Kao praktikanti Falun Dafe, (Falun Gonga), možda smo se upitali kako odgajiti milost. Ja sam o tom puno razmišljala tokom 20 godina moje kultivacije i želela bih da podelim svoje misli sa kolegama praktikantima.
Dobra kultivacija pomaže da se prebrodi karma-bolest
Pre nekoliko godina, kolega praktikant je prošao kroz ozbiljnu karma-bolest, sa simptomima moždanog udara. Bio je konfuzan, smejao se bez razloga, nije mogao da se seti stvari ili reči. Ljuljao se dok je stajao i nije mogao zakopčati dugme koliko su mu se ruke tresle.
Ovaj praktikant je živeo sa svojom decom, koja ne podržavaju Dafu. Verovala sam da bi mu koristila bolja sredina za kultivaciju, pa sam ga upitala da li bi on i njegova žena hteli neko vreme da ostanu kod nas.
Pozvala sam taksi i istog dana su došli kod nas.
Moj muž i ja smo praktikanti. Izgubili smo posao usled progona. Iznajmili smo mali stan, u kom smo kuhinju i kupatilo delili sa još tri sustanara. Organizovala sam da stariji par spava u našem krevetu, dok smo muž i ja spavali na podu.
Za nas to nije bila baš zgodna situacija, ali je tom praktikantu pružala bolju sredinu za kultivaciju, a ja sam mislila da je to ključno za njegov oporavak. Lokalni praktikanti su dolazili kod nas na učenje, i zajednički smo slali ispravne misli za njega.
Malo sam spavala za vreme dok su bili kod nas. Na svakih sat sam slala ispravne misli, danju i noću. Kad bih ustala u ponoć da šaljem ispravne misli, ne bih se vratila na spavanje, već bih nastavila da vežbam. Kuvala sam tri jednostavna obroka na dan i uglavnom sam učila Fa s praktikantom.
Prve noći sam pokušala da ga probudim za slanje ispravnih misli u ponoć, ali on nije hteo da ustane, kao ni njegova žena. Sutra ujutru sam predložila da zajedno radimo vežbe, ali njemu se nije radilo.
Bila sam pomalo iznervirana: „Kako se može osloboditi karma bolesti ako nije marljiv?
Međutim, gledanjem unutar sam shvatila da to nije ispravan stav. Nisam ih mogla ništa naterati da rade ako to oni ne žele.
Prestala sam da gledam na nedostatke praktikanta i fokusirala se na ono što dobro radio. Iako nije imao bistru glavu, čim bismo počeli učiti Fa, on bi se uspravio i pokazao poštovanje prema Fa i Učitelju. Nije mogao naglas čitati s nama, ali je sledio u sebi i pazio je na ono što čitamo.
Trudila sam se da pokažem razumevanje prema paru i nisam ih ništa terala. Nisu ujutru mogli ustati da vežbamo, pa smo to radili preko dana. Praktikant nije mogao da govori, pa sam ćaskala s njegovom ženom i ljubazno ukazivala na polja u kojima bi mogli biti bolji. Postepeno su postali marljiviji.
Pošto smo učili Fa, vežbali i slali ispravne misli svaki dan, njegovo stanje je počelo da se popravlja.
Posle tri dana, vratio mu se glas. Mumlao je, ali je mogao govoriti. Takođe se smanjilo drhtanje ruku i do petog dana ga više nije bilo. Razmišljanje mu je bilo jasnije, i više se nije bezrazložno smejao.
Kad je upitan gde bi želeo da provede kinesku Novu Godinu, rekao je da bi voleo da bude kod kuće s porodicom. Mogao je da uči sa grupom, i za čas su oboje izlazili sa mnom da dele materijale za objašnjavanje istine.
Do sedmog dana se vratio skoro u normalu. To je bio 29. decembar, dan pre kineske Nove godine. Otišli su kući, porodici.
Tokom ovog procesa, razmišljanje mi je bilo vrlo jednostavno.
Učitelj je rekao: „Stvari onog do tebe su tvoje stvari...” (“Predavanje Fa u Vašingtonu,” Predavanje na konferenciji II)
Mi smo praktikanti Dafe i treba da se pomažemo u kultivaciji. Svi kultivišemo isti Fa, ali svako je u drugačijem kultivacionom stanju. Treba samo na sebe da se fokusiram i ne brinem šta drugi treba da rade.
Mada je naš dom mali, praktikanti vole kod nas da dolaze na učenje Fa i razmenu iskustava. To je dobra sredina za kultivaciju, posebno korisna za praktikanta sa karma bolešću.
Praktikant se opravio brzo nakon povratka kući. Na kraju je mogao da vozi svoj motocikl do nas kad dolazi na učenje Fa. Bila sam jako srećna da vidim da se vratio.
