe.
Kultivacija u radnom okruženju
Po dolasku u Njujork, odmah sam se posvetio svom novom radnom projektu. Kada sam tek počeo da radim, moj nadređeni mi je rekao da na projektu nema dovoljno osoblja i da su svi veoma zauzeti. Rekao je da treba da pokušam da samostalno završim dodeljeni posao i da ne očekujem da mi drugi govore kako da rešim probleme.
Složio sam se sa ovim konceptom i zaista sam ga primenio u svom kasnijem radu. U tom procesu, shvatio sam da samostalan rad ne znači samo obavljanje zadataka bez oslanjanja na druge, već i preuzimanje odgovornosti za svaki korak zadatka i njegov potencijalni uticaj.
Svakog dana sam odlazio na posao sa osećajem iščekivanja, osećajući se kao da napredujem kroz niz izazova. Ustajao sam u 4:30 ili 5:00 ujutru, radio vežbe, učio Fa, radio, a zatim prekovremeno, vraćajući se kući oko ponoći.
Projektni zadaci su brzo napredovali. Ponekad sam čak sanjao o programiranju. U to vreme, kompanija nije obezbeđivala doručak, a moj prihod je bio ograničen, pa sam smislio rešenje: kupio sam konzervu instant ovsenih pahuljica i svako jutro pravio sa toplom vodom, ponekad dodajući nekoliko krekera. Ovsene pahuljice su koštale samo nekoliko dolara i mogle su trajati mesec ili dva, što je bilo i praktično i isplativo. Srećom, nikada mi ovaj doručak nije dosadio. Gledajući sada unazad, taj period ostaje jedno od najboljih projektnih iskustava u mom životu.
Postepeno, kako sam preuzimao sve više zadataka i uspešno ih završavao, počeo sam da osećam radost i zadovoljstvo. Čak sam počeo da se nadam da će i drugi raditi jednako naporno kao ja, dolazeći rano i ostajući do kasno. Kada sam video druge kako mehanički rade bez mnogo entuzijazma, osećao sam nezadovoljstvo, čak i superiornost, kao da nisu sposobni kao ja.
Nakon dužeg vremena, ponekad bih se žalio da radim mehanički i otupeo sam. Još više zabrinjava to što sam shvatio da je za ljudsko srce skriveno ispod fasade napornog rada, potrebno mnogo vremena da se prepozna.
Iz perspektive kultivacije, iako sam marljivo radio, učio Fa i vežbao svaki dan, najveći problem je bio što nisam učio Fa s pažnjom. U tom trenutku, znao sam da moram poboljšati svoje stanje kultivacije. Suočen sa poslom, često sam se zanosio radeći stvari i postavljao dovršavanje zadataka kao svoj glavni cilj za taj dan, umesto da se kultivišem i eliminišem ljudske vezanosti u tom procesu.
Učitelj nam je rekao:
,,Ono na čemu radite nije samo po sebi kultivacija. Bilo da je to firma koju vodite, vaš Dafa projekat, ili šta god radili, to samo po sebi nije kultivacija. Ono što nešto čini kultivacijom je stav koji zauzimate u svom radu, kako tretirate ta pitanja i kako rešavate te probleme primenom standarda za učenike Dafe!” (Fa predavanje na Fa konferenciji u Njujorku 2019.)
Gledajući unazad na ovaj period, shvatio sam da glavni faktor u kultivaciji nije spoljno okruženje, već sopstveno razumevanje kultivacije. Kad bih mogao da vratim vreme i počnem iznova, stvari bi možda i dalje bile iste, ali moj način razmišljanja o kultivaciji bio bi drugačiji. Godinama kasnije, kada kolege praktikanti pokažu slične stavove i ponašanja, i kada se suočim sa pitanjima viših menadžera, ljubazno se smejem i kažem: „Razumem. Potrebna je hrabrost, ali stvari će se postepeno poboljšavati.“
Fa konotacija „odgovornosti“
Jednog dana, moj nadređeni i drugi kolega iznenada su napustili projekat iz nepoznatih razloga, a neki zadaci na projektu su mi pali u ruke jer ih niko drugi nije obavljao. Postalo mi je neprijatno zbog toga jer sam osećao da je moje radno opterećenje već premašivalo moja očekivanja. Ali to nije bilo sve. Stariji supervizori bi me ponekad iznenada pitali o implementaciji specifičnih zadataka.
