Moj muž je profesor koji se bavi empirijskim naučnim istraživanjima. Smatrao je tradicionalnu kinesku medicinu sujeverjem i nije mogao da razume zašto sam počela da praktikujem Falun Dafu. Kada sam 1996. godine prvi put donela kući primerak Džuan Faluna, zbog svoje vere u nauku nije mi dozvolio ni da ga pročitam. Rekao je da je to sujeverje i da će me čitanje obmanuti.
Kad sam tek bila počela da se kultivišem, muž mi je dozvoljavao da radim samo stojeće vežbe kao fizičke vežbe. Nije mi dozvoljavao da meditiram, učim Fa ili da se zbližavam sa kolegama praktikantima. Znala sam da se suočavam sa trnovitim putem kultivacije, onim koji je predodređen da bude rivalstvo između ateističke empirijske nauke i mog ispravnog puta. U ovoj situaciji, bilo bi teško prokrčiti put čak i bez progona Komunističke partije Kine (KPK). Bila sam poput kišne gliste koja mora da iskopa put kroz tvrdu, suvu zemlju.
Slepo je verovao u zapadnu medicinu i često je koristio da bi potvrdio da sam bolesna. Ako bi otkrio da se ne osećam dobro zbog eliminacije karme, terao me je da pijem tablete. (Uvek sam ih stavljala pod jezik i nisam ih gutala.) Otkako sam ušla u život svog muža, on me je u suštini tretirao kao predmet svog istraživanja. Koristio je rigorozno logičko razmišljanje da analizira svaki moj pokret i pažljivo istraživao i rešavao sve što je smatrao mojim problemima. To me je dovelo u dugotrajnu stresnu situaciju koju ne mogu opisati rečima, a koju drugi ljudi ne mogu razumeti niti zamisliti.
Žalila sam se na njega jednoj praktikantkinji s kojom sam bila bliska, govoreći: „Otkako smo se venčali, muž održava tako strogu kontrolu nada mnom da ne mogu da dišem. Nije mi dozvoljeno da imam svoje misli. Njegove želje su sve. Svakog dana moram da dokučim šta on misli i da radim stvari u skladu s tim. Inače bi u našoj kući bilo kao da je nebo palo i ne bi bilo nijednog mirnog dana. Po prirodi sam nežna i slaba i veoma ga se plašim kod kuće. Čvrsto sam se suprotstavila njegovoj volji samo kada je reč o praktikovanju Dafe, ali kad god ne ispunim njegova očekivanja čak i malo, on iskali svoj bes zbog mog praktikovanja Dafe i govori reči bez poštovanja o Dafi. Zaista ne znam kako da ga promenim.“
Praktikantkinja je rekla: „Nisi razmišljala o situaciji iz njegove perspektive.“
Rekla sam: „Kako ne razmišljam o njemu? Vodim računa o svim kućnim poslovima i nisam mu čak ni tražila da opere sudove.“
Praktikantkinja je rekla: „Ti si samo radila stvari za njega, ali ga nisi stavila u svoje srce.“
Na trenutak sam ostala zatečena, ali sam ponovo razmislila i rekla: „Nemaš pojma koliko me čvrsto kontroliše. On je despot. Ništa što pomislim ili uradim ne promakne mu. Miran je samo kad kontroliše sve moje. Ne smem da mu dozvolim da sazna za projekte za spasavanje ljudi u kojima učestvujem. On računa vreme koje mi je potrebno za kupovinu namirnica i isteraće stvar na čistac ako postoje i mala odstupanja. Kad me ne vidi nakratko, traži me svuda po kući. Plaši se da radim Dafa posao iza njegovih leđa. Neće odustati dok ne sazna šta sam radila. Plašim se da mu dozvolim da sazna da radim vežbe ujutru. Čak i dalje govori da ne spavam dovoljno i želi da prestanem da šaljem ispravne misli ujutru i uveče.“
Praktikantkinja se nasmejala i rekla: „On sigurno veoma brine za tebe.“
Pomislila sam u sebi: „Nikad nisi iskusila kako je biti pod nečijom kontrolom. Bilo ko drugi ne bi mogao to da izdrži ni jedan dan.“
Praktikantkinja je rekla: „Vidiš, on te zaista ceni. Razmisli o tome iz njegove perspektive. Njegova žena, koja je uvek bila nežna i poslušna, postala je druga osoba nakon što je počela da praktikuje Dafu. Policija te je uhvatila kad si išla u Peking. On je doktorski savetnik i visoki funkcioner na fakultetu. Cela škola se uzbunila. Nije mogao da te zadrži kod kuće. Vas dvoje ste se borili mnogo godina. Razmisli koliko je pritiska on izdržao. Kasnije, Đijang Cemin je došao u provinciju na sastanak, a policija te je pokupila kad si delila pisma za objašnjavanje istine ispred pokrajinskog partijskog komiteta. Čekala te je ozbiljna kazna. Iz tvoje perspektive, ti si