Pozdrav Učitelju i kolegama praktikantima.
Krenula sam da radim za naše medije malo pošto sam počela da da vežbam Falun Dafu, 2011.
U to doba sam radila na radio projektu u drugoj kompaniji. Pošto smo čekali finansiranje i nije bilo potrebno da putujemo, dobila sam posebnu dozvolu da radim od kuće. Ovo mi je dalo više vremena da se posvetim engleskom Epoch Times i mogla sam vrlo redovno da pišem za indijsku stranu.
Takođe sam pisala za štampano izdanje i dobijala sam priče svuda gde sam putovala. Ovo se nastavilo naredne dve godine. Kad radio stanica nije uspela da pronađe finansiranje, ja sam odlučila da odem odatle.
Istovremeno, svesno sam propustila druge velike prilike, da bih nastavila da radim za engleski Epoch Times, i moje srce je bilo posvećeno spašavanju živih bića. Ista energija, način razmišljanja i mudrost nisu se mogli doživeti na drugim radnim mestima, i ja sam znala da sam se u prošlosti zavetovala da ću raditi za medije.
Nekoliko puta smo pokušali da osnujemo indijski Epoch Times, ali se to nije desilo. Jedini preostali način da iz Indije doprinesem mediju je bilo da pišem. Svaka priča koju sam napisala, svako putovanje koje sam preduzela da bih napisala priču, mi je pomoglo u objašnjavanju istine, i u mojoj kultivaciji.
Onda sam odlučila da se preselim u drugi grad. Prihvatila sam regularni posao na pola meseca da bih se mogla izdržavati, a ostalih pola meseca sam se posvetila mediju. U srcu sam bila vrlo posvećena tome.
U aprilu 2014 sam pozvana u Njujork na obuku. Vrativši se natrag u Indiju, ponovo sam se preselila, ovaj put u indijsku prestonicu, pošto je mediju bio potreban reporter tamo.
Ovo je značilo velike promene u mom životu. U prvih nekoliko meseci, nisam imala pravo mesto stanovanja, pa sam u letnjim mesecima morala da živim bez klima uređaja, spavajući na podu.
Narednih devet meseci sam svakodnevno radila 18 sati, pišući istovremeno za engleski Epoch Times i NTD.
To je bilo vrlo naporno, jer ponekad sam morala nositi tešku kameru koristeći prepun gradski prevoz, i puno puta putujući daleko. Puno puta, dok sam spavala posle celog dana posla, leđa su mi gorela. Ne znam je li to bilo zbog kamere, ali je svakako to bila moja kultivacija. Sutradan bih bila vrlo poletna, pa su kontakti i intervjui vrlo dobro išli.
U novom gradu, ovaj novi posao je značio početi život ispočetka. Životni uslovi su bili teški, jer u blizini nije bilo praktikanata koji bi me podržali. Sad kad mislim o tome, ne izgleda mi kao nešto naročito, ali je u to doba bilo teško kultivisati se u tim uslovima.
Učitelj je rekao:
“Kultivacija jeste teška. Teška je po tome što čak i kad udari užasna nepogoda, čak i kad zlo ludački progoni, i čak i kad vam je život ugrožen, vi i dalje treba da budete sposobni da odlučno nastavite na svom putu kultivacije ne dopuštajući da išta iz ljudskog društva ometa korake na vašem pitu kultivacije. (“Put”, Bitno za dalje napredovanje)
Posle šest meseci, naš medij je odlučio da prekine svoje aktivnosti, i posle tri meseca je trebalo da budem otpuštena, pošto im više nije bio potreban novinar u Indiji. Zbog finansijske krize, otpušteno je i ostalo osoblje.
Ta situacija me je veoma rastužila, moje srce je bilo posvećeno mediju i nisam mogla da shvatim zašto odjednom tolika promena. Nalazila sam se jako daleko od Njujorka i nisam imala prilike da budem u interakciji s bilo kim i pitam bilo šta.
Moj opstanak u novom gradu je bio ugrožen, jer morala sam plaćati račune. Uz pomoć Učitelja, uspela sam za 15 dana da pronađem dobar posao. Moja finansijska kriza je razrešena, pošto su mi u to doba stigle plate koje nisam dobijala dve godine.