U početku sam mislio da je došlo do nesporazuma ili greške. Rekao sam supervizorima da nisam bio uključen u te zadatke i da nisu bili u mojoj nadležnosti, tako da nisam mogao ništa da garantujem. Ali ako bude potrebno, preuzeću odgovornost za njihovo praćenje.
Međutim, moj viši menadžer ništa nije rekao, zastao je na trenutak, a zatim otišao. Ovo se dogodilo više puta, što me je obeshrabrilo i frustriralo. Nakon što sam nekoliko puta iskusio ove emocije, odlučio sam da se smirim i učim Fa kako bih razumeo zašto se to dešava.
Kroz učenje Fa, shvatio sam da sam pokušavao da ostanem u istom stanju kao pre nego što je moj nadređeni napustio projekat. On je rukovodio svim zadacima upravljanja i koordinacije, tako da je trebalo da se fokusiram samo na zadatke koji su mi dodeljeni. To mi je davalo osećaj postignuća i nisam morao da brinem ni o čemu drugom. Drugim rečima, moj način razmišljanja u to vreme bio je prilagođen tom projektnom okruženju.
Međutim, nakon što je nadređeni otišao, okruženje projekta se promenilo, ali moj način razmišljanja je ostao zaglavljen u prošlosti. U to vreme, projekat je zahtevao da promenim perspektivu i preuzmem više odgovornosti, ali moja ljudska strana je želela da se povuče. Razmišljajući o tome, zaista se stidim.
Tokom učenja Fa, kada sam shvatio da je moja ideja pogrešna. Učitelj me je takođe prosvetlio da dublje razumem princip „odgovornosti“. Tokom svoje kultivacije, uvek sam imao pitanje. Kako da podignem svoje razumevanje sa percepcije na racionalnost? Iako sam čitao Učiteljeve odgovore na srodna pitanja, još uvek mi nije bilo jasno kako da to primenim u svojoj kultivaciji.
Na primer, Učitelj je rekao:
,,….razlika je velika u odnosu na ono kad su nedaće počele. Neki su bili šokirani. Neki su razmišljali: „Kakav je to čovek ovaj Li Hongdži?“ Neki su mislili: „Je li ovaj Fa ispravan?“ Opsežan test je ciljao na sve ljudske vezanost” (Predavanje Fa na Fa-konferenciji zapada SAD)
Sve mi je ovo bilo jasno, ali kada sam postavio pitanje „zašto“ iz istočne perspektive, bilo je teško sa sigurnošću odgovoriti na to pitanje. Drugim rečima, moje razumevanje „Dafa je dobar“ bilo je samo moje perceptivno razumevanje.
Učitelj je rekao:
,,Sve vreme, tokom mog prenošenja Fa učenja i demonstracije kultivacionih vežbi, ja sam odgovoran prema društvu i svojim učenicima.Postignuti rezultati su dobri, kao i njihov uticaj na celokupno društvo.”(,,Predavanje 1", Džuan Falun)
Kada razmišljam o nekoliko decenija svog života, svi ljudi koje sam ikada sreo, uključujući moje roditelje, braću i sestre, rođake i bliske prijatelje, niko osim Učitelja nikada nije rekao da su odgovorni za moj život. Štaviše, u celoj istoriji koju sam proučavao, i staroj i modernoj, kineskoj i stranoj, i u svim knjigama koje sam pročitao, nikada nisam našao nikoga ko je tvrdio da je odgovoran za život druge osobe.
Gledajući još dublje u kosmos, ne možemo pojmiti bezbrojne cikluse kosmičkih civilizacija i života koji su dolazili i odlazili, niti možemo shvatiti bezbrojne događaje dobra i zla, istinitog i lažnog, i ogromne sfere koje su uključene. Osim Učitelja, nijedno drugo biće – čak ni najviša bića u kosmosu – ne može zaista preuzeti odgovornost za drugo biće.