to prevazišla ispravnim mislima. Ali s druge strane, tvoj muž je učinio sve što je mogao da te zaštiti. Nakon što su te pustili, odbila si da potpišeš izjavu o garanciji ili da prestaneš da praktikuješ. Tukao te je i hteo da te pošalje u psihijatrijsku bolnicu ili da plati da prisustvuješ sesijama ispiranja mozga, ali te je umesto toga poslao da neko vreme ostaneš kod roditelja. Njegova psihička i fizička izdržljivost su dostigle granice. Na kraju, nije mogao da te ubedi da odustaneš od Dafe i nije imao izbora. U tom trenutku, pošto mu je bilo stalo do tebe, prestao je da brine za svoju karijeru. Ali ti ga i dalje ne razumeš i žališ se da te previše kontroliše. Zar ne misliš da imaš sopstvenih problema? Uspeo je da postane član tvoje porodice, pa mora da ima veliku predodređenu vezu sa Dafom. Možeš li ga spasiti ako se sama fundamentalno ne promeniš?“
Reči te praktikantkinje su me pogodile kao malj. Pomislila sam u sebi: „Tako je, nikad nisam razmišljala o tome na taj način. U mom umu, on je takav autoritarni lik da ne moram da brinem o njemu. Sada shvatam da sam brinula samo o tome da zaštitim sebe. Plašila sam se da ću biti povređena i nadala sam se da će se on promeniti. Nikad nisam razmišljala o tome šta njemu treba.“
Nedugo posle toga, okliznula sam se i počela da padam dok smo bili u šetnji. Muž me je brzo uhvatio pa nisam pala, a zatim je insistirao da proveri da li sam dobro. Tražio je da isplazim jezik i kružim njime oko usta, kao i da kružim očnim jabučicama po očnim dupljama. Nasmejala sam mu se u sebi i nisam uradila kako je tražio. Nekoliko koraka kasnije, ponovo je insistirao da isplazim jezik i kolutam očima. Da sam to uradila u javnosti, ljudi bi pomislili da sam mentalno obolela. Ali znala sam da me on neće pustiti. Plašila sam se njega i pomislila: „Jasno je da nisam pala. Da li je neophodno proveravati da li sam normalna tako što ću dramatično kružiti jezikom i kolutati očima? Često ometa moju kultivaciju na ovaj način, čineći moj put kultivacije veoma uskim. Ako skrenem čak i malo, mogla bih upasti u te rupe koje su iskopale stare sile.“
Baš kad je isplivala moja uobičajena misao da me „kontroliše toliko da ne mogu da dišem“, setila sam se šta je rekla ona praktikantkinja — da treba da razmišljam iz njegove perspektive. Čvrsto sam ga uhvatila za ruku i rekla: „Ti si tako divan. Hvala ti što brineš o meni i vodiš računa o meni celog našeg života. Iskreno ti hvala!“ Nikad me nije čuo da kažem nešto slično. Posle sve patnje koju je izdržao tokom godina, sigurno su ga preplavila pomešana osećanja. Ućutao je i prestao da zahteva da plazim jezik. U prošlosti, ne bi odustao dok ne popustim. Moja mala promena je, međutim, probila njegovu ljušturu.
Setila sam se da smo, kada smo renovirali novi dom, koristili metar da izmerimo dimenzije nove kuće. Kad smo se vratili u stari dom, nismo mogli da nađemo metar. Rekao je da sam ga ja uzela i rekao mi da ga nađem. Pregledala sam sve što smo doneli tog dana i nisam mogla da ga nađem. Nismo mogli da ga nađemo ni u novoj kući. Ovo je bilo loše, jer smo taj metar mnogo koristili. Ne bi bilo mira dok se ne nađe. Naredio mi je da ga tražim i počeo da viče o mom praktikovanju Dafe. Rekao je da brinem samo o „svojim stvarima“ (mislio je na moje praktikovanje Dafe) i da sam neodgovorna kada su u pitanju stvari u kući. Pod tim pritiskom, nisam mogla da se objasnim. Kao kultivator, znala sam da moram biti tolerantna. Pokušala sam da izdržim, ali su se moje negativne emocije gomilale. Osećala sam da on više ceni taj metar nego moj život. Kada je nastavio da me proganja, potpuno sam se slomila. Udarila sam sebe po licu i rekla: „Ja sam takav idiot. Nemam mozga. Mogu čak i metar da izgubim.“ Bio je zapanjen videvši me kako jecam i udaram se po licu. Nije više pominjao metar. Dva dana kasnije, rekao je da ga je našao u svom autu. Jasno je da ga je on sam tamo ostavio. Nisam ništa rekla i samo sam se osećala srećnom što me više neće kriviti. Ovakve stvari su se često dešavale kod kuće. Jednom kad bi nešto odlučio, ne bi odustajao dok vas ne dovede do granica izdržljivosti.