Ljudi se menjaju
U proteklih 20 godina, omogućiti ljudima da saznaju za Falun Dafu postalo je integralni deo mog života. Razgovarala sam sa ljudima iz svih sfera, uključujući policajce, nastavnike, direktore, partijske sekretare, vojnike studente, seljake i penzionere. Mislim da sam uglavnom dobro obavila svoje, ali i žalim zbog nekih stvari.
Neki ljudi s kojima sam pričala bili su duboko dirnuti kad sam im rekla o Dafi i progonu. Ali neki su bili obmanuti lažima komunističkog režima i nisu hteli da slušaju. Pretili su mi, a neki su čak pokušali da me prijave policiji. Zahvaljujući ogromnoj milosti Učitelja, neki su na kraju promenili svoj stav o Dafi.
Jednog hladnog zimskog jutra pre nekoliko godina, baš pre kineske Nove Godine, otišla sam u stambeni blok da delim flajere. Dok sam išla na gore kroz zgradu, , na podu sam ugledala komadiće pocepanog Dafa postera. Sagla sam se i počela da ih skupljam. Sredovečna žena me je ugledala i povikala: „Ti si znači ta koja je postavila poster. Idemo u policiju.“ Zgrabila me je za ruku i odvukla me napolje iz zgrade, vičući: „Ona je Falun Gong“.
Da budem iskrena, i dalje se plašim kad izađem da delim flajere. Ali u tom času sam ostala mirna. Poslala sam snažne ispravne misli: neću joj dopustiti da počini zločin protiv Dafe i učenika Dafe.
Rekla sam joj: „Taj poster govori istinu, koja je vrlo dragocena. Treba da ga čuvamo.“
Ignorisala me je i okrenula se prema čoveku koji je išao ka nama. “Ona vežba Falun Gong,“ reče mu.
Čovek se osmehne i odgovori: „Uskoro će Nova Godina. Što je ne pustite? Bolje je da se ne mešate, verujte mi.“
Videvši da tog čoveka ne zanima moj slučaj, žena je bila zbunjena. Rekla sam čoveku: „Vaša dobrota doneće vam blagoslove.“ Mahnuo mi je i otišao.
Obratila sam se ženi: „Falun Gong nije kao što kažu u medijima - sve su to laži. Praktikanti Falun Gonga samo žele da ljudi znaju šta je to zaista, jer dobro se nagrađuje dobrim, a zlo kažnjava. Kad ljudi veruju lažima Partije, oni sebe uništavaju. Ja ti samo želim sve najbolje. Molim te da ne učiniš ništa zbog čega bi mogla imati problema.“
Kao da preda mnom stoji sasvim druga osoba, ona je odjednom postala dobra i htela je da me zaštiti.
Učitelj kaže:
„Ako ti razmišljanje može biti zbilja ispravno onda kad naiđeš na iskušavajuće okolnosti, onda, kad se suočiš s progonom od strane zla, kad se suočiš s smetnjom, samo jedna tvoja rečenica, ojačana čvrstim ispravnim mislima momentalno može rastočiti zlo (Aplauz), i ona će učiniti da se oni koje zlo koristi okrenu i pobegnu, učiniće da se rastoči progon od strane zla i učiniće da bez traga nestane smetnja od strane zla.” “Predavanje Fa na Fa konferenciji zapada SAD”
Ne predati se policiji
Uhapšena sam dok sam išla da odnesem materijale drugom praktikantu. Policija me je odvela u stanicu i ispitivala me. Šutirali su me i udarali, a onda su mi jednu ruku podigli preko ramena, da bi je lisicama vezali za drugu iza leđa. Zategli su lisice i bol je bio nepodnošljiv.
Vezali su jedan kraj konopca za lisice, a drugi su prebacili preko cevi na plafonu. Vukli su konopac dok nisam ostala da visim u vazduhu.
Ruke su mi se skoro slomile i bila sam u agoniji. Onesvestila sam se nekoliko puta i svaki put su me polili hladnom vodom da me osveste. Onda bi me ponovo podigli gore. Ne sećam se koliko puta sam se onesvestila i koliko puta su vukli konopac. Ali od mene nisu dobili šta su hteli.
Konačno su se predali i vratili me u lokalnu policiju. Plašeći se da ću umreti, policija me je odvela u bolnicu.
Rekla sam lekaru šta mi se desilo i kratko sam mu ispričala o Dafi. Činilo se da je shvatio. Rekao je policiji da sam u kritičnom stanju i da moram ići na intenzivnu.
Policija je znala da me nijedan zatvor ili radni logor neće primiti pod takvim okolnostima, ali nisu želeli da me tek tako puste kući, pa su me kad sam izašla sa intenzivne odveli u centar za ispiranje mozga.
