Moja hvalisavost ima dugu istoriju i bila je duboko ukorenjena. Pre kultivacije, mislila sam da je svrha života potvrditi sebe, i imala sam jaku razmetljivost i ljubomoru. Takođe sam imala jaku ličnost i često sam želela da imam kontrolu, i to sam tretirala kao dobru stvar. Zbog toga bih često činila stvari na ekstreman način.
Moja hvalisavost me je naterala da previdim kultivisanje govora, i nisam mislila o tome kada sam govorila. Umesto toga, volela sam da se hvalim i pričam bez prestanka. Bilo je baš kao što je Učitelj rekao:
“Ima nekih ljudi koji među sobom šire glasine sa velikim interesovanjem, kao da su dobro informisani, kao da mnogi naši praktikanti ne shvataju i ne znaju kao oni. To je za njih postalo prirodno, pa možda ni sami nisu svesni.” (Predavanje 6, Džuan Falun)
Kada sam delila iskustva sa drugim praktikantima, jednom sam pomenula da jedna praktikantkinja voli da se hvali i da ne prestaje da priča. Praktikanti koji su čuli moje reči su se nasmejali. Jedna mlada praktikantkinja me je pogledala, a kad sam konačno stala sa pričom, rekla je: „Način na koji govoriš se ne razlikuje od njenog.“ Postidela sam se i ostala bez reči.
Zubi mi nisu bili u dobrom stanju. Prošle godine, jedan zub je počeo da mi se klati. Zubar je rekao da imam tešku parodontozu i da moram da očistim zub iz korena da bih sačuvala druge zube. Dubinsko uklanjanje kamenca iz korena zuba bilo je bolno. Rekli su mi da će svi zubi postati labaviji sa godinama i pogoršati se ako se ne leče. Posle svakog struganja morala sam da dobijem šavove na desni, što je bilo veoma bolno. Toliko je bolelo da nisam želela da pričam ni da jedem.
Posle sam rekla svom mužu, kultivatoru: „Kakav sam greh počinila?! Šta sam rekla što nije trebao da kažem, što je to na kraju povredilo druge?" Kada sam bila mlada, bila sam jaka žena i govorila sam šta mi padne na pamet, bez obzira da li druga strana to prihvata ili ne, a osim toga nisam umela da čuvam zube. Sa šavovima na desnima, kao da sam mučena.
Nakon što sam se kultivisala više od 20 godina, konačno sam shvatila da se razmetanje manifestuje u svakoj mojoj misli. Na primer, dok sam savijala jorgan i postavljala jastučnicu na jastuk, nesvesno sam pomislila kako sam to dobro uradila. Kada sam bez poteškoća recitovala Fa, nisam mogla a da ne pomislim koliko dobro recitujem. Kada bih obukla jeftinu odeću i osećala se dobro u njoj, razmišljala sam o tome koliko sam dobrog temperamenta, toliko da i jeftina odeća izgledala na meni prilično skupo. Kada je moj radni učinak bio dobar, mislila bih da sam sposobna i da sam dobro obavila posao.
Trebalo je da odavno shvatim ovaj problem. U prošlosti bih samo zastala na mestu na kom sam shvatila da imam problem, ne gledajući dalje. Štaviše, osećala sam da je moja moć poimanja prilično dobra. Ovaj mentalitet razmetanja postojao je u mom dimenzionalnom polju, što je negativno uticalo. Stare sile su koristile moju vezanost tako što su je ojačale da bi ometale moju kultivaciju i dodale mi još nevolja. Sada mogu potpuno da vidim štetu koju to može da izazove. Ukloniću to i demontirati ga bez oklevanja!
Tokom procesa stalnog razmatranja ovog pitanja i gledanja unutra, iznenada sam se setila da je pre mnogo godina moja svekrva, praktikantkinja, izgubila sposobnost da se brine o sebi. Sada znam da je to pokrenula moja hvalisavost, koja je tada bila posebno jaka.
Pre nekoliko godina, ćerka jednog rođaka je dospela u godine kad treba da pronađe muža. Pošto sam umela dobro da pričam, pozvana sam u mladićev dom na sastanak na slepo. Prisutni su bili roditelji i provodadžije. Mogla sam da razgovaram sa svakim od gostiju, a cela kuća je bila ispunjena smehom. Atmosfera je bila veoma živa. Takođe sam bila veoma uzbuđena te noći. Zaključila sam da se ni u jednoj situaciji neću osramotiti, jer sam elokventna. Na povratku, osoba koja me je uputila u sve ovo rekla je da sam se ponela prilično blesavo. Bila sam pomalo nesrećna zbog tog komentara i pomislila sam: „Kako si mogla to da kažeš o meni?“ Ali nisam više razmišljala o tome.