Volim književnost i umetnost, a moje kreacije su često osvajale nagrade. Moje razmišljanje je vuzuelno. Međutim, stvari koje ja smatram normalnim često se sukobe sa njegovim logičkim razmišljanjem i mogu postati veliki problemi pod njegovim intenzivnim ispitivanjem. Kada smo se tek bili venčali, često je imao emotivne ispade zbog „problema“ koje je zamišljao. Naše komšije bi bile uznemirene tim ispadima, ali niko nije mogao da ga ubedi u suprotno. On bi i sam patio zbog tih epizoda. Imao bi bolove u stomaku i konvulzije, a ponekad i grčeve kada je bilo ozbiljno. Mnogo je patio. Sećam se da sam na TV-u gledala jednu emisiju o psihologiji. Situacija muža, kako ju je opisala žena, bila je potpuno ista kao naša. Psiholog je rekao da muž pati od paranoidnog poremećaja ličnosti i da se ne može promeniti. Savet stručnjaka za ženu bio je: ili trpite to ili se razvedite.
Od malena sam uvek bila pasivno pokorna svojoj autoritarnoj majci. Tako sam formirala slabu i plašljivu ličnost i plašila se svake nevolje. Nakon što sam počela da praktikujem Dafu, mislila sam da sam najbolja u kultivisanju trpeljivosti. Nisam shvatala da je to bila trpeljivost običnih ljudi. Suočena sa mužem sa paranoidnim poremećajem ličnosti, mislila sam da sam ga verovatno tako tretirala u prošlom životu i da zato mogu samo da trpim u ovom životu. U ovoj porodičnoj nevolji, nisam mogla da vidim način da promenim stvari.
Pomoć te koleginice praktikantkinje učinila je da to konačno shvatim. Dok sam učila Džuan Falun napamet, Fa me je takođe stalno vodio da istinski kultivišem sebe. Počela sam da cenim žrtve mog muža za mene i našu porodicu. Često bih mu zahvaljivala. Kada bi izgubio živce i kritikovao me, više se ne bih pravdala i samo bih rekla: „Izvini, kriva sam. Ozbiljno ću razmisliti o tome koji su moji problemi. Molim te, nemoj se ljutiti.“ Počela sam istinski da gledam unutar sebe tražeći sopstvene probleme i prestala da gledam šta je on pogrešio. Kako sam pažljivo gledala unutar sebe iznova i iznova, postepeno sam uviđala svoje vezanosti. Otkrila sam da stvari zbog kojih me je kritikovao možda nisu bile tačne na površini, ali je on zapravo ukazivao na moje korenite probleme. Pomogao mi je da probijem svoju ljušturu sebičnosti.
Otkrila sam da sam, pošto sam se plašila majke od malena, razmišljala samo o tome kako da izbegnem njenu kritiku. Nedostajala mi je inicijativa i nikada nisam razvila osećaj odgovornosti. Bila sam u istom režimu kada sam komunicirala sa mužem. To je bio problem duboko u meni. Shvatila sam da ima mnogo dobrih stvari kod mog muža: on je savestan, pridržava se visokih standarda i ima snažan osećaj odgovornosti. Postoji mnogo stvari koje mogu naučiti od njega. On je zaista tu da mi pokaže primer.
Promene u meni su takođe snažno uticale na mog muža. U prošlosti sam želela da zna da je Dafa dobra, ali koliko god se trudila, on nije hteo da prihvati Dafu. Pokušavala sam da mu čitam Džuan Falun, ali bi se aktivirala njegova osetljivost na empirijsku nauku, što ga je navodilo da govori reči bez poštovanja o Dafi. Sada, iako ne govorim o Dafi direktno, počeo je da razume moju praksu. Kako sam menjala sebe, barijere između njega i Dafe su se rušile.