Posebno u finalnim fazama, stare sile samo koriste živote za svoje aranžmane. Jednom kada su ispunile svoju svrhu, nijedan život ne može biti „odgovoran“ za svoju budućnost ili sudbinu jer će sve u univerzumu na kraju doći do kraja kroz ciklus formiranja, stagnacije, degeneracije i uništenja.
Drugim rečima, pre nego što je Dafa raširena, nikada nije postojala takva neviđena prilika da se primi Učiteljeva „odgovornost prema društvu i prema svojim učenicima“. Stoga, u ovoj praksi kultivacije, imati Učiteljevu „odgovornost prema društvu i prema učenicima“ je zaista dragoceno i sveto!
Učitelj koji može „biti odgovoran prema društvu i svojim učenicima“ nema premca nijednom drugom biću u univerzumu. Učitelj koji zaista može biti odgovoran za sve u univerzumu je najispravniji i najveći Učitelj, zar ne? Nije li to najispravniji i najveći Fa?
Ove reči, koje sam pročitao bezbroj puta i koje se čine tako obične, zapravo imaju tako duboko značenje. Kada shvatite principe, postaje lakše prevazići svaku prepreku.
Ispravne misli i eliminacija karme
Tokom desetogodišnjeg projekta, iskusio sam brojna iskušenja eliminacije karme bolesti, uključujući dva ozbiljna tokom pandemije COVID-19, i sve sam ih prevazišao ispravnim mislima pod Učiteljevom zaštitom. U junu 2024. ponovo sam bio u stanju eliminacije karme bolesti. Tokom ovog perioda, zubobolja se stalno vraćala.
Nakon svakodnevnog vežbanja, privremeno bih se osećao bolje, ali simptomi bi se vraćali i čak pogoršavali, što mi je otežavalo jelo i piće. Zubobolja je izazivala glavobolje, a oči su mi se osećale kao da ih neko bode. Kao rezultat toga, držao sam oči zatvorene što je više moguće na putu do posla. Ponekad, kada bih slučajno dotaknuo glavu, osećao sam bol čak i na koži, a povremeno su se javljale i misli o smrti. Shvatio sam da stare sile pokušavaju da iskoriste situaciju. Stoga, svaki put kada bi se takva misao javila, iskreno sam govorio: „Molim te, Učitelju, preuzmi odgovornost za mene.“
Učiteljev novi članak „Probudite se“ objavljen je 6. juna. Kao iskusan praktikant, bez obzira na moje prošle postupke, sada moram da se pridržavam zahteva i težim poboljšanju.
Želeo sam da uzmem odmor nekoliko dana tokom eliminacije karme. S jedne strane, bilo je premalo ljudi koji su radili na projektu. Ako bih uzeo odmor, napredak zadatka bi bio odložen; s druge strane, podsetio sam se da kroz bol i patnju mogao da utvrdim da li imam misao da spašavam ljude. Stoga sam insistirao na dolasku na posao. Iako moje radno stanje tokom ove eliminacije karme nije bilo tako efikasno kao obično, to je bila stvar uporne patnje. Štaviše, čitanje Učiteljevog novog teksta usred patnje bilo je zaista drugačije iskustvo.
Sledećeg jutra, iznenada sam osetio nagon da pročitam „Probudite se“ pre početka rada. Kada sam pročitao: „Svaki pojedinac je neko koga božanstvo želi spasiti.“ „i svi su došli na ovu zemlju da saznaju za Dafa i dobiju oslobođenje“, iznenada mi se javila misao... Oni koji su bili kontrolisani da stvaraju nevolje su zapravo takođe ljudi koji čekaju da budu spaseni, a njihova prvobitna namera dolaska na ovaj svet takođe je bila da budu spaseni.
Možda sam ozbiljno povredio život koji mi je uzrokovao zubobolju u prošlim životima. Sada su ga stare sile koristile da me izazovu. Ali svi su oni prvobitno bili ovde da budu spaseni. Nije li šteta što su se stvari tako odigrale?