Kada sam stigla kući, ispričala sam svekrvi, koja je još bila budna, kako je bila dobra atmosfera na sastanku provodadžija tog dana. Naravno, nisam zaboravila da se pohvalim kako sam bila dobra u stvaranju odlične atmosfere. Bila je sredina leta, a vreme je bilo veoma toplo. Moja svekrva je ležala u krevetu, a ventilator je duvao u pravcu njene glave. Dok je slušala moje opise, bila je veoma srećna i smejala se. Zbog prevelikog uzbuđenja osetila sam da mi srce kuca tako brzo da dugo nisam mogla da zaspim.
Sledećeg jutra, dok sam radila četvrtu vežbu sa svojom svekrvom, nenamerno sam otvorila oči i videla da se ona naginje napred pognute glave. Kada je došao trenutak da se uspravi u pokretu vežbe, umesto da to učini, pala je. Brzo sam je pozvala po imenu, a muž mi je pomogao da je podignemo na kauč. Bila je natopljena znojem i povratila je. Po podne je odvezena u bolnicu.
Nakon što je otpuštena iz bolnice, više nikada nije mogla da se brine o sebi. U proteklih više od jedne decenije, ovo je stvorilo velike nevolje za mene i mog muža. Kada je moja svekrva bila mlada, imala je visok krvni pritisak i često je osećala vrtoglavicu, ali nakon što je počela da praktikuje Dafu, prestala je da oseća vrtoglavicu. Prošle godine je preminula usred teške karma bolesti.
Često sam se prisećala procesa njenog pada. Po tako vrelom danu, da nije bilo mog oduševljenja i želje da se pohvalim, sa tolikim uzbuđenjem, možda ne bi pala. Posle su me neki rođaci krivili, rekavši da nije trebalo da je toliko uzbuđujem po tako vrelom danu.
Više od decenije kasnije, i dalje sam osećala žaljenje dok sam razmišljala o tome, i ponekad sam želela da zgrabim i odbacim taj svoj razmetljivi mentalitet, ali nisam uspela da ga se potpuno otarasim. Ova vezanost imala je sve vrste manifestacija. Kada sam obratila pažnju da eliminišem jednu njegovu manifestaciju, isplivala je druga. Pokušala sam da sprečim da se pohvalim koliko sam sposobna, ali kada su me drugi ljudi malo hvalili, i dalje sam se osećala srećna.
Podsvesno sam često želela da drugi obrate pažnju na mene. To nije uvek bilo očigledno, već skriveno i pomešano sa drugim vezanostima, kao što je to da me drugi hvale zbog mog dobrog imidža, što sam dobro obučena i što izgledam mladoliko. Bila sam veoma srećan kad ih čujem. Često sam koristila aplikaciju za kupovinu odeće, pa čak i ako ništa ne bih kupila, ipak sam kombinovala odeću. Na površini, želela sam da izgledam dobro, ali duboko u meni svodilo se na požudu. Hvalisavost je takođe donela ushićenje, odsustvo kultivacije govora, neiskrenost i nedostatak prave dobrote.
Kad sam to shvatila, izbrisala sam iz telefona aplikaciju za kupovinu. Tokom prvih pet minuta čišćenja u slanju ispravnih misli, pokušala bih da eliminišem svoju hvalisavost, ushićenje, odsustvo kultivacije govora, vezanost za ego i sebičnost. Takođe sam jačala jednu misao u svom umu: „Moje pravo ja nastoji da se asimiluje sa Istinitošću, Blagošću i Trpeljivoošću, saosećajno je i ljubazno, bez ikakvih pritužbi ili mržnje, i tretira nevolje kao radost, što je nesebično. Kada bi moje vezanosti bile toliko jake da ih nisam mogla odagnati, recitovala bih Učiteljeve reči:
“Ja sam učenica Li Hongdžija, ne želim druge aranžmane i ne priznajem ih.” (“Fa-predavanje za vreme Festivala lanterne na Fa-konferenciji na zapadu SAD”)
Sada mogu da prozrem mnoge vrste manifestacije hvalisavosti. Kada treba da iskoči, obuzdam je i odagnam misleći u sebi: „Ja sam samo mala, sićušna čestica u univerzumu. Učitelj je taj koji je stvorio sve u meni. Želim samo ljubazne misli, a ne razmetanje." Kada veoma dobro recitujem Fa, imam misli: „Ukloni predstave hvalisanja, eliminiši predstave o slavi, ličnom interesu i osećanjima i upotrebi Istinitost, Blagost i Trpeljivost da me ispuniš!“
Shvatila sam da učenje Fa svim srcem ne bi trebalo da bude samo nešto što kažemo. Kada neko zaista može da zadrži Fa u svom srcu, imaće ispravne misli, a njegovo pravo ja će biti dominantno.
