Napomena urednika: U znak protesta zbog svog nezakonitog pritvora, Zhou Xiangyang je štrajkovao glađu i prisilno je hranjen šest godina za vreme odsluženja kazne zbog svoje vere u Falun Gong, duhovnu disciplinu poznatu i kao Falun Dafa, koju kineski komunistički režim proganja od 1999. godine. Saznali smo da Zhou doživljava višestruko otkazivanje organa i odveden je u zatvorsku bolnicu. Ispod je pismo koje je poslao čitalac, takođe Falun Gong praktikant, koji je bio zatvoren sa Zhouom u zatvoru Binghai u Tianjinu.
Kada sam u maju 2019. odveden u zatvor Binghai, bio sam uplašen i zbunjen. Nekoliko dana kasnije, stražari su pozvali sve zatvorenike na sastanak kako bi „uspostavili autoritet“. Nije mi bilo dozvoljeno da podignem glavu jer sam bio „nov“. Čovek je urlao na sceni: „Vi, Falun Gong praktikanti ste protiv Komunističke partije Kine, što znači da ste protiv mene! Poprskaj ga!“ Krajičkom oka video sam stražara kako prilazi čoveku u invalidskim kolicima i prska mu zabiberenu vodu u lice. Čovek je glasno rekao: „Falun Dafa je dobra!“
Prepoznao sam glas stražara. Bio je to Vang Gang, novi vođa tima u mom odeljenju. Dok me je šokirao električnom palicom, urlao je na isti način: „Zovem se Vang Gang! Dobro me zapamti!“
Posle sastanka, moj „pomagač“ [zatvorenik kojeg su stražari odredili da nadgleda praktikante 24 sata dnevno i beleži svaki pokret i aktivnosti praktikanata] rekao mi je da je čovek u invalidskim kolicima Zhou Xiangyang. Zhou je rekao pomagaču: „Zabiberena voda je sve manje začinjena.“
Da bi me „transformisao“, Vang Gang je naložio „pomagaču“ da me natera da radim prekovremeno i da me liši sna. Dok sam obavljao posao bez plate, iskoristio sam priliku da osmotrim okolinu i dobio sam priliku da sretnem Zhoua.
Zapravo, bio sam prisiljen da sve vreme držim glavu dole. Ako nisam, pomoćnik bi me tukao. Uprkos tome, još uvek nisam mogao da ne pogledam bliže Zhoua. Lice mu je bilo četvrtasto. Nosio je četvrtaste naočare kroz koje sam mogao da vidim izuzetno prodorne oči.
Svakog jutra, pomagač je pomagao Džou da dođe do kolica, a zatim bi ga odgurao do ugla prostorije za opservaciju u zatvoreničkom radnom prostoru. Štrajkovao je glađu i stoga nije sa nama išao u trpezariju.
Posle doručka, odveden sam u radni prostor i počeo da čistim. Iskoristio sam priliku da mu priđem. Uspeli smo da razmenimo brz i jednostavan šapat. Rekao mi je: „Ne čini kompromise.“ Odgovorio sam: „Ne brini, neću.“
Ponekad mi je govorio: „Pokušaj da se setiš i često ponavljaš Fa (učenja Falun Gonga).“ Odgovorio sam: „Na žalost, ne mogu. Još ništa nisam zapamtio.“
Ako bih naleteo na njega dok sam čistio kupatilo, zviždao bih Falun Dafa muziku „Pudu“ ili „Falun Dafa je dobra“ da bih izrazio svoju zahvalnost.
Tri dana kasnije, povećao mi se radni zadatak, i morao sam da radim 20 sati dnevno da bih održao korak. Um je počeo da mi luta. Zaspao bih na klozetskoj šolji, a pomagač je morao da me šutne da me probudibuditi. Zhou me je video. U prolazu mi je rekao: „Ne sarađuj s njima.“ Odgovorio sam: „U redu je. Neću. “
Posle još nekoliko dana, počeli su da me tuku. Bio sam doveden do krajnjih granica izdržljivosti. Zhou mi je u prolazu rekao nekoliko reči: „Otpustiti mentalitet svakodnevnih ljudi, dobivajući Fa, već je besmrtan...“ („Spašavanje bića nadaleko i naširoko“ Hong Yin)
Kasnije je započelo večernje ispiranje mozga. „Pomagač“ Zhoua je puštao propagandni video. Rekao mi je: „Drži se samo. Uskoro će biti gotovo“. Energično sam mu klimnuo glavom da bih izrazio zahvalnost.
Ali do 20. dana više nisam mogao da podnesem fizičko i mentalno mučenje i pristao sam da napišem izjavu kojom se odričem Falun Gonga. Moj „pomagač“ i stražari bili su toliko uzbuđeni da su vesti preneli svim ostalim praktikantima - kao da su dobili bitku. Tako je Zhou saznao za moju situaciju.
Jednog dana kada sam bio na noćnoj dužnosti, dok sam prolazio pored njegove sobe video sam Zhoua kako sedi na krevetu. Otišao sam do vrata da ga vidim. Video me je i desnim kažiprstom pokazao na svoje srce, pre nego što je prešao na gestikulaciju polaganja zakletve, zagledan u mene. Suze su mi odmah potekle niz lice. Pokazao sam na svoje srce i odmahnuo glavom. Kad je to video, spustio je glavu i prestao da me gleda.
Nakon što sam se „transformisao“, dobio sam malo više slobode i mogao sam češće da razgovaram s njim. Nekako sam ga uzeo kao člana porodice.
Prvi put kad sam ga video kako ustaje iz kreveta i pere se u donjem vešu, uplašio sam se koliko su mu noge bile mršave. Shvatio sam da je jako neuhranjen i da nema snage ni da dugo stoji. Bilo je to početkom juna, kada su drugi nosili samo jedan sloj odeće, a on je još uvek bio u zimskoj jakni, zimskim pantalonama i zimskim cipelama, kao da njegovo telo ne može da proizvede toplotu. Bez pomoći mogao je da se kreće samo jedan po jedan mali korak.
Nije više razgovarao sa mnom. Samo me je ponekad gledao. Osećao sam da su mu oči posebno moćne. Kada je zurio u mene, osećao sam da me neko snažno gura. Čak i kad sam mu bio okrenut leđima, osećao njegov pogled.
Nije trebalo dugo da mi moj „pomagač“ saopšti da je „pomagač“ Zhoua zamenjen jer nije uspeo da ga „transformiše“. Ovog puta zatvor mu je dodelio četiri „pomagača“.
Posle 7. juna 2019., Festivala zmajevih čamaca, premešten sam iz 6. odeljenja u 1. odeljenje. Jednog dana, kada je stražar iz 6. odeljenja razgovarao sa onim iz 1. odeljenja, načuo sam njihov razgovor.
Stražar Odeljenja 1. je pitao: "Kada ćete nam prebaciti Zhou Xiangyanga?" Drugi je odgovorio: „On ostaje kod nas. Niko ne može da ga ’transformiše’. Ako ode vama, bojimo se da će pokolebati praktikante koji su već ’transformisani’ “.
Povezani članci na engleskom:
Gospodin Zhou Ksiangiang u kritičnom stanju - Njegova majka poziva na pravdu (fotografije)
Inženjer Zhou Ksiangiang u kritičnom stanju od mučenja; Zatvor kaže majci da „sačeka dok ne umre“
