Kada sam bio na drugoj godini master studija na Univerzitetu u Tokiju, objasnio sam istinu kolegama sa smera i postdoktorskim saradnicima u mojoj kancelariji o Falun Dafi. Rekao sam im o progonu Kineske komunističke partije (KPK) i zamolio ih da potpišu peticiju da se bivši lider KPK, Đijang Cemin, privede pravdi. Svi osim jednog kolege sa smera su potpisali peticiju.
Nisam odmah shvatio šta je njegov problem. On je rekao da ne želi ništa da potpiše jer ne mari za politiku, iako sam naglasio da je reč o ljudskim pravima i da to neće imati negativan uticaj na njega.
Pogledao sam unutra. Bio je zauzet pišući disertaciju i pod velikim pritiskom. Možda bi iz ljubaznosti pristao da sam ga pitao da li ima vremena. Shvatio sam da sam prenaglio i da nisam bio uviđavan. Iako sam imao ispravne misli, verovatno sam to shvatio kao formalnost i nisam dobro uradio. Odlučio sam da ponovo razgovaram sa njim kasnije.
Taj kolega je magistrirao nekoliko meseci kasnije i upisao doktorat u toj oblasti. Nisam imao negativne misli o njemu i dao sam mu poklon za magistraturu.
Počeo sam da se bavim svojim doktoratom i bio sam zauzet. Nisam namerno potražio priliku da mu ponovo objasnim istinu. Tek oko dve godine kasnije, baš kada se približavao Međunarodni dan ljudskih prava, naši putevi su se ponovo ukrstili.
Seminar o oduzimanju organa trebao bi biti održan u Tokiju, a drugi praktikant me je zamolio da nekoliko dana unapred delim letke u blizini objekta. Bio je to radni dan i bio sam zauzet istraživanjem na drugoj godini doktorskih studija, ali sam otišao, znajući da je to važno. Upoznao sam drugog praktikanta koji je već delio letke u blizini objekta.
Nekoliko trenutaka kasnije, naišao je policajac i pitao me da li imam dozvolu. Mislio sam da je drugi praktikant ima, ali on je rekao je da nije podneta nikakva prijava. Policajac je rekao da nam nije dozvoljeno da delimo letke na ovom mestu. Uspaničio sam se i pitao drugog praktikanta šta da radimo. Rekao je da treba da se preselimo na drugo mesto gde dozvola nije potrebna.
Otišli smo tramvajem na drugu lokaciju. U tramvaju sam razmišljao da pozovem praktikanta koji me je zamolio da pomognem i kažem da mi nije rekao da nemamo dozvolu. Bio sam frustriran činjenicom da je policajac pričao sa mnom, morao sam da platim kartu za tramvaj, i gubio sam vreme umesto da se bavim istraživanjem u kancelariji.
Međutim, shvatio sam da ne treba da budem ozlojeđen jer je moja svrha tog dana bila da dam informacije, a sve što je trebalo da uradim je da dan iskoristim efikasno. Bilo je dosta prolaznika na novoj lokaciji, i brzo smo podelili mnogo letaka.
Mislio sam da sam prošao test šinšinga.
Krenuo sam nazad na univerzitet da uzmem svoje stvari da bih otišao na veliko grupno učenje Fa te večeri. Kada sam ušao u kancelariju, video sam da su mi stvari razbacane po stolu iako su bile uredno ostavljene pre nego što sam otišao. Šta se desilo?
Jedan kolega u kancelariji mi je rekao da, dok sam bio napolju, ljudi su morali nešto da pomereda bi napravili mesta za prolaz, neko je pomerio belu tablu ispred mog stola i slučajno mi oborio laptop i monitor na pod. Taj ,,neko" je bio kolega sa smera koji nije potpisao moju peticiju. Taj kolega je napisao pismo izvinjenja i stavio ga na moj sto pre nego što je otišao.
Prvo čega sam se setio je Učiteljev Fa:
,,Zato kad od sada budeš nailazio na konfliktne situacije, nemoj misliti da je slučajnost. Jer kad se konflikt desi, biće to neočekivano, a ipak neće biti slučajnost, već nešto što za cilj ima popravljanje tvog šinšinga. Ako se budeš vladao kao praktikant, moći ćeš da reaguješ na pravi način." Džuan Falun
Znao sam da je ovo veći šinšing test. Laptop je imao sve moje podatke sa istraživanja i kompjuterske programe koje sam pisao tokom godina. Duboko sam udahnuo, održao pribranost, i rekao ovom kolegi da ne brine.
