Falun Dafa Minghui.org

Doselila se u Njujork kao fotograf; priključila se marketinškom timu

(Minghui.org)

Prezentovano na njujorškoj Falun Dafa konferenciji za razmenu iskustava 2013.

Počela sam da vežbam Dafu 2010 u Kaliforniji, a pre pet meseci preselila sam se u Njujork da bih radila za English Epoch Times (EET). Godinu dana sam živela u malom gradu zbog niskih troškova života, dok sam gradila svoj online biznis, međutim tamo nisam znala nikakve praktikante. Počela sam da osećam da stagniram u svojoj kultivaciji i znala sam da moram da se moram se preseliti na mesto gde ću moći da rastem. Praktikant iz Los Anđelesa koji me je svojevremeno upoznao s Fa predložio je da konkurišem za posao u Epoch Times u Njujorku, kao fotograf. Pošto sam 2010. samo zahvaljujući tome što sam dobila Fa imala hrabrosti da napustim tadašnji posao i otisnem se na put umetnosti i fotografije, pomislila sam da će rad za Epoch Times u Njujorku biti sledeći krupan korak u mojoj veri u moju karijeru, kao i u Dafu.

Za vreme telefonskog intervjua za posao, zamenica glavnog urednika EET me je upitala: „Zašto želiš da se preseliš u Njujork?” Objasnila sam: „Počinjem da osećam da stagniram u kultivaciji. Ovde ne poznajem nijednog praktikanta i htela bih da budem blizu zajednici kultivatora. Takođe imam snažan osećaj da u ovom času treba da budem u Njujorku.” Upitala sam je kako kod njih stoje stvari. Rekla je: „Ako snažno osećaš da u ovo doba Fa-ispravljanja treba da budeš u Njujorku, iako stvari sada možda ne izgledaju sasvim jasno, Učitelj ima načina da uredi stvari za tebe.” Oči su mi zasuzile tokom intervjua jer u tom času mi je pomogla da se oslobodim svoje tendencije da brinem zbog osećaja neizvesnosti i verujem u Učitelja. Takođe mi je to dalo da spolja sagledam koliko je ovo sjajna prilika – mogućnost duhovnosti na radnom mestu – da sagledam jedinstvenu sredinu gde normu predstavlja kultivacija i komunikacija Fa principa. Ovo se nikad ne bi desilo na intervjuu za neku običnu firmu. Prepoznala sam koliko je to posebno.

Zatim sam pričala sa menadžerkom za kadrovska pitanja i postavila joj mnoga pitanja o mojoj potencijalnoj selidbi. Rekla je: „Ovde se stvari stalno menjaju. Najvažnije je da dođeš ovamo da možemo početi.” Shvatila sam da mi u suštini kaže isto što i zamenica urednika – da krenem napred i verujem da će se sve samo srediti. Gledajući sa distance, čuvši da su Njujorški praktikanti veoma marljivi u kultivaciji, zbilja se mi činilo kao da dejstvuju kao jedno telo – jer dvoje različitih ljudi mi je reklo istu stvar: da ne brinem i da imam vere.

Rezervisala sam kartu u jednom pravcu i svima objavila da se selim u Njujork. Mislila sam da je to sjajna prilika da proširim svoj online biznis na veće tržište dok deo radnog vremena radim kao fotograf za EET.

Nikad ne reci nikad: Istina iza predstava

I eto me u Njujorku u najhladnijem godišnjem dobu, u gradu za koji sam izjavila da nikad u njemu ne bih živela. Mislila sam da nikad ne bih živela u Njujorku zbog toga što je skup, opasan i hladan. Odrasla sam na Guamu, ostrvu na Pacifiku, gde je leto cele godine. Mrzela sam hladnoću i ideju snega. Jednog dana u kancelariji, dok je novinarsko osoblje bilo zauzeto pisanjem, kroz naše velike prozore ugledala sam sneg kako pada. Činilo se da sam jedina koja to zapaža. Pojurila sam napolje da slikam. To mi je bilo prvi put da vidim sneg i izgledalo je kao delići neba koji padaju s visine. Shvatila sam da sam se toliko zanela fotografisanjem, da sam potpuno zaboravila koliko je hladno. Nisam mogla da verujem. Moja najveća briga da li ću uspeti u Njujorku bila je zbog toga što nisam znala da li ću moći da podnesem hladnoću; sada sam se smrzavala, ali sam to zaboravila, i radosno sam slikala snežne pahuljice. To me je do suza dirnulo. Naučila sam da uvek kad imamo jake predstave ili averziju prema nečemu, to je sjajna prilika da se razotkrije neka istina. Predstave stoje kao prepreke između tebe i tvojih viših istina, pa se mogu koristiti kao kompas koji govori u kom smeru treba napredovati.

