Pozdrav, cenjeni Učitelju i kolege praktikanti.
Ja sam učenik srednje škole i sada imam 18 godina. Otkrio sam Falun Dafu preko moje majke. Ona je učila vežbe od jedne praktikantkinje u parku dvorca Meri-sur-Oise. Taj park je veoma zelen i to je prijatno mesto za vežbanje.
Moja majka je saznala za Dafu preko svog prijatelja i bila je veoma radoznala. Kada je pročitala Džuan Falun, bila je fascinirana onim što je u njemu, i pronašla je odgovore na mnoga pitanja. Čak je i postala srećnija.
Jednog dana je predložila da im se pridružim na vežbama. U početku sam malo oklevao zato što mi je bilo neprijatno, ali pošto je jedan prijatelj bio spreman da se pridruži, prihvatio sam i svi smo otišli. Bilo je to 2014.
Otišli smo u park i počeo sam da vežbam. Ali nisam osetio ništa posebno. Međutim, žena koja nas je učila pokazala je veliko strpljenje i dobrotu. Nisam odmah uskočio u praksu i trebalo mi je celih godinu da završim Džuan Falun.
Pre čitanja knjige, nisam ništa verovao – ali sam imao nejasnu nadu da postoje neki bogovi. Tradicionalne religije me nisu privlačile. Kada sam završio čitanje, pokušao sam da se prisilim da verujem da je sve što je rečeno istina. Nisam bio baš uveren, ali zanimljivo je da sam želeo da poverujem. Mislio sam da mi treba malo vremena da sve svarim i da će mi trebati vremena da prihvatim sve, ali ipak sam bio zadovoljan što sam imao novi izgled u životu.
Dafa uči o svetu i situaciji na nebu
Onda, 2016, sam od praktikanata čuo za "Fa-ispravljanje". Nisam znao šta je to, pa sam proverio na Minghui sajtu, i to mi je otvorilo oči. Shvatio sam da su druga bića zavisna od nas i da bi praktikant trebalo da objašnjava istinu i radi tri stvari kako bi spasio živa bića.
To je došlo kao šok i upitao sam se: „Šta se to dešava?“ Dafa mi je otvorila oči da sagledam ne samo situaciji na svetu, već i nebesku situaciju! Nisam znao da li treba da verujem u sve ovo. Onda sam sebi rekao: „Razmisli na trenutak: Ako je sve ovo istina, a ti ništa nisi preduzeo, zar se nećeš užasno osećati?“
Učitelj je rekao:
„Svaki život, svaka osoba, nije jednostavna. Iza njih je velika grupa bića u kosmosu koji oni predstavljaju. Kada jedna osoba dobije spas, to znači da će u budućnost spas dobiti sva bića koja stoje iza njega. [Ovo kažem] jer ogromna većina ljudi na ovoj zemlji, današnjih ljudi, jesu nebeski kraljevi koji su se spustili na zemlju, koji su ovde inkarnirani kao ljudska bića.“ („Šta je učenik Dafe“ iz Predavanje Fa na konferenciji Xi)
Objašnjavanje istine i oslobađanje od straha
Dve godine nakon što sam dobio Fa, odlučio sam da marljivo radim tri stvari i iskorenim svoje vezanosti.
Lično, meni je najbolji način za objašnjavanje istine ostavljati letke u poštanskim sandučićima. Osećao sam se da svi ljudi koji žive u blizini imaju jaku vezu sa mnom, kao da su možda bili članovi moje porodice u prethodnom životu. Skoro svakog vikenda i tokom pauza u školi, ustajao bih u zoru i ostavljao flajere u poštanskim sandučićima.
U početku nisam želeo da me ljudi vide i zato sam ustajao tako rano, nekada pre 5, dok je još uvek bio mrak. Moji roditelji nisu imali ništa protiv. Išao sam pod svetlošću ulične rasvete, ali se nisam plašio. Iza sebe imam 10 godina treniranja karatea i, u svakom slučaju, bilo je izuzetno prijatno biti pod okriljem spokoja noći, dok me samo zvezdano nebo gleda. Uživao sam u tome, ali sam osećao da to nije dovoljno: morao sam da se oslobodim straha da budem viđen.
Tako sam počeo da delim flajere ljudima na ulici. To je bilo prilično teško u početku, nisam želeo da ljudi razgovaraju sa mnom ili postavljaju pitanja. Tada nisam znao mnogo o situaciji u Kini i razgovarati o onom što piše na lecima, bilo je previše teško za mene. Sve što sam želeo je da spasim ljude i znao sam da leci to mogu učiniti. U svakom slučaju, niko mi nije postavljao pitanja i uznemiravao me. Mislim da je moj veliki osmeh na licu dosta pomogao.
U trećoj godini škole, jesam porazgovarao sa onima u mom razredu, i održao sam kratku prezentaciju na času. Takođe sam pričao sa mojim profesorima. Pored toga, ostavljao sam flajere u njihovim poštanskim sandučićima, ili bih im ponekad lično delio. Kada sam bio u četvrtoj godini, ostavio sam gomilu flajera u školskoj biblioteci, u nadi da će ih svi videti. Nisam mogao da nateram sebe da im lično podelim. Moj raspored te godine bio je odličan. Nisam imao mnogo časova, i verujem da je Učitelj to priredio da imam vremena da između časova ubacujem flajere u poštanske sandučiće.
Francuski Minghui letnji kamp
Učestvovao sam na francuskom Minghuiju letnjem kampu 2017, i tamo sam upoznao mnoge divne ljude. To mi je pomoglo da se osećam manje izolovan, jer pre toga nisam znao koliko u Francuskoj ima praktikanata. Tada smo objašnjavali istinu na pijaci, i po prvi put se pokazalo da mogu da diskutujem i odgovaram na postavljena pitanja.
Nije sve bilo baš tako ozbiljno. Pokušavao sam da zapamtim Lunju dok sam šetao. Pogledao sam u nebo dok je sunce počinjalo da se spušta, i ugledao oblak u obliku podignutog palca, što sam shvatio kao lično ohrabrenje Učitelja. To me je nasmejalo i bio sam srećan.
(Prezentovano na Evropskoj Fa konferenciji 2017)
