Prošlo je 5 godina otkako sam dobila Dafu, ne znajući tada da sam pronašla vrhovni Fa univerzuma i da ću dobiti ogromnu priliku i čast da postanem učenik iz doba ispravljanja Fa, pod milošću našeg najmilostivijeg Učitelja.
Tokom ovih 5 godina, postepeno sam saznala da je naša odgovornost ogromna jer smo odgovorni za spasenje ljudi na svetu, koji su jednom bili Bude, Taoi i Bogovi koji su sišli da dobiju Fa, ali takođe i za bića unutar naših univerzuma, s obzirom da je naše telo ogroman kosmos ispunjen veličanstvenim bićima koje trebamo spasiti.
I, naravno, kao što nam je Učitelj objasnio, kultivacija je ključ. Ako se ne kultivišete dobro, ne samo da nećete uspeti da spasite bića na visokom nivou koja su sišla ovamo, već, kako ne zadovoljavate standard, takođe ćete uništiti svoja bića i domene. Ja sam to direktno iskusila.
Bes može uništiti tvoje domene
Na putu kultivacije, jedna od stvari u koje sam se prosvetila, nažalost kasno, je da kada vam misli nisu u skladu sa Dafa principima, ne biste ih trebali prihvatiti, čak i ako ponekad izgledaju tačno ili logično. Treba ih brzo eliminisati. Zato što ako ih prihvatite i počnete "pričati" s njima u svom umu, one će postajati sve jače i jače, i teško ćete ih se otarasiti.
"Kad sve informacije, živa bića i ćelije u tvom telu dobijaju gong, naravno da ga dobija i sporedna duša…“ („Onaj ko vežba kultivaciju dobija gong“, Predavanje 8 u Džuan Falunu)
Po mom ograničenom shvatanju, ista stvar se dešava sa negativnim mislima i vezanostima ... Ako ih ne sasečete, dobijaju energiju i postaje sve teže otarasiti ih, pogotovo kada mislite da su deo vas. Kako bi Učitelj mogao da vam pomogne ako sledite te misli i mislite da su deo vas?
Kad govorimo o negovanju loših misli, moj najgori neprijatelj u kultivaciji su osećanja, posebno ljutnja. Iako znam da osećanja igraju ulogu demona za kultivatora, iako znam da je ljutnja emocija i da kultivator ne treba da je prihvata, kada sam se suočavala sa određenim situacijama, mislila sam da... ljutnja nije ispravna, ali ponekad jeste opravdana. Dakle, u svojoj glavi sam gajila demona.
Radim u Epoch Times i uvek sam mislila da bi naši članci trebali biti vrlo dobri, tako da nas ljudi mogu ceniti i poštovati nas, što će im olakšati da prihvate članke o objašnjavanju istine. Stoga, kada je neko činio greške u vezi sa člancima, ja sam se ljutila, jer sam mislila da te greške utiču ili čak upropašćavaju naš rad na spasavanju živih bića. Ovo je naročito važilo kada se radi o člancima s kojima sam mislila da ćemo dopreti do novih grupa ljudi. Ali jednog dana sam dobila lekciju koju nikada neću zaboraviti i volela bih da to podelim sa vama, možda će biti korisno i drugim praktikantima.
Jednog dana otišla sam sa svojim kolegom kamermanom na protest koji je bio daleko od kancelarije. Držala ga je grupa ljudi do kojih do tada nismo bili dosegli. Trebalo nam je puno vremena da stignemo tamo, razgovaramo sa ljudima, obavimo intervjue itd. Vratili smo se u kancelariju i napisala sam članak pokušavajući da bude što je moguće bolji, tako da ljudi s protesta to stvarno cene. Nakon puno truda, članak je bio spreman. Ali urednik / korektor je imao ideju da promeni prvi pasus na tako užasan način da sam osetila da je članak sramotan. U tom trenutku nisam bila ljuta, već sam bila razjarena, osećajući da je osoba koja je to učinila uništila sve napore i da je sav rad bio uzaludan. Nisam se raspravljala s tom osobom (ne zato što sam se uzdržala kako bi to trebalo, već zato što taj praktikant nije bio prisutan), ali gnev me nije ostavio ceo dan i goreo je kao vatra unutar mene. Uveče, kada sam stigla kući, imala sam viziju da su nivoi na nivoima mojih domena razbijeni, uništeni. Ne mogu opisati rečima osećaj koji sam imala. Znala sam da sva moja bića u tim domenima nisu spasena zbog moje ogorčenosti.
