Da bih pomogla u izradi informativnih materijala koji objašnjavaju istinu o Falun Dafi i progonu, počela sam da podučavam praktikante kako da instaliraju kompjuterske sisteme i druge srodne veštine. U tom procesu sam shvatila da je važno kultivisati naš govor.
Ja sam podučavala Aiki, koji je potom učio Baozhen. Imali smo jednu liniju komunikacije: kada je Baozhen naišao na problem, pitao je Aiki, a ako nije mogao da ga reši, kontaktirao je mene. Izbegavam da kontaktiram druge praktikante osim ako je to apsolutno neophodno.
Aiki je često pričao Baozhenu i njegovim sposobnostima. Rekla sam mu: „Nema potrebe da mi pričaš o njemu – samo se fokusiraj na konkretne probleme.“
Po mom shvatanju, pomaganje praktikantima da reše tehničke probleme je prilika za kultivaciju, ali nema potrebe da se zna ko je uključen. Rasprava o problemima drugih ljudi može dovesti do toga da im govore iza leđa, što nije u skladu sa kultivacijom govora koju zahteva Fa.
Aiki je jednom pitao zašto nikada nisam spomenula ko me je učio. Objasnila sam da nema potrebe da bilo kome govorim koji praktikant me je naučio tehnikama, jer moram da vodim računa o bezbednosti tog praktikanta. Osećala sam da je ovaj pristup u skladu sa onim što je Učitelj rekao o kultivisanju govora i održavanju bezbednosti.
Caiking je imao problema sa pristupom internetu i pitao me da li mogu da mu pomognem. Takođe sam iskusila poteškoće u pristupu Internetu proteklih nekoliko dana, ali kada sam pomgala Daveiju, nije imao nikakvih problema. Verujem da je to bilo zato što Davei nije osećao da postoji problem i da će sve biti u redu.
Caiking je spomenuo da tri druga praktikanta takođe nisu mogli da se priključe na internet. Osećala sam da treba da ga ohrabrim da ojača svoje ispravne misli, pa sam se osmehnula i rekla: „Ako više učis Fa i gledaš unutra, trebalo bi da budeš u mogućnosti da ideš na internet. Na moje iznenađenje, moja sopstvena internet veza se ubrzo nakon toga poboljšala i osetila sam da je to zato što nisam rekla ništa negativno.
Kada sam ponovo videla Caikinga, on mi je radosno rekao: „Uspeo sam da budem onlajn poslednjih nekoliko dana!“ Odgovorila sam: „To je zato što si poboljšao svoj šinšing (karakter) zar ne?“ Nasmejao se i rekao: „Da, učio sam Fa napamet i vežbao svako jutro.“
Eiling je poslala članak na Minghui Weekly i on je objavljen. Tokom grupnog učenja Fa, drugi praktikant je uzbuđeno rekao da je Eiling autor. Rekla sam: „Molim te, ne raspravljaj o tome; moramo uzeti u obzir bezbednost drugih praktikanata.”
Osećala sam da ako je mobilni telefon praktikanta ili telefon člana porodice u našoj blizini kada razgovaramo i ako se taj telefon prisluškuje, pominjanje kolega praktikanata može biti rizično. Ako se Eiling suoči sa problemom zbog ovoga, to bi moglo biti zato što ga je taj praktikant slučajno pomenuo. Praktikantkinja nije nameravala da prijavi Eiling vlastima, ali njeni podaci ipak mogu završiti u policiji, tako da je važno da pazimo šta govorimo.
S druge strane, ako kultivišemo svoj govor, policija će imati manje konkretnih informacija, što joj daje manje izgovora da progoni praktikante. Što manje znaju, manje zločina mogu da počine protiv Dafe. Ovo pokazuje koliko je važno paziti na naše reči.
Nekada sam imala problema da kontrolišem svoj govor, ali kroz redovno učenje Fa, shvatila sam da kultivisanje našeg govora odražava naše stanje kultivacije. Takođe pokazuje da li možemo uzeti u obzir druge i imati saosećanja.