Naredne dve godine sam radila za novu firmu, koja je od mene tražila da svakog meseca putujem u novo mesto u Indiji. Ovo mi je omogućilo da objašnjavam istinu u gradovima, i takođe u vozovima i na aerodromima.
Skoro kad sam se snašla na svom novom poslu, kad me je naš medij iznenada ponovo kontaktirao i ponudio mi da ponovo budem zaposlena puno radno vreme, i bilo je reči o pokretanju NTD u Indiji.
Zbog mog ranijeg lošeg iskustva sa medijem i mnogih teških situacija s kojima sam se suočila tokom mog poslednjeg zaposlenja, u sebi sam imala zameranje i izgubila sam poverenje u menadžment. Bila sam spremna da pomognem, ali nisam želela da ponovo verujem tim ljudima. Brinula sam se da ću naići na nevolje i teškoće, i imala sam vezanost za strah od gubitka. Smatrala sam da sam dovoljno propatila u životu.
Mada sam delila flajere i učestvovala na drugim Dafa aktivnostima, zaboravila sam svoje zavete prema mediju.
Učitelj je rekao:
„Zlobna osoba rađa se usled ljubomore.
Iz sebičnosti i srdžbe ona se žali na nepravde nanesene joj.
Dobra osoba uvek ima srce puno milosti.
Bez nezadovoljstva ili mržnje, ona muke prima kao radost.
Prosvetljena osoba nema nikakvih vezanosti.
Ona tiho posmatra ljude sveta izgubljene u iluziji.”
(“Domeni,” Bitno za dalje napredovanje)
U početku sam radila deo radnog vremena, pišući svaki dan posle mog posla, do ponoći. Polako sam počela da se priključujem grupnom učenju u mediju i razmeni iskustava. Osetila sam istu želju i duboko zadovoljenje koje dolazi samo kad se radi na spašavanju živih bića – to je bilo kao da sam ponovo dobila želju. Ponovo sam našla da sam na liniji sa svojim zavetima, i svaki dan sam mogla da osetim razliku u mojoj kultivaciji.
U mom običnom poslu sam puno mogla da naučim, ali nikad nisam osećala volju i želju za tim, bilo kad kad bi u ruku uzela svoju kameru. Ponovo zaronjena u moć Dafe, odlučila sam da se posvetim radu za naš medij, pošto sam završila zadatke na mom običnom poslu.
Učitelj nas uči:
„A vi ćete, kao praktikant, ustanoviti da su stvari koje ljudi uzimaju za ozbiljno veoma, veoma trivijalne – čak previše trivijalne – jer vaš cilj je nešto krajnje dugoročno i dalekosežno. Vi ćete živeti koliko i ovaj univerzum. Stoga, još jednom razmislite o ovim stvarima: nije važno da li ih imate ili ne. Ako pogledate iz šire perspektive, sve ih možete ostaviti iza sebe.” (Poglavlje III, Falun Gong)
Kad sam se zaposlila na NTD India, radila sam od kuće. Nikad pre nismo pisali za Induse, i svaki novi članak je bio eksperiment u smislu pisanja i internet saobraćaja.
Jednog dana dok sam hodala na javnom mestu i Nju Delhiju, ugledala sam puno Faluna kako pada s neba i shvatila sam da Učitelj želi NTD India za narod Indije.
Nismo mogli da dovedemo Shen Yun u Indiju, pa je NTD bio poklon Učitelja za spašavanje živih bića u Indiji. Shvatila sam da se Fa-ispravljanje dešava zapanjujućom brzinom, čak i ako mi ne ispunimo svoje zavete, ono će svakako uspeti jer Učitelj ima svoje načine. On nam je dao te prilike da bi se kultivisali i ispunili svoje rajeve.
Za oko mesec dana, drugi praktikanti su se priključili ovom projektu, radili su na kompanijskim procedurama i nalaženju poslovnog prostora. Posle tri meseca sam se iz Delhija preselila za Bangalor i počeli smo da zapošljavamo obične ljude, jer nije bilo dovoljno praktikanata za poslove novinara i urednika.
Svaki dan je bio otkriće i kultivaciono iskustvo jer mi ništa nismo znali – od zapošljavanja do obuke i uspostavljanja efikasnog radnog procesa. Međutim, ja sam doživela drugačije razmišljanje i energiju – u svom umu sam dobijala kristalno jasna uputstva i osećala da je sve povezano s mojom kultivacijom.