Strah zamenjen milošću
Zašto me nisu pustili kući? Pogledala sam unutar i shvatila da ne umem istinski da se kultivišem. Sve vreme sam provodila deleći materijale i čineći druge stvari kako bih ljudima pomogla da saznaju za Dafu, i nisam puno vremena provodila učeći Fa i kultivišući se. Sagledala sam svoju vezanost za ushićenje i pomislila da, budući da me u tom stanju niko ne bi primio, policija će morati da me oslobodi. Rezultat ove misli je bio da sam odvedena u centar za ispiranje mozga.
Kad sam naterana da gledam komunističku propagandu, počela sam štrajk glađu. Čuvari su kod mene doveli „transformisanu“ praktikantkinju, čiji je zadatak bio da me ubedi da se odreknem Dafe.
Nasela sam na to i poverovala toj osobi. Ipak nikad nisam otkrila bilo kakvu informaciju o poreklu materijala, pa mi je policija došla kući i maltretirala me pošto sam oslobođena.
Narednih nekoliko meseci sam bila u zagrljaju straha. Ponekad bih bila toliko uplašena da mi je celo telo drhtalo. Nisam želela ni da moj muž ide na posao i rekla sam mu da ostane sa mnom.
Jednog dana je povikao na mene: „Ne možeš me sprečavati da idem na posao!“
Ove reči izgleda da su me pogodile gde treba i pomogle mi da se probudim.
Bila sam praktikant i imala sam Fa. Moj muž nije bio rešenje mojih problema. Kako sam mogla biti toliko uplašena? Morala sam učiti Fa i osloboditi se tog straha.
Počela sam da učim po nekoliko sati na dan i da vežbam. Vrlo sam malo spavala i čitala sam sve nove lekcije Učitelja.
Trebala su mi 4 dana da se oslobodim straha. Srce mi se umirilo i um se razbistrio. Moja mržnja i zameranje su nestali, takođe, i srce mi je ispunjeno milošću.
Želja za spašavanjem ljudi mi pomaže da pogledam unutar
Želela sam da pričam sa ljudima koji su me uhapsili i mučili me. Znala sam šta ih je na to nagnalo i znala sam s mudrošću stečenom u Dafi kako da pomognem Učitelju da ih spasi. Zbilja mi je bilo stalo do njih i želela sam da prestanu da čine rđave stvari i uništavaju sebe.
Ali sam rekla sebi da ostanem mirna i ništa ne radim brzopleto. Umesto da idem u policijsku stanicu, napisala sam pismo svakom od policajaca i čuvara koje sam srela kad sam bila uhapšena.
Nije mi trebalo mnogo truda. Reči su jednostavno izašle iz mene jer sam to činila sa srcem. Zbilja sam imala želju da saznaju istinu i budu spašeni.
Dok sam pisala ta pisma, pronašla sam osnovni nedostatak zbog kog sam bila uhapšena – nisam gledala unutar, niti sam kultivisala svoje srce. Umesto toga sam merila druge naspram standarda Fa i stvarala konflikte sa drugim praktikantima.
Bila sam vezana za to da vidim tuđe vezanosti i gledal sam ih s omalovažavanjem. Bila sam zapovedna, stroga i arogantna. Nikog nisam slušala, bila sam samoljubiva i nisam mogla kontrolisati svoju narav.
Fa mi je pomogao da sagledam svoje nedostatke, tako da se mogu korigovati. Kad sam se oslobodila svog zameranja i mržnje, moja milost je narasla, i imala sam više razumevanja za druge.
Kad u srcu držimo Fa, dobrota će se prirodno manifestovati.
“Mrziš li me?“
Idući ulicom, ugledala sam u daljini policajca koji me je mučio. Sećam se da me je jednom upitao: „Mrziš li me?“
Odgovorila sam: „Ne! Mi praktikanti Dafe odgajamo milost. Ne mrzim te.“ Ali sam mogla videti da mi ne veruje.
Dok nisam oslobođena, pretrpela sam užasnu teškoću i pretrpela velik fizički bol, da bih na slobodi saznala da smo i muž i ja izgubili posao.
Bez prihoda, bilo nam je teško i morali smo da se borimo. Često sam se sećala pitanja policajca: „Mrziš li me?“
Da bih se oslobodila mržnje, učila sam Fa i pokušavala da to otpustim. Konačno, jednog dana, više nisam imala mržnje u srcu.
Kad milostivog srca objašnjavamo istinu, sagledavamo sjajne rezultate. Saznavši istinu, neki ljudi su mi se iskreno zahvaljivali, a neki su čak ponudili da me časte ručkom. Jedan policajac jednom mi je rekao: „Bio sam zbilja loš, ali ti si me spasila. Puno ti hvala.“
Proces odgajanja milosti je takođe proces oslobađanja od samog sebe. Mi povećavamo svoju toleranciju da bismo prigrlili druge i postepeno postali nesebična bića, koja uvek misle na druge.
To je takođe proces približavanja standardu Fa za praktikante. Značenje milosti je vrlo jezgrovito.