Metalno kućište laptopa i monitora nije izgledalo oštećeno, pa sam ponovo pitao da li su pali na pod. Potvrdio je da jesu. Duboko sam udahnuo i rekao sebi da će sve biti u redu. Prvo sam proverio laptop jer je to vlasništvo univerziteta. Uključio sam ga i laknulo mi je što je sve u redu.
Izvukao sam stolicu i zatekao dve knjige koje su pale na njega, i na moje iznenađenje, moja kamera je pala na pod i sletela na objektiv. Kamera je bila relativno sofisticirana i sočivo je bilo krhko. Uključio sam ga i bilo je u redu. Osećao sam se prilično rasterećeno i otišao sam na učenje Fa u miru.
Vratio sam se na univerzitet posle grupnog učenja. Bilo je prilično kasno noću. Kolega sa smera je bio u kancelariji i izvinio se čim me je video. Činjenica da je rukom napisao pismo da se izvini umesto da mi pošalje mejl pokazalo je njegovu iskrenost. Nasmejao sam se i rekao više puta da je u redu, da ne brine. Odahnuo je.
Palo mi je na pamet da ponovo objasnim istinu o Falun Dafi i progonu, ali kad bolje razmislim, zapitao sam se: ,,Da li je ovo zaista dobra ideja? Čak i da sada potpiše moju peticiju, da li bi to uradio zato što je razumeo istinu ili iz osećaja krivice?" Odlučio sam da sačekam još malo.
Osetio sam da mi se šinšing dosta popravio posle ovog incidenta. Laptop mi je pao na pod, podsećajući me da dugo nisam pravio kopiju podataka o istraživačkim materijalima i kompjuterskim programima.
Dve knjige su potpisani primerci, koje sam nameravao da sačuvam za svoju kolekciju. Međutim, obe knjige su oštećene na uglovima od pada i njihova vrednost je u velikoj meri smanjena. Ovo mi je pomoglo da otpustim vezanost za kolekcionarstvo. Poklonio sam ih javnoj čitaonici na fakultetu.
Da sam unapred znao da nemamo dozvolu, verovatno ne bih išao da delim materijale. Ne bih oduzimao sebi vreme za istraživanje. Policija ne bi razgovarala sa mnom. Ne bih trošio vreme i novca na tramvaj, a dragocenosti na mom stolu ne bi pale na pod.
Ali nisam zamerio praktikantu koji me je zamolio da delim materijale. Umesto toga, u sevbi sam mu se zahvalio jer su mnogi ljudi razumeli istinu iz informacija koje sam distribuirao. Drugi su bili svedoci kako praktikanti rešavaju sukobe, a ja sam poboljšao svoj šinšing.
Taj kolega sa smera je predao doktorsku disertaciju i bio spreman da doktorira, više ne pod velikim psihičkim stresom. Mislio sam da je dobar trenutak, pa sam mu ponovo objasnio istinu. Ovaj put je pažljivo saslušao i potpisao peticiju. Kada je diplomirao, dao sam mu pozlaćenu Shen Yun značku i preporučio mu Shen Yun. Delovao je zahvalan.
Bio sam zaista srećan zbog njega i osećao sam da je ponekad za objašnjavanje istine potrebno strpljenje, s obzirom na to koliko je vremena trebalo da se postavi temelj u njegovom konkretnom slučaju. Hvala vam, Učitelju, na aranžmanima!
Iskoristiti jedinu priliku za objašnjavanje istine kada je vreme ograničeno
Shen Yun je ove godine nastupio u Kjotu. Kada sam kupio kartu, u koverti sam pored karte i mape pronašao flajer Shen Yuna. Pomislio sam: „Već imam nekoliko flajera — zar ovo nije razbacivanje?“ Tada sam shvatio da praktikanti to ne znaju, a čak i da znaju, radili su ono što je trebalo da rade.
Tog dana su bile dve predstave Shen Yuna, a ja sam otišao na podnevnu predstavu. Prvobitno sam planirao da obiđem Kjoto pre nego što se vratim u Tokio, ali sam se predomislio na autobuskoj stanici i odlučio da šaljem ispravne misli van dvorane. Završio sam sa čitanjem Fa i slanjem ispravnih misli tokom dužeg vremenskog perioda tog popodneva i večeri.