Sledeće što sam mislila da nikad neću čitati, niti imati išta s tim, su novine. Čak od detinjstva, zbog porodičnih razloga, imala sam veliku averziju prema novinama, jer mi se činilo da znanje unutar njih može samo da naškodi, a ne da pomogne. Takođe sam mrzela miris novina. Bilo mi je muka od njega. Ali ovde nalazim sebe kako radim za novinu Epoch Times zato što sam postala praktikant i fotograf.

Nikad nisam pomišljala koliko čin stvaranja novina može biti pozitivan i jezgrovit. Nedavno je jedan čitalac napisao pismo redakciji saopštavajući da je odustao od ugovora s kineskom vladom vrednog 60 miliona dolara nakon što je čitao o progonu Falun Dafa praktikanata u Kini. Zbilja nas je dirnulo to saznanje da naši mediji igraju tako uticajnu ulogu u društvu.
Treća stvar za koju sam mislila da je nikad neću raditi je prodaja. Što bi se iko bavio prodajom? Stresno je, prihod nije stabilan, i zbilja treba da se potrudiš. Uprkos tome što sam bila u fotografskoj ekipi, jedan broj ljudi došao je da mi kaže bih bila dobar prodavac oglasnog prostora u marketingu. U više navrata nekoliko menadžera mi je to ponudilo, a ja sam svaki put to odbila. Ali sam morala da se zapitam: „Zašto me toliko puta pitaju iako odbijam?”

Kad su ljudi prestali me pitaju da razmislim da se pridružim marketinškom timu, iz nekog razloga moja odluka da to odbijem nije mi izgledala ispravna. Pomalo me je grizla savest jer nam je bio potreban jači marketinški tim da bismo ostvarili svoje ciljeve. Ušla sam u EET upravo u vreme krupnih strukturalnih promena, gde Njujork treba da posluži kao model za filijale širom sveta. Koliko god jedan fotograf bio važan za novine, potreba za prodajom oglasnog prostora je bila još veća.

Nakon godina potrebnih da sebe ustoličim kao profesionalnoga fotografa, s malom firmom, prisustvom u društvu i sopstvenom publikom, suočila sam se s novim izazovom – da ostavim sve to i pustim da me Fa vodi. Osećala sam kako se sve oko mene vrlo brzo kreće – kao super brzi voz u koji sam mogla ući, ili ga napustiti. Počela sam da razmišljam u krajnostima; možda uopšte i ne treba da budem u EET. Nigde se ne kaže da kao praktikant treba da radim za EET. Mogu biti bilo gde na svetu i kultivisati se. Zašto da budem na nekom mestu koje nije moja struka? I da li bih zaista bila uspešna ako ne bih bila srećna u svojoj ulozi?

Da stvar bude još komplikovanija, prvog dana kad sam došla u Njujork, prisustvovala sam događaju o poslovnom umrežavanju. Srela sam se s jednom konsultantkinjom koja je htela da mi pomogne da svoju online umetničku radnju pretvorim u šestocifreni biznis, i to bi uradila bez naknade, kao studiju slučaja. Ukazala mi je na primere drugih umetnika s uspešnim online biznisom. To je bio sledeći krupan korak, potreban da pretvorim svoju radnju u ozbiljan posao i počnem da živim od toga - što je san svakog umetnika koji želi da se bavi onim što voli. Ali vreme je isticalo i uskoro je trebalo doneti odluku. Nikako nisam mogla raditi oba istovremeno, jer i EET je zahtevao da se radi puno radno vreme.

Pričala sam o ovom s mnogim praktikantima. Neki su bili za fotografiju, a neki za marketing. Povrh toga, bilo je toliko različitih razumevanja Fa od strane ljudi na različitim nivoima kultivacije. Šta je prava stvar, koju treba učiniti?

Pomislila sam da treba da popričam sa novim menadžerom marketinga o tome šta će biti moji dnevni zadaci, i naučim više o marketingu. Možda će mi razgovor s njim pomoći da donesem odluku. Taj razgovor je brzo postao sesija za rušenje predstava – napuštanje moje fotografske karijere, rada na projektu za National Geographic jednog dana u budućnosti, dovođenja moje umetničke radnje na sledeći nivo, tako da čak i kad bih jednog dana imala decu, mogla bih ostati kod kuće i imati fleksibilan prihod. Svaka predstava, primedba ili misao koja mi je mogla pasti na pamet je bila oduvana. Njegova vera u uspeh EET i moju sposobnost je bila tako jaka i nepokolebljiva da su sve moje vezanosti u tom času izgledane beznačajne. Čak mi je smelo izjavio da pomoći mi da se odlučim da uđem u marketing predstavlja nešto najbolje što on ikad može učiniti za mene i za moj život.

