Jedna praktikantkinja je krajem aprila 2024. godine, tokom sastanka naše grupe za učenje Fa, spomenula Li i njenog sina Minga iz druge grupe za učenje Fa. Rekla je da je posle kineske Nove godine u februaru Ming pao i slomio kuk. U aprilu je i Li pala — i posle toga padala je skoro svaki dan. Bila je prikovana za krevet i nije mogla da se brine o sebi.
Kada je Ming bio na koledžu, razvio je nekrozu glave femura i više nije mogao da hoda, pa je napustio studije. Kasnije je počeo da praktikuje Falun Dafu sa svojom majkom, postepeno se oporavio i više mu nisu bile potrebne štake. Pomagao je praktikantima da instaliraju NTDTV satelitske antene, postavljao računarske sisteme, popravljao štampače i pravio Dafine knjige, materijale za razjašnjenje istine i kalendare. Ali posle ovog nedavnog pada, ponovo je počeo da koristi štake i mučio se da brine o svojoj majci prikovanoj za krevet. Godinama su njih dvoje živeli samo od Liine niske mesečne penzije, koja je iznosila oko 2.000 juana.
Kada sam čula za njihovu situaciju, odmah sam se setila reči Učitelja: „Stvari onog do tebe su tvoje sopstvene stvari, a tvoje stvari su njegove.“ („Predavanje Fa na konferenciji u Vašingtonu 2002.“)
Znala sam za Li i Minga i bila sam u njihovom domu na učenju Fa pre 2009. godine. Kasnije sam se preselila, pa nisam imala priliku da ih ponovo posetim. Prošlo je petnaest godina. Znala sam da nije slučajno što sam čula za njihovu situaciju. Iako je bilo teško, odlučila sam da ih posetim. Živimo daleko jedna od druge, ne vozim bicikl, a kod kuće imam supruga koji je potpuno zavisan od moje nege.
Drugog maja zamolila sam svog unuka da me odveze do Liinog doma. Pokucala sam na vrata i čekala više od dvadeset minuta — nisam čula nikoga da se kreće unutra. Zapitala sam se da li sam na pogrešnim vratima, jer nisam bila tamo više od decenije. Osvrnuvši se, videla sam gomile starudije, korišćene maramice i pelene za odrasle na pragu — mora da je to bilo pravo mesto. Ponovo sam pokucala i konačno čula neko kretanje unutra. Vrata su se polako otvorila, a Ming se pojavio, oslanjajući se na štake. Kada me je ugledao, počeo je da plače i uzviknuo: „Hvala Učitelju što još uvek bdije nad nama!“ Shvatio je da je Učitelj organizovao moju posetu.
Bila sam šokirana kada sam ušla u kuću. Bila je prljava, a smrad je bio nepodnošljiv. Bilo je boca i tegli, kutija od stiropora, kartonskih kutija, polomljenih vrata i starih stolova. Nikada nisam videla tako neuredan dom. Shvatila sam da to služi da eliminisšem svoju vezanost i otpor prema prljavštini.
Dok je Ming plakao, objasnio je razlog svog pada — priznao je da je njegova ozlojeđenost bila prevelika, i da su jedan incident za drugim omogućili starim silama da iskoriste njegove slabosti. Prihvatio je svoju grešku i rekao da će napisati svečanu izjavu kako bi priznao svoju krivicu Učitelju. Takođe mi je rekao da su njegovu majku rođaci odveli u bolnicu dan ranije. Nakon što sam ga utešila, vratila sam se kući.
Ispričala sam ovo drugim praktikantkinjama u našoj grupi za učenje Fa. Rekle su: „Moramo pomoći — oni su deo našeg jedinstvenog tela. NJihove stvari su naše stvari.“ Sve su odmah prionule na akciju.
Prvo smo posetile Li u bolnici da bismo joj pomogle da ojača svoje ispravne misli. Od dana kada smo saznale za njihovu situaciju, nakon što bih se pobrinula za svog supruga, svaki dan sam uzimala taksi da odem da očistim njihov dom. Kasnije su mi se pridružile četiri ili pet praktikantkinja da obavimo temeljno čišćenje. Donosile smo sve što im je bilo potrebno — peškire, deterdžent, metle, kecelje, posteljinu, jaja, voće, hleb i slično.
Li je otpuštena iz bolnice 12. maja uz Učiteljevu zaštitu i uz pomoć praktikanata. Do tada je većina stvari u njenom domu bila sređena, a ona je unajmila negovateljicu. Iskreno sam se nadala da će Li i Ming napredovati u Fa i prevazići ovu nevolju. Nastavila sam da ih svaki dan posećujem radi učenja Fa i razmene iskustava. Kiša je ulazila na njihov prednji i zadnji balkon, a staklo na nekim prozorima i vratima bilo je polomljeno. Ming je bio zauzet kontaktiranjem majstora i nije mogao da smiri svoj um za učenje Fa. Popravke su trajale još dve nedelje.
Nakon što su renoviranja završena, konačno su mogli da se smire i uče Fa. Kroz marljivo učenje Fa, razmenu iskustava i introspekciju, i majka i sin su počeli da se poboljšavaju.
U junu je Li mogla da ustane iz kreveta i stane na noge na kratko sama. Nakon pada, Ming nije mogao da sedi, stoji, niti da leži da spava; stopalo mu je bilo toliko natečeno da su curili krv i gnoj. Nakon učenja Fa, krvarenje je prestalo, otok je splasnuo, i bilo mu je mnogo lakše da hoda sa štakama.
U tom trenutku sam pomislila da bih možda mogla da usporim i posećujem ih svaka dva ili tri dana umesto svakodnevno. Ali čim sam se opustila, njihova situacija je ponovo postala nestabilna. U jednom trenutku su čak rekli: „Možda jednostavno nećemo više praktikovati. Budimo samo dobri ljudi.“ To je uzdrmalo moje ispravne misli, i počela sam gubiti samopouzdanje, razmišljajući: „Zašto je ovo tako teško? Već dva meseca ih posećujem. Zaboravi, neću više dolaziti.“
Ali kada sam se smirila, ozbiljno učila Fa i ojačala svoje ispravne misli, podsetila sam sebe: Moram slediti Učiteljeva učenja. Moram se suočiti s poteškoćama direktno i ne povlačiti se, i moram slediti Učitelja i ne odustati od njih.
Moj stav se promenio, i povratila sam svoje ispravne misli. Otišla sam u njihov dom kao ranije, i čim sam ušla, videla sam da se sve promenilo. Li je mogla polako da hoda. Formirali su grupu za učenje Fa u svom domu, a Li je mogla da sedi i uči Fa sa svima celo popodne.
Li i Ming sada uče Fa, rade vežbe i šalju ispravne misli svaki dan. Više im nije potrebna negovateljica. Ming sada kuva, čisti i čak može da siđe niz stepenice (žive na šestom spratu), i kaže da se oseća veoma lako i energično.
Kroz ovo iskustvo, zaista sam osetila da je Učitelj uvek uz mene, neprestano me vodeći. Takođe sam shvatila da praktikantima u nevolji zaista treba nesebična podrška drugih praktikanata. Samo kroz više komunikacije, razmene iskustava i gledanje unutar možemo se poboljšati i uzdići kao jedno telo.