Sada, kada dođe vreme za slanje ispravnih misli, on me podseti i preuzme moj posao u kuhinji. Svakog dana osigurava da mogu neometano da učim i radim vežbe. Ove godine sam namerno prebacila svoje učenje Fa u dnevnu sobu. On može da čuje kako čitam Džuan Falun kada prolazi ili sedi u blizini. Otkrila sam da on uzima sadržaj Džuan Faluna k srcu. Svakog dana koristi moj kompjuter da ide na Dynaweb i povukao se iz Komunističke partije Kine. Čak me je pitao o stvarima koje ne razume o Dafi. O tim temama nikada ranije ne bi razgovarao sa mnom. Te stvari bi u prošlosti bile potpuno nezamislive.
Pre nekoliko dana, muž me je prekoreo zbog nečega što sam pogrešila. Nakon što je rekao dve rečenice, naglo se zaustavio, okrenuo glavu i rekao: „Nema problema. Ko ne greši? To je bilo nešto sa čim nisi bila upoznata. Tretiraćemo to samo kao učenje.“ Bila sam raspoložena da krivim sebe u tom trenutku i apsolutno nisam očekivala da on to kaže. U prošlosti bi se uvek držao tuđih grešaka i koristio svoje logičko razmišljanje da vas secira dok ne budete puni rupa.
Rekla sam: „Nikada te nisam čula da kažeš nešto tako dirljivo. Čak me i tešiš. Kako si postao tako dobar?“
Rekao je: „Zar nemam paranoidni poremećaj ličnosti? I ja moram da se promenim.“ Psiholog u onoj TV emisiji je rekao da ljudi sa paranoidnim poremećajem ličnosti ne mogu da se promene. Tom psihologu bi pala vilica kada bi čuo šta je moj muž rekao.
Moj muž je postao primetno tolerantniji i otvorenijeg uma. Moja sestra je rekla da je postao druga osoba. Muž je rekao da sam ga promenila tako što sam mekoćom savladala tvrdoću. Zapravo, promenila sam se kultivišući se u Dafi. Iskusila sam kako ispravljanje sebe kroz Dafa kultivaciju može pretvoriti morsku vodu u slatku.
Imala sam san u kojem sam bila na nepoznatom mestu žureći da uhvatim međugradski autobus. Kada sam konačno našla autobusku stanicu, videla sam dugačak red i odmah stala u njega, ali još nisam kupila kartu. Bila sam zabrinuta i nisam znala gde da kupim karte. Moj muž se iznenada pojavio i rekao da će mi on kupiti kartu. Zabrinuto sam čekala u redu. Kada ga više nisam videla, otišla sam da ga potražim, ali ga nisam našla. Kada sam se vratila tamo gde je bio red, njega nije bilo. Neko u blizini mi je rekao da je autobus došao, i da su svi ušli i otišli. Bila sam prestrašena i počela da trčim ka peronu za ukrcavanje, koji je bio visok oko jedan sprat. Zaposleni na peronu mi je mahnuo i rekao: „Imam kartu koju ti je kupio muž.“ Pružio mi je kartu i gomilu sitniša. Zgrabila sam ih i krenula ka kapiji za check-in. Ispuštala sam novčiće, ali me nije bilo briga i trčala sam ka kapiji. Ah! Autobus je još uvek bio dole i vrata su bila otvorena. Ipak ću uspeti da uđem u autobus!
Kada sam u prošlosti sanjala o hvatanju autobusa, ne bih mogla da nađem stanicu, nešto bi me sprečilo da se ukrcam ili bih ga potpuno propustila. Ovog puta sam mogla da uđem u autobus. Dakle, moj muž je zapravo bio osoba koja mi je kupila kartu na mom putu kultivacije.
Srećom, počela sam da učim Džuan Falun napamet poslednjih nekoliko godina. Mogu jasno da osetim da snaga Dafe eliminiše moje tvrdoglavo Ja sve jačom silom. Uz podršku Dafe, ta plašljiva, kukavička i slaba osoba kakva sam bila, korak po korak je otvorila put kultivacije iz surovog okruženja. Gledajući unazad, ovaj put kultivacije koji je prvobitno bio uzak, postajao je sve širi i širi. Postala sam meka, ali ne i slaba.
Zaista, i dalje će biti izazova na putu. Progonjeni od strane zle Partije, pod velikim pritiskom ateizma i empirijske nauke, i bez modela ili primera na koje bismo se ugledali ili od kojih bismo učili, Dafa kultivatori moraju sami da koračaju putem ka božanskom. To će biti referenca za buduće generacije. To je ono što nam Učitelj veruje da ćemo uraditi. Ova odgovornost je velika i sveta. Uz vođstvo Dafe, moje srce je postojano i staloženo.
Poštovani Učitelju, nadam se da Vam je drago što imate učenicu koja je meka, ali ne i slaba.
