Počela sam da praktikujem Falun Dafu 1996. godine. Moj muž je drugi najstariji od šestoro braće i sestara, a njegovi roditelji su ga posebno voleli. Pre nego što mu je otac preminuo od uznapredovalog raka pluća, sva braća i sestre su se dogovorili da svako doprinosi 240 juana godišnje za izdržavanje majke. Međutim, nakon što je on preminuo, niko od njih nije bio voljan da se drži dogovora. Davali su joj novac samo ako bi nešto posebno zatražila, a na kraju su potpuno prestali da je izdržavaju.
Moja svekrva je bila toliko uzrujana da je razmišljala da ih tuži. To je trajalo dve godine. Na kraju smo moj muž i ja odlučili da ona živi sa nama. Mislila sam da, pošto ima bar jednog sina, mog muža, nikada neću zažaliti zbog naše odluke. Nikada je nisam terala da ide negde gde nije želela ili gde nije bila dobrodošla. Bila sam potpuno spremna da dugoročno brinem o njoj.
Moji svakodnevni kontakti sa svekrvom su ponekad bili izazovni. U početku sam osećala da mi remeti mir. Kad god bi se njena tvrdoglavost sukobila sa mojim predstavama, moje ljudske vezanosti bi isplivale na površinu, i osećala bih se nelagodno. Međutim, kao praktikantki Dafe, mi imamo moćan alat: gledanje unutar. Taj osećaj nelagodnosti podsećao me je da ispitam sebe i otkrijem sopstvene vezanosti. Učeći Fa, principi Dafe su mi postajali jasniji. Kako se moj šinšing poboljšavao, moje srce se otvaralo, i sve je postajalo lakše i skladnije.
Moj odnos sa svekrvom je nastavio da se poboljšava. Ljudi koji nas nisu poznavali često su pretpostavljali da smo majka i ćerka. Moja svekrva ih je uvek ponosno ispravljala, govoreći: „Ne! Ona je moja snaja.“
Nekoliko godina kasnije, zdravlje moje svekrve se pogoršalo, dobila je Alchajmerovu bolest i više nije mogla da brine o sebi. Bila je potpuno inkontinentna i često je prljala krevet, jorgan i pod. Ponekad je čak zaboravljala da zatvori slavinu za vodu. Kad god bi se to desilo, tešila bih je umesto da je grdim.
U početku, kada sam morala da čistim iza nje, nisam mogla da se suzdržim od povraćanja. Učeći Fa i gledajući unutar, otkrila sam da se plašim prljavštine. Shvatila sam da prava prljavština nije spolja, već u meni. Kada je Učitelj uklonio supstancu mog straha od prljavštine, bila sam dobro.
Mentalno stanje moje svekrve se naglo pogoršalo nakon iznenadne smrti njenog sina, mog muža, od raka. Neko je predložio da je pošaljem da živi kod nekog od njene druge dece. Međutim, podsetila sam sebe da sam praktikant Dafe i da treba da postupam u skladu sa Istinitošću, Blagošću i Trpeljivošću. To nisu samo prazne reči. One znače da, kada se suočimo sa poteškoćama, moramo preuzeti odgovornost i ispuniti svoje dužnosti.
U tom trenutku, u mom srcu se probudila blagost i prevazišla sam sav strah od teškoća i gubitka. Više nisam proračunavala dobitke i gubitke među braćom i sestrama kada je reč o izdržavanju njihove starije majke. Jednostavno sam se usredsredila na brigu o njoj svim srcem.
Gledajući unazad na svoj put kultivacije u proteklih 20 godina, ispunjena sam dubokom zahvalnošću. Naš blagi Učitelj je taj koji me je držao za ruku i vodio na svakom koraku. Zaista cenim vreme koje nam je Učitelj dao. U ograničenom vremenu koje je preostalo, moram se još marljivije kultivisati, dobro raditi tri stvari, pomno pratiti Učitelja, ispuniti svetu misiju spasavanja živih bića i vratiti se s njim u svoj pravi dom.
