U mom kraju nedavno su se pojavili mnogi ulični svirači, koji vole da sviraju svoju omiljenu muziku uveče. Živim na spratu i ponekad želim da učim Fa ili da šaljem ispravne misli, ali me njihova glasna muzika uznemirava. Nerviram se i žalim se.
Izašao sam sinoć i ugledao uličnog svirača kako svira duvački instrument. Koristio je pojačalo da pojača svoju muziku i osvetlio prostor šarenim svetlima kako bi privukao pažnju. Pomislio sam: „Ako ne želiš da maltretiraš svoje komšije, onda je u redu da sviraš svoj instrument napolju. Ali zašto koristiš pojačalo? Pokušavaš da se pokažeš? Ovo je zvučno zagađenje!“
Onda sam se setio Učiteljevih učenja — da bezuslovno gledamo unutra i da se kultivišemo. Pa sam se zapitao: „Zašto mi smeta muzika i koju vezanost treba da eliminišem? Ja želim da budem dominantan! Mislim samo na svoja lična osećanja, a ne uzimam u obzir osećanja drugih.”
Praktikantkinja koju sam nedavno sreo je veoma posvećena dok uči Fa. Ona uvek sedi uspravno, prekrsti noge i sa obe ruke drži ispred sebe Džuan Falum, glavnu knjigu Falun Dafe. Kada pogreši čitajući i neko je ispravi, ona pročita rečenicu dva puta.
Iako je ovo dobar stav, smeta mi. Kada učim Fa sa drugim praktikantima i kad pogrešimo, obično samo ponovo pročitamo reči i idemo dalje. Pravljenje grešaka već samo po sebi remeti tok učenja Fa, tako da mi to ispravimo i dalje čitamo. Ali, kada ova praktikantkinja dvaput ponovi rečenicu, da li je to da bih ja sagledao svoju skrivenu vezanost? Da li to znači da želim da zapovedam?
Jedan praktikant je napisao u razmeni iskustava: „Kada ljudi na Tajvanu učestvuju u grupnim aktivnostima i žele da drugi nešto urade, obično traže njihovo mišljenje i povuku svoj zahtev ako nisu saglasni. Oni ne teraju ljude da rade stvari. Dok u Kini, iako se učenici podstiču da pokažu svoj talenat na godišnjim zabavama u osnovnim školama, učenici često viču: „Taj i taj treba da nastupi!“ Ovo sramoti one koji ne žele da nastupaju. Kada se odrasli u Kini okupe na piće, često teraju jedni druge da piju više. Nisu li to pokazatelji dominantnih osobina Komunističke partije Kine?"
Iako sam kultivator, nisam u potpunosti razumeo mnoge Fa principe. Kada mislim da sam u pravu, volim da prisiljavam druge i teram ih da se slože sa mnom. Postoji još jedna osobina koje se nisam oslobodio, a to je da se osećam dobro kada sve izbacim napolje. Zbog toga sam glasan i nestrpljiv sam da iznesem svoje mišljenje. Radije bih pričao nego slušao druge. Nije li ovo tipična dominantna karakteristika Komunističke partije Kine (KPK)?
Po čemu se moje ponašanje razlikuje od ponašanja uličnih svirača koji nameću svoju muziku drugima? To je nedostatak koji moram da ispravim - biti napadan i činiti da se drugi osete neprijatno.
Iznerviram se i volim da se žalim kada mi stvari smetaju, posebno kada ponašanje drugih ljudi utiče na mene. Ovo pokazuje da ne kultivišem svoj govor i da nisam tolerantan. Moram da se oslobodim ovih vezanosti.
Učitelj je rekao:
“Ali ovo je kultivacija—šta se desilo sa “biti besprekoran” (wu-lou)? Nema sitnica.” (“Fa predavanje na Fa-konferenciji Zapadne obale 2015,” Sabrana Fa predavanja XIII)
Ovo su misli o mojim nedavnim iskustvima. Delim ih sa praktikantima kako bismo svi mogli da napredujemo.