2012. godine, na našem vežbalištu na planini Umjeon u Seulu, u Južnoj Koreji, dogodila se čudesna stvar. Želim da podelim ovu priču kako bih potvrdio čudesnost Dafe.
U početku je na ovom mestu bio samo jedan ili dva praktikanta. Kasnije je više od deset ljudi vežbalo svakog dana, a svake nedelje bi se pridružio jedan ili dva nova praktikanta. Mnogi ljudi su prvobitno dolazili da planinare, ali su ih privukli melodična muzika za vežbanje i graciozni pokreti, pa su spontano počeli da ih oponašaju. Neki ljudi su osetili da su vežbe delotvorne, pa su smanjili planinarenje i umesto toga prešli na vežbanje.
Falun Gong ne naplaćuje novac niti traži bilo šta zauzvrat. U početku su neki ljudi bili skeptični, ali nakon što bi vežbali, nasmešili bi se i izrazili zahvalnost. Mnogi ljudi kažu da se svež vazduh, zvuk vetra, cvrkut ptica, tekuća voda i Falun Gong muzika stapaju u jedno i stvaraju predivno iskustvo.
Počinjali smo da vežbamo pre zore. Iako je na planinskoj stazi bilo ulične rasvete, ona nije bila baš jaka. U to vreme sam mislio da bi se ljudi osećali prijatnije da je malo svetlije. Nekoliko dana kasnije, počeli su radovi na uličnoj rasveti, a kada su završeni, oko 200 metara planinske staze bilo je osvetljeno kao po danu.
Vežbalište je bilo obraslo korovom i prilično usko. Do juna, pored mesta gde sam vežbao, polako je izrastao jedan bagrem, i moje ruke su često dodirivale njegove grane. Pokušavao sam da ga izbegnem, ali prostor je bio previše mali i bilo je teško pomeriti se s puta.
Pomislio sam: „Ovo drvo ne sme da ometa moju praksu spasavanja živih bića. Šta da radim? Ne mogu ga slomiti, jer je i drvo živo biće, i ovo je njegov dom. Kao praktikant, treba da kultivišem saosećanje!“
Pokušao sam da gurnem grane u stranu, ali su se vraćale na svoje mesto. Razmišljao sam i da ga premestim na drugo mesto, ali nije bilo odgovarajućeg mesta, a novi praktikanti koji su tek počinjali sa praksom morali su da posmatraju moje pokrete, pa nisam mogao proizvoljno da ga pomerim. Pogledao sam u bagrem i pomislio: „Hej, sigurno i tebi prija ova muzika za kultivaciju, zar ne? Ne želim da te povredim.“
Sledećeg jutra, kada sam stigao na vežbalište, bio sam šokiran onim što sam video: bršljan koji je rastao oko bora obmotao se oko grana bagrema i povukao ga na drugu stranu. Te tanke puzavice su nekako uspele to da urade, što je bilo zaista neverovatno. Još neverovatnije je bilo to što se ova promena dogodila za samo jedan dan.
I tako, moje ruke više nisu udarale u grane dok sam vežbao. Bio sam ispunjen zahvalnošću i poslao sam misao bagremu i bršljanu: „Hvala vam na trudu. Zaista to cenim. Sigurno ćete dobiti velike blagoslove u sledećem životu.“
Drugom prilikom, jednom novom praktikantu se otvorilo nebesko oko. Rekao je da je video egzotično cveće i biljke, koje se ne viđaju u ovom svetu, kako cvetaju oko vežbališta i u planinama, kao i čudna stvorenja. Rekao je i da je tokom meditacije video sebe pretvorenog u kamenu statuu Bude. Smatrali smo da je to prilično neverovatno.
Kasnije sam se odselio i napustio to mesto na osam godina. Pre otprilike dve godine, ponovo sam uspostavio vežbalište ovde, i zajedno sa nekoliko obližnjih praktikanata, vežbamo i promovišemo Falun Gong vikendom i praznicima.
Kasnije su tamo iznenada počeli građevinski radovi na planinskoj stazi, i vežbalište je bilo zatvoreno dva meseca. Nakon završetka radova, morali smo malo da pomerimo vežbalište. Zbog neravnog terena nakon radova, bili su nam potrebni alati da ga poravnamo, ali u to vreme nismo mogli da pozajmimo nikakav alat.
Sledećeg dana, dok smo vežbali, radnici zaduženi za popravku planinske staze slučajno su prošli i nonšalantno ostavili svoje lopate i krampove na našem vežbalištu. Pomislio sam: „Ovo sigurno Učitelj vidi našu odlučnost da nastavimo sa vežbanjem i šalje obične ljude da nam pomognu!“
Još neverovatnije, dogodilo se nešto slično onome iz 2012. godine. Do juna, bagremi u planinama su počeli da rastu, a njihove grane su ubrzo počele da ometaju naše pokrete tokom vežbanja. Za razliku od drugog drveća, bagremi imaju trnje, i čovek bi se lako mogao ubosti, što izaziva značajan bol. Zato sam razmišljao da se preselimo na drugo mesto. Međutim, sećajući se prethodnog iskustva, odlučio sam da sačekam još malo.
Nedelju dana kasnije, u subotu, vratio sam se na vežbalište i ponovo sam bio potpuno zapanjen. Čudo koje se ranije dogodilo se ponovilo. Ovog puta, međutim, to nije bio bršljan, već kudzu. Puzavice su se popele uz stablo bagrema od njegovog korena. Na sredini su promenile smer, povukle granu u stranu i obmotale se oko susednog bagrema. Čitava grana je povučena za otprilike pedeset centimetara, stvarajući potreban prostor za vežbanje. (Obično bi se puzavice nastavile da penju do vrha drveta.)
Pored toga, dve male grane su se takođe čudesno savile i porasle u stranu da bi napravile mesta. Bilo je zaista neverovatno. Pomislio sam da je možda Učitelj video našu nepokolebljivu odlučnost da vežbamo i spasavamo živa bića i iskoristio biljke da pokaže ohrabrenje. Ili su možda biljke, slušajući muziku za vežbanje, osetile naše namere i proaktivno ispunile svoju misiju.