Učitelj je rekao:
"Neki ljudi nemaju dovoljno jaku glavnu svest, pa povodeći se za misaonom karmom postupaju loše. Takvi ljudi će doživeti neuspeh i pasti. Većina, međutim, može da se odupre i da ukloni misaonu karmu sopstvenim snažnim mislima (snažnom glavnom svešću). Ovo pokazuje da se data osoba može spasiti i da je u stanju da razlikuje dobro i zlo, to jest da osoba ima dobru sposobnost poimanja. Moji fašeni će pomoći da se eliminiše veći deo ovakve misaone karme. Ta situacija se često sreće." („Glavna svest ti mora biti dominatna“, Predavanje 6 u Džuan Falunu)
To je ono što se moglo dogoditi. Zbog te ljutnje, osećala sam da su uništeni domeni u kojima nisam mogla ostati. Ili, nadam se, samo mi je ponuđen pregled onoga što bes može da učini. Bila sam očajna. Počela sam da plačem i molim Učitelja za pomoć, da zaustavi uništavanje tih svetova i smrt bića tamo. Tada, vizija je prestala.
Nažalost, iako sam dobila tako ozbiljnu lekciju, jer sam godinama dozvoljavala besu da se manifestuje u meni, budući da sam to smatrala nekako opravdanim, postao je jak i nisam ga mogla naterati da nestane, pa sam s vremena na vreme opet padala.
I tako, nedavno sam dobila drugu lekciju: bila sam na jednom događaju na kojem sam trebala uzeti nekoliko intervjua. Bilo je kasno uveče i bila sam umorna. U jednom trenutku neko je rekao nešto što me je uvredilo, i u tom trenutku osetila sam da bes narasta u meni. Naravno, shvatala sam da sam ja praktikant i da ne bi trebalo dozvoliti da se on manifestuje, da je to test i da moram pogledati unutar umesto da padam u vatru - ali bilo je prekasno. Posle nekoliko sekundi ljutnje, pre nego što sam imala vremena da to zaustavim, čula sam veliki buku: električni panel zgrade (transformator) je eksplodirao. Tako smo ostali bez struje i događaj je otkazan.
To je bilo drugi put da je Učitelj pokazao destruktivne efekte mog besa. Nisam uspela da u potpunosti rešim ovaj problem, ali naporno radim u tom pravcu. Ja više ne želim da prihvatim mišljenje da mi tuđe greške daju za pravo da budem ljuta, iako greške zaista mogu uticati na naš rad. Ponekad uspem, ponekad ne. Ali nadam se da ću uz više učenja i uz pomoć našeg poštovanog Učitelja pobediti u borbi sa ovim demonom, koji se naziva bes. Želim da moje kolege praktikanti znaju koliko je opasno prepuštati se takvim osećanjima.
Strah može ubiti
Prošlog proleća sam otišla u planine da pešačim. Na početku, staza kojom sam išla bila je u redu. Vreme je bilo lepo, trava zelena... divno. Ali dok sam išla uzbrdo po planini, prestalo je da bude zeleno i lepo, a put je postao prekriven snegom. Ja sam i dalje hodala misleći da neće postati ništa lošije. Ali jeste. U određenom trenutku sam se našla iznad vrlo strme doline. Put se nije video, a ja sam gazila po snegu koji se topio, iznad vrlo strme doline. Gde god da sam stavila nogu, sneg me nije držao, već sam klizila. Bila sam u opasnosti da padnem. Bila sam sama i nikog u blizini da pomogne. I počela sam da osećam strah.
U tom trenutku sam se setila šta kaže Učitelj:
"Takav strah zaista može doneti probleme, jer kad se plašiš, to je vezanost za strah. Kad se vezanost ispolji, zar ne treba da se ukloni? Što se više bojiš, izgledaš bolesniji - ta tvoja vezanost mora otići. To treba da te nauči lekciju da se moraš osloboditi straha da bi dalje napredovao." („Kultivaciona poremećenost“, Predavanje 6, Džuan Falun)
I tako sam sebi rekla da treba da odbijem da prihvatim strah u sebi. Nastavila sam prema vrhu planine. Nije bilo povratka, jer bih pala. Strah je često pokušavao da me prevlada, ali ga nisam prihvatala. Kada sam stigla do vrha, odakle sam se spustila na pristupačniji put, jasno sam čula glas koji je rekao: "Da si se plašila, ubili bismo te!"