Kada sam se uveče vratio kući, ponovo sam pročitao članak. Pisalo je: „Mnogi ljudi su već neko vrijeme opušteni u svojoj duhovnoj praksi,“ Ova rečenica mi je ušla u um. Osećao sam se pomalo izgubljeno, jer sam shvatio da moja kultivacija tokom godina još uvek ima mnogo problema i da je treba shvatiti ozbiljno. Nepravilno stanje mog tela i zubobolja bili su znaci upozorenja. Dakle, kakvo bi trebalo da bude stanje Dafa učenika?
Kada sam počeo svoju meditaciju sledećeg jutra, setio sam se rečenice iz drugog predavanja Džuan Faluna: „Dozvolite mi da vam dam primer. Daću vam primer. Budisti kažu da je sve na ovom svetu iluzija, da ništa nije stvarno.“ Počeo sam da sve svoje prošle doživljaje, sadašnje probleme, brige, bol, tugu, pa čak i različite manifestacije kraja ljudskog društva, tretiram kao iluzije. Više nisam razmišljao o njima, i u svom umu sam sebe video samo kao učenika Dafe, zajedno sa Učiteljem.
Nakon sedeće meditacije, nisam osećao ništa posebno. Ipak, iznenadio sam se da su sve nelagodnosti u mom telu i moja zubobolja nestale, kao da nikada nisu ni postojale. Nisam osećao nikakav bol tokom ručka, a nakon celodnevnog rada, i dalje sam se osećao energično i nisam bio umoran. Bio sam iznenađen i uzbuđen.
Međutim, bol se vratio sledećeg dana. Bio je 11. jun i bilo je vreme za kraj radnog vremena. Želeo sam da idem kući ranije, ali sam imao zubobolju i glavobolju, i jedva sam mogao da hodam. Zato sam praktikovao drugu vežbu sat vremena pre nego što sam otišao kući. Kada sam stigao kući, zatekao sam ženu i ćerku kako srećno razgovaraju. Nisu me primetile, a ja im nisam rekao kako se osećam. Bio sam iscrpljen, pa sam tiho otišao u drugu sobu da se odmorim.
Čim sam legao, palo mi je na pamet... Gle, niko se ne brine za tebe! Nasmejao sam se i rekao toj misli: „Ništa se ne dešava slučajno na ovom svetu. Ako drugi nisu došli da se brinu o tebi, verovatno je to zato što ti ništa ne duguju. Kao kultivator, da li i dalje juriš za ljudskim emocijama?“ Nakon nekoliko trenutaka unutrašnje borbe, moj um se smirio.
Nakon perioda smirenosti, zubobolja i glavobolja su počele da nadiru poput talasa, praćene negativnim mislima. Nisam mogao da sedim mirno niti da ležim, a um mi je postajao nemiran i anksiozan. Tokom tih nekoliko sati, iako je sve kod kuće bilo normalno, i ništa neobično se nije dešavalo. Ljudi oko mene nisu bili svesni mog stanja, a ja sam osećao ogroman bol i očaj...
„Da li je zaista toliko teško? Da li da nastavim? Toliko boli. Šta da radim?“ Iznenađen sam bio što su mi se takve misli javile. Konačno, jedna misao mi je pala na pamet: Može li ovo telo izdržati do kraja? Pustio sam suze. Kako da izaberem? Kuda da idem odavde?
Upitao sam se: „Obični ljudi doživljavaju zubobolju, kao i praktikanti. Kako mogu da pokažem da sam praktikant?“ Ideja mi je istog trenutka sinula: nastaviti sa praksom. Dok je muzika za vežbanje počela, rekao sam sebi: „Možda nisam vežbao dovoljno dugo. Ne bi trebalo da tražim spokoj tokom vežbanja, ali ovo je istrajnost usred bola, istrajnost u suočavanju sa očajem!“ Nakon nekoliko tridesetominutnih rundi držanja točka, bol i očaj su postepeno nestali.
Ovo izvanredno iskustvo, posebno dan kada je bol potpuno nestao, nateralo me je da iznenada shvatim da što je bol beznadežniji, to se više mora istrajati. Prave ispravne misli Dafa učenika prevazilaze stari univerzum i oslobođene su patnje. Štaviše, Učitelj nadgleda sve.
Ovo je moje razumevanje na mom trenutnom nivou; molim vas, ljubazno ukažite na bilo šta neprikladno.