Složila sam se da se priključim marketinškom timu i naučila sam da treba ići napred iako nisi potpuno spreman, jer kad si previše spreman, prekasno je. Kad si previše spreman, suviše ti je ugodno i do tada je prilika obično već prošla. Ići napred čak i kad nisi potpuno spreman, imati vere – to je ono gde leži kultivacija – u teškoći da se preduzme akcija, napusti zona komoditeta i pusti onda kad je teško. Shvatila sam da čak i posle ove činjenice, nakon što je odluka već bila doneta, ja sam i dalje otpuštala stvari. Ali sam takođe nastavljala da dobijam potvrdu da sam krenula pravim putem.

Kultivacija se ubrzava posle pristupanja marketingu: oslobađanje od ljudskog razmišljanja

Priključenje marketinškom timu odmah je ubrzalo moju kultivaciju i pomoglo mi da se oslobodim ljudskog načina razmišljanja. Jednog dana sam dobila jaku glavobolju neposredno pre nego što će nam naš direktor reći da u narednih nekoliko dana treba da ostvarimo skoro nemoguć cilj. Nepodnošljiv bol i suze u očima učinili su da se osećam grozno. Pomenula sam svojim kolegama da sam se možda razbolela zato što nisam dovoljno spavala i previše sam radila prethodnih dana. Počela sam loše da se osećam zbog toga što nisam u stanju da održim ravnotežu, i nisam dovoljno izdržljiva kao ostali. Dvoje kolega odmah su primetili da se moj um vraća predstavama i ustali su da mi pomognu da prebrodim to, rekavši da to nije zbog nedovoljno sna. Jedan od kolega je rekao: „To je nešto dobro. Učitelj ti čisti karmu. Krivulja tvog učenja ovde raste vrlo okomito, najbrže što sam dosad video kod bilo koga novog u EET.” Nastavio je s rečima da imam smetnje.
U Zhuan Falunu, Učitelj kaže:

„Kao pravi praktikanti, mi treba da posmatramo stvari s veoma visokog nivoa umesto iz perspektive običnih ljudi. Ako poveruješ da si bolestan, to zbilja može proizvesti da postaneš bolestan. Jer jednom kad misliš da si bolestan, nivo tvog šinšinga biće kao u običnih ljudi."

„U kultivaciji se mora eliminisati karma, a to je bolno."

(Predavanje 6)

Mislim da je bilo zbilja od suštinskog značaja da naučim da se oslobodim ovog ljudskog razmišljanja budući da je moj tim pokušavao da izvede nešto nemoguće. Ne verujem da bih u potpunosti mogla da odstranim tu predstavu da nije bilo tima koji me je podržao. I zaista, nedugo posle toga sam ostvarila prodaju, i tog meseca sam donela još puno prodaje, i ceo tim je tog meseca nadmašio rekord i stvorili smo istoriju.

Još više otpuštanja radi jačeg fokusa

Nakon rekordne prodaje, naš direktor je objavio novi cilj za maj, koji je bio dvostruko veći od aprila. Iako sam se preorijentisala na marketing, ja sam i dalje sa strane držala svoj online umetnički biznis, prodajući printove i futrole za iPhone. Primila sam veliku porudžbinu i puno sam vremena potrošila na pakovanje i komunikaciju s klijentom. Znala sa da u nastavku više neću moći nastaviti da radim oba. Spakovala sam veliku kutiju i zamolila svog prijatelja novinara iz EET da napravi pauzu i pomogne mi do pošte. Čim sam poslala paket, s njim su otišli i moji snovi o stvaranju biznisa koji nije vezan za mesto, sna o digitalnom nomadu i putujućem umetniku. Odlučila sam da to bude poslednja isporuka koju šaljem.