Gledajte unutra, ne spolja
Nažalost, iako sam znala da kultivator treba gledati samo unutar kako bi pronašao svoje nedostatke, a ne na ono što drugi ljudi rade, mnogo puta sam bila nesrećna što neki praktikanti ne rade dovoljno, ili ponekad ne rade posao kako treba. Nekada sam bila vrlo kritična. Ali Učitelj me je ljubazno podsetio da to nije ono što praktikant treba da radi.
Dakle, jednog dana, kada sam se vratila kući, podigla sam pogled na zgradu i videla sam, kroz veliki prozor, da dve osobe stoje nepomične. Zaustavila sam se i zagledala, intrigirana činjenicom da su ti ljudi kao dva kipa, da se ne miču. Počela sam se čuditi: šta rade? Da li gledaju TV? Ako je tako, zašto s vremena na vreme razgovaraju, i tako dalje ... nekoliko minuta sam ih gledala. I došla mi je ideja: posmatranje onog što drugi ljudi čine sprečava me da idem dalje. Prosvetila sam se u činjenicu da se u kultivaciji treba skoncentrisati na to kako marljivo i živahno napredovati, a ne na ono što drugi ljudi rade. U suprotnom gubite vreme i energiju i odugovlačite u hodanju na svom kultivacionom putu i ispunjavanju svoje misije. Zahvalila sam se našem Učitelju za ovu vrednu lekciju.
Još jedna greška koju sam napravila u kultivaciji je što, kad sam nailazila na smetnje u mom radu na Fa-ispravljanju, ja sam slala ispravne misli bez da pogledam unutar, iako je Učitelj rekao da bezrazložno ometanje nije dozvoljeno. Dakle, meni se desilo sledeće: Svake večeri kada bih se vratila kući sa posla, psi lutalice u blizini mog bloka su glasno počinjale da laju na mene. Ja sam odbila da se plašim i poslala sam ispravne misli. To se događalo nekoliko večeri, jedno za drugim. Jedne večeri psi su me skoro stigli i osećala sam opasnost da me ne ugrizu. Bili su blizu mene. U tom trenutku sam pomislila: mora biti da postoji razlog zašto im je to dozvoljeno. Moram pogledati unutar.
U trenutku kad sam dobila ovu ispravnu misao, pogledala sam pse: iako su i dalje lajali, podvili su repove i gledali su me prijateljski. Prestali su lajati i otišli su. Od tada mi više nikad nisu smetali. Iz tog iskustva sam shvatila da kad god se suočim sa problemima, ne bih se trebala zadovoljiti slanjem ispravnim mislima da ih eliminišem, već takođe moram pogledati unutar.
Moć ispravnih misli
Na samom početku moje kultivacije, kada sam shvatila da je naša misija da spasimo živa bića, prva stvar koju sam radila bilo je deljenje flajera na ulici. Tada sam bila prepuna predstava koje su me sprečavale da ovo dobro radim, moj gong nije bio dovoljno visok da bi se razbili zli faktori koji su sprečavali ljude da dobiju istinu, a verovatno su i demoni ometali, pokušavajući da me obeshrabre. Dakle, gotovo svi ljudi koje sam sretala na ulici odbijali su da uzmu flajer od mene. Dok mi jednog dana nije došla ideja: zašto ne pošaljem ispravne misli? Tako sam počela da šaljem ispravne misli i – iznenađenje – odjednom su skoro svi ljudi uzimali flajere i zahvaljivali mi se.
Puno puta sam videla moć ispravnih misli. Najočiglednije je bilo u situaciji kada naše kolege imaju tehničke probleme sa opremom za snimanje na događajima. Većinu vremena, samo nekoliko trenutaka nakon što bismo počeli da šaljemo ispravne misli, oni su uspevali da reše problem.