Svesno smo radili na tome da objasnimo istinu i upoznamo naše obične zaposlene s vežbama. Međutim, oni su bili suočeni sa velikim teškoćama. Oba naša urednika su bila suočena sa ekstremnim situacijama – jednom od njih je izgorela roditeljska kuća i radnja, a drugi je stalno imao manje probleme i nevolje s porodicom.
Shvatila sam da sam ja odgovorna za njih i počela sam milostivo da vodim računa o njima. Onda je jedna od urednica često počela da se razboleva. Odlučila sam da je ohrabrim da čita Lunju i počne da vežba vežbe.
Jednog dana sam je upitala da li želi da meditira sa mnom. Ona je bila jedna od glavnih novinara i odlučila sam da je podržim ispravnim mislima.
Kasnije mi je ispričala da se osećala kao da je umotana toplim ćebetom, dok smo sedele u meditaciji. Ovo je osnažilo njenu veru u Dafu i dalo joj da iskusi njenu čudotvornu moć.
Učitelj je rekao:
„Vaše objašnjavanje istine neizbežno inicira jednu vrstu lančane reakcije. Jednom kad osoba sazna istinu, ona shvata: “O, to je tako, znači. Dafa je nešto tako sjajno, na kraju!” Neki ljudi koji su saznali istinu možda će razmišljati da započnu kultivaciju, neki bi mogli biti veoma saosećajni, a drugi bi mogli ponuditi podršku u vidu konkretnih radnji. Te reakcije, nastale kao ishod objašnjavanja istine, šire se od čoveka do čoveka, od srca srcu.” (“Predavanje Fa na Fa konferenciji u Atlanti 2003”, Predavanje na konferenciji)
Iako smo uspostavili efikasno poslovanje i dugoročan plan obuke, imali smo puno šinšing testova, i nismo uspeli da postignemo zacrtane ciljeve. Tokom ovog vremena, veridba moje sestre je raskinuta, pa su počeli da se uvećavaju i teškoće vezane za porodicu.
Onda je regionalni menadžment zatražio od nas da posetimo kancelariju u Vijetnamu radi obuke. U to doba je Vijetnam imao veliku kancelariju i njihova sredina za kultivaciju je bila dragocena.
Za vreme slanja ispravnih misli, videla sam da se mnogo toga čisti. Tokom grupnih razgovora sam sagledala da sam puna taštine i da visoko cenim svoja profesionalna dostignuća u običnom svetu. Takođe je bilo razlika koje je trebalo razrešiti s kolegama praktikantima, koje nisam videla kao marljive. Kasnije sam shvatila da je cela situacija odraz mog sopstvenog stanja.
Do posete Vijetnamu, bila sam više vezana za običan način obavljanja posla i moj fokus je bio na poslu. U Vijetnamu su mi kolege praktikanti pomogli da shvatim da standardi za kultivaciju rastu svakim danom i ne možemo rešavati probleme sredstvima običnog sveta. Za nas, sve zavisi od kultivacije.
Do tada, moj stav je bio da ću se odreći sna da bih pronašla dodatno vreme za rad, ali na taj način nisam imala istu želju da učim Fa i vežbam. Bilo mi je u redu ako iz nekog razloga ne bih pronašla vreme da radim vežbe 2 sata, i mislila sam da sam obavila posao ako učim u grupi.
Ovo se manifestovalo u mojoj sredini. Uvek kad bih naišla na probleme u NTD redakciji, menadžeri iz Vijetnama su mi ukazivali da treba da odvojim vreme za učenje Fa. Ali tada bih imala vezanosti običnih ljudi, želela sam vreme da posetim bioskop i bilo mi je krivo što nemam nikakav društveni život.
Pošto su moje odgovornosti bile tako velike i pošto sam na dnevnoj bazi brinula o toliko ljudi i njihovim svakodnevnim poslovima, nije mi preostalo načina da budem marljiva. Ništa drugo ne bi išlo.