Dok smo išli prema kancelariji, raspravljali smo treba li u svom iskustvu za Fa-konferenciju da pomenem činjenicu da sam se radi stalnog posla u EET odrekla prilike da sarađujem s konsultantkinjom i pretvorim svoju radnju u šestocifreni biznis. I baš u tom momentu sam je ugledala. Ugledala sam konsultantkinju o kojoj smo pričali! Prošla je pored se sa svojim prijateljem, nas smejući, ali me nije videla. Nisam bila sigurna šta ovo znači. Je li to bio poslednji pogled na život koji ostavljam za sobom? Prijatelj je rekao da je to možda znak da treba da je pomenem u iskustvu, budući da smo upravo razgovarali o njoj. Stala sam. Nisam mogla da produžim dalje. Pokušavala sam da procesuiram zašto se to desilo. Moja kultivacija se toliko ubrzala otkad sam se priključila marketinškom timu, a stvari su se dešavale tako brzo i tako sam se ekspresno oslobađala svog ega. Ovo je bio konačan, krajnji korak, puštanje svega radi fokusa i ojačavanja ne samo mog posla u marketingu, već i istinskog učenika Dafe koji spasava živa bića. Vratila sam se u kancelariju i zatvorila svoju online fotografsku radnju.

Na starogrčkom, fotografija znači crtati svetlošću. Kao fotograf, ja sam oduvek tragala za najboljom svetlošću – ustajala rano ujutru radi izlaska sunca ili čekala zlatni sat pri zalasku da bih uhvatila savršen trenutak u vremenu. Dok sam se oslobađala sebe kao fotografa, shvatila sam da više nema potrebe da tragam za svetlošću jer sama sam postala svetlost – postala sam učenik Dafe – i ljudi umesto toga dolaze da traže mene. Kad sam se u sebi promenila, odjednom je počela da se menja moja sredina. Metro, koji mi je nekad služio kao privatan prostor za učenje Fa u mojoj ličnoj kultivaciji transformisao se u sredinu za Fa-ispravljanje, gde ljudi pokušavaju da se povežu sa mnom; bilo da je to devojčica koja podiže i spušta pogled, proučavajući me, ili par na koji sam naišla četiri puta tokom nedelje, ili mladi fotograf kome je potrebno ohrabrenje. Čak i kad bih pokušala da učim, nisam mogla jer ljudi bi počeli da mi se obraćaju, a onda da se povezuju samnom preko Facebook, LinkedIn, emaila ili tekstualnih poruka. Ovakve stvari nisu se dešavala dok sam bila fotograf, i sve su to postale prilike da se objasni istina.

Ovo iskustvo me je navelo da sagledam reči Učitelja na dubljem Nivou; na Predavanju na Njujorkškoj Fa-konferenciji 2010, Učitelj kaže:

„Zadatak spasavanja živih bića treba da iznesete vi. I ne samo da se to mora uraditi, već se mora dobro uraditi. Ne radi se to za Učitelja, međutim. Iako to nazivamo „spasavanjem živih bića,” to se ne radi u potpunosti ni zbog njih. Takođe se radi i zbog vas. Jer živa bića koja spasavate, što uključuje ljude kojima objašnjavate istinu, će jednog dana vrlo verovatno biti deo živih bića u vašem ogromnom kosmosu. Vi usavršavate i upotpunjujete sebe, kroz svoj uspeh ostvarujete ono što ćete postati, i bez toga, tamo ne biste mogli služiti kao Kralj, niti biste mogli okončati svoju misiju i uspostaviti veličanstvenu moćnu vrlinu, koja je potrebna.”

Spasavajući druge ja sam zapravo upotpunjavala sebe. Čak i kao student na Stanfordu, bila sam u stanju da zamračim svoju sopstvenu svetlost i izbegnem visoka očekivanja društva, a da ipak s vremena na vreme ispuzim napolje kao fotograf da potražim lepotu, svetlost, i samoću kroz stvaranje umetnosti. Ali kao učenik Dafe, shvatam da ne mogu sakriti svoju svetlost. Ona zrači kroz mene. I ljudi to primećuju. Mislim da većina ljudi koje treba da spasem to vidi. Kao što je Učitelj rekao u Bitno za dalje napredovanje 2:

„Eliminišite svoju poslednju vezanost... Neka onaj deo vas koji je potpuno kultivisan sija još čistijim sjajem.”

Ako nastavimo da se oslobađamo svega, dobrota i svetlost će sijati iz nas. Živa bića će to osećati i u budućnosti će nam više dolaziti. Volela bih da mogu da kažem da sam bila tako super vredan kultivator pre nego što sam došla u Njujork da radim za EET i da sam prirodno sama napredovala, ali nije bilo tako. Samo kao deo ovog snažnog tela –grupe kultivatora, a sada kao deo marketinškog tima, mogla sam brže da napredujem. Shvatila sam koliko smo mi moćni kao učenici Dafe, a još više kao jedno telo. Ovo je moć Njujorka. Imajući poverenja i vere uspela sam da se oslobodim predstava, da napredujem, i dopustim da svetlost mog pravog bića sija sjajnije. Zahvalna sam što mi je dat ovaj put.