Jednog dana sam bila u akciji objašnjavanja istine zajedno sa drugim starim praktikantom. Bilo je malo iza podneva i mali broj ljudi je prolazio. A još manje njih bi stalo da razgovara sa nama. Odjednom je počela kiša. Bila je to hladna kiša i mi smo se smrzavali. Uprkos hladnoći, odbili smo da odemo kući. Pronašli smo zaklon ispod drveta, odlučni da ne odemo. I iznenađenje - ljudi na ulici su počeli da zaustavljaju i razgovaraju sa nama. Svi su dobro primali flajere za objašnjavanje istine i potpisivali peticiju koju smo imali sa sobom.
Iz tog iskustva sam shvatila da, kada se žrtvujemo, mi gomilamo vrlinu, podižemo svoj šinšing, impresioniramo viša bića - i tako nam se dozvoljava da spasimo još živih bića.
Imala sam još jedno zapanjujuće iskustvo u vezi sa žrtvovanjem i saosećanjem, prošle godine u Minhenu. Bio je novembar, ponedeljak ujutru, dan nakon konferencije u Minhenu, i na centralnom trgu grada smo imali objašnjavanje istine. Ujutro je pao sneg. Kada sam stigla tamo bilo je samo nekoliko praktikanata koji su radili vežbe. Moja prva misao je bila: oh, toliko pada sneg, pokvasiću se, neću imati gde da se presvučem, biće nezgodno... Shvatila sam odmah da to nije ispravna misao, eliminisala sam je i pridružila se mojim kolegama na vežbama. 10 ili 15 minuta kasnije prestao je sneg.
Ceo dan smo radili vežbe smenjujući se, dok smo delili flajere i objašnjavali istinu. Do kraja večeri, nakon dugih sati na ulici po tako hladnom vremenu, pretpostavljala sam da su praktikanti umorni. Osećala sam da je aktivnost bila u zastoju. Sve manje i manje ljudi razgovaralo je sa nama, i manje njih je potpisivalo peticiju za zaustavljanje uzimanja organa. Iznenada, jedan od organizatora pozvao je praktikante da dođu i rade petu vežbu. Uprkos činjenici da je bilo tako hladno, a dan toliko dug, nekoliko praktikanata se izulo i počelo da meditira. Nekoliko trenutaka kasnije osetila sam neverovatan talas saosećanja, koji je preplavio trg. Ne mogu vam opisati kako je to bilo divno. Nisam ja bila jedina koji je to osetila. Ljudi su promenili stav. Iznenada su stajali u redu da potpišu peticiju. Čak sam čula neke koji su rekli: Bog vas blagoslovio!
Ne pokušavajte da rešite probleme, već pokušajte da odstranite svoje vezanosti
U prošlosti mi je bilo teško da podnesem hladnoću. Ali u kancelariji sam imala koleginicu koja je, bez obzira koliko je hladno, otvarala prozore. Pored činjenice da mi je bilo hladno, jako sam se nervirala zbog toga što ona to radi, iako savršeno dobro zna da mi je hladno i da me time mnogo uznemirava. Bez obzira koliko puta sam je zamolila da prestane, nastavila je s tim. Jednog dana, umorna od nerviranja i neuspeha na svim mojim testovima, odlučila sam: Ok, rešiću hladnoću bez da se ljutim na nju. To je to - više se neću uznemiravati. I nisam.
Nekoliko minuta kasnije, naš koordinator je došao i zamolio je da se preseli da radi u drugoj sobi, ako insistira na tome da prozor bude otvoren - što je i uradila na neko vreme. Dakle, problem se zaustavio tek kada sam se ja promenila, a ne pre toga.
Da zaključim - jednog dana, dok sam bila u meditaciji, Učitelj mi je ponudio veličanstvenu viziju. Teško je to opisati rečima: Bilo je kao da nebo "cveta" ispred mog Trećeg oka, ispunjeno milionima sjajnih zvezda, blještavih i divnih. Pred tako veličanstvenim prizorom, svi šinšing konflikti i trvenja koja su me mučila izgledali su sićušno i besmisleno. Sada razumem da više ne treba da se žalim na druge, ili da se plašim teškoća, već se moram fokusirati na kultivaciju, da bih se mogla vratiti kući, u divan, blještavi kosmos kome pripadam - i to ne sama, već sa svim živim bićima koje moram spasiti, misije obavljene.
(Prezentovano na Evropskoj Fa konferenciji 2017)