Izašao sam iz dvorane, otišao na autobus i stigao na železničku stanicu Šinkansen. Hteo sam da uzmem nešto za jelo čim kupim kartu za voz.
Primetio sam da jedna zapadnjačka porodica kupuje karte na automatu pored mene, pa sam pitao da li im treba pomoć. Jedan od njih je rekao ne, pa sam otišao da kupim kartu. Na pola procesa, ta ista osoba me je pitala: „Možete li mi pomoći da kupim karte?“ Odmah sam se okrenuo da im pomognem.
Bila je to tročlana porodica, a supruga je želela da kupi rezervisana mesta za prvu klasu, ali mašina nije pokazivala tu opciju, verovatno zato što je bilo preblizu vremenu polaska. Predložio sam joj da kupi nerezervisana mesta. Ali pokušala je ponovo da kupi rezervisana mesta za prvu klasu. Za to vreme, prodaja karata za pretposlednji voz je bila zatvorena, a muž je postajao nestrpljiv.
Bio sam malo uznemiren, ali sam se podsetio da sam i ranije bio u težim situacijama i odmah sam se smirio. Žena je rekla da prvo treba da kupim sebi kartu. Brzo sam kupio svoju kartu i vratio se da joj pomognem.
Supruga i dalje nije mogla da kupi rezervisana mesta za prvu klasu, pa sam joj još jednom predložio da kupi nerezervisana mesta, s obzirom na to da je rok za kupovinu karata za poslednji voz bio skoro prošao. Žena je kupila nerezervisana mesta i zahvalila mi se.
Hteo sam da im objasnim istinu, ali sam morao da uzmem torbu iz ormarića na drugom spratu, pa sam potrčao i uzeo je. Nisam imao vremena da jedem i potrčao sam pravo da uhvatim poslednji voz.
Hteo sam da slušam Učiteljevo predavanje u vozu, ali mi je palo na pamet da ako ne iskoristim priliku da toj porodici objasnim istinu, možda neće biti druge šanse. Nisam imao flajer na engleskom, ali sam ga potražio na svom telefonu i našao sliku flajera na engleskom jeziku na netu. Pojeo sam nešto malo i slao ispravne misli nekoliko minuta.
Pretražio sam tri vagona i našao porodicu. Žena se igrala sa detetom, a muž je spavao. Rekao sam: „Mogu li da razgovaram sa vama nekoliko minuta? Imam nešto veoma važno da podelim sa vama.” Žena me je prepoznala i pristala.
Pokazao sam joj sliku flajera na engleskom jeziku na svom telefonu, a ona je zapisala reči „Falun Dafa flajer“. Rekao sam joj osnovne činjenice o Falun Dafi i prisilnom vađenju organa u Kini. Supruga i dete su izrazili podršku našim naporima. Pokazao sam joj veb stranicu END CCP sa veb formom koju je mogla da potpiše. Zapisala je URL i rekla da će pročitati.
Supruga i dete su bili zainteresovani za Falun Dafu, pa sam im ukratko ispričao o svom iskustvu kultivacije i kako sam imao fizičku i psihičku korist i da sam doktorirao na najprestižnijem univerzitetu u Japanu. Supruga je želela da sazna više o Dafi, pa sam joj pokazao veb stranicu Falundafa.org na engleskom i ona je to zapisala.
Saznao sam da žive u Londonu, pa sam na internetu pronašao njihov lokalni sajt. Supruga je rekla da će kontaktirati koordinatora kada se vrati. Rekao sam: „Molim vas, recite svom mužu šta sam vam rekao kada se probudi. Rekla je: ,,Naravno da hoću."
Rekla je da je njen muž došao u Japan na muzički nastup.
Odmah sam pomislio na svoj dodatni flajer Shen Yun i dao ga ženi. Predstavio sam joj Shen Yun i pokazao im Shen Yun raspored nastupa u Londonu. Ona i njeno dete su bili oduševljeni i želeli su da vide Šen Yun.
Pre nego što sam otišao, rekao sam im da se sete najvažnije stvari: „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.
Bio sam tako srećan što sam iskoristio priliku da toj porodici objasnim istinu.
Kroz ova iskustva naučio sam da moram pronaći priliku da objasnim istinu i da moram biti strpljiv. Takođe sam naučio da moram da kultivišem svoj šinšing, jer samo kada se dobro kultivišem, moje objašnjavanje istine može biti efikasno.