Učitelj je rekao:
„Kada je potrebno, morate biti razumni i jasnog uma kao kultivator, dopuštajući da vas vaše odgovornosti i ispravne misli vode, i jedino tada će vaš istinski shan biti prikazan. U tome je razlika između kultivatora i božanskog bića. ” (“Fa predavanje na Fa konferenciji u Vašingtonu 2009”, Predavanje na konferenciji)
Udvostručila sam svoje učenje Fa i skoro svaki dan sam učila oko 4 sata. Kad sam se vratila iz Vijetnama, moja sestra se udala za onog istog čoveka za koga je svojevremeno bila verena. Tokom njene veridbe i braka, mogla sam da osetim moć Dafe i neverovatnu harmoniju koja je obuzimala svakog ko je došao na svadbu.
Puno puta sam doživela da mi se u mislima ponavlja „Falun Dafa je dobra“, i da mi ovaj zvuk zamenjuje sve misli glavi.
Shvatila sam da samo ako vredno radim tri stvari, a moje srce je posvećeno spašavanja živih bića, Učitelj će se pobrinuti za sve ostalo.
Nas praktikante ponekad brinu pitanja iz običnog života, ali zaboravljamo da je to povezano sa našom kultivacijom i da je kultivacija jedini način da ih razrešimo. Sve u našem životu svodi se na kultivaciju.
Učitelj je rekao:
„Ovo su pitanja rada u ljudskom društvu, a posao nije kultivacija, ali će se tvoja kultivacija odražavati na tvoj posao.” (Predavanje Fa u San Francisku 2005)
Moji menadžeri su me naučili da bilo koji problem možemo razrešiti svesnim naporom spašavanja živih bića. Ako postoji problem, treba da pogledamo unutar i proverimo da li nam je srce na liniji sa spašavanjem živih bića, ili smo pali među obične ljude.
S ovakvom namerom sam radila na produkciji video materijala i članaka za objašnjavanje istine.
Svaki članak ili video značio je spašavanje živih bića i doneo bi prilike za kultivaciju, kako timu tako i praktikantu čiju priču delimo.
Učitelj je rekao:
“Učitelj potvrđuje ono što su napravili Dafa učenici. Sve dok ono što radite, radite iz želje da potvrdite Fa i da spasite živa bića, ja ću odobriti sve što radite. Kada radite te stvari, tu će biti prisutna i moja Zakonska Tijela ili bogovi kako bi vam pomogli i pojačali učinak, čineći ono što radite još sjajnijim i izuzetnijim.” (“Fa predavanje na Fa konferenciji u Njujorku 2008”, Predavanje na konferenciji VII)
Naši sadržaji za objašnjavanje istine pomogli su da se dopre do miliona ljudi u Indiji, neki od naših videa su imali 10 miliona pregleda, a svaki je označavao da je pomoć Dafe nekom prodrla do srca. Ovi videi su pomogli praktikantima u Indiji da dopru do više ljudi, i gledajući neke od tih videa neki praktikanti su dobili poziv da predstave Falun Dafu u školama i na drugim mestima.
NTD India je morao da se zatvori zbog krize koja je zadesila naš globalni medij. Pre nego što sam se preselila natrag u Nju Delhi, od mene je zatraženo da posetim praktikante u nekoliko gradova i zapišem njihove inspirativne priče. Shvatila sam da me Učitelj šalje u ta mesta radi spašavanja živih bića.
Samo mesec dana posle povratka u Delhi, pozvana sam na obuku u sedištu u Njujorku i nakon 3 meseca obuke, počela sam da radim kao reporter u web timu u Njujorku.
Uvek sam osećala da je naš medij posebna sredina za kultivaciju, da je to jedno posebno mesto, jedino mesto gde su život, posao, i svaka mala stvar isplanirani, smišljeni i izvršeni od strane onih koji se kultivišu prema Fa principima.
Nije to mala stvar, takvo mesto nikada u istoriji nije postojalo. Takvi profesionalci, nesebičnog srca, oni koji rade na spašavanju živih bića kroz medije običnih ljudi, nikada u prošlosti nisu postojali. To je mesto na koje će se čovečanstvo budućnosti ugledati. Prevaziđimo razlike, uklonimo zameranje i cenimo ovu čudesnu priliku.
Hvala, Učitelju. Hvala vam svima.
(Prezentovani na Fa konferenciji u Njujorku 2019)
