Tokom godina, često sam viđala uplakano oko. Većinu vremena, gledalo me je u tišini, sa velikom suzom veličine zrna pasulja. Drugi put, ispunilo bi se suzama i nestalo u trenu.
Ne znam ko me gleda jer vidim samo jedno oko, koje se često pojavljuje kada uradim nešto pogrešno. Kad god se pojavi, često se zaprepastim i treba mi neko vreme da se oporavim.
Nekoliko mojih snova ostavilo je dubok utisak na mene. Na primer, jednom, dok sam bila u polusnu, požudne misli su mi uznemirile um i telo. Probudio me je veoma glasan plač, a zatim sam videla suze koje liju kao vodopad. Odmah sam se pribrala i zaustavila te pohotne misli.
U drugom snu, videla sam ukočeno, sklupčano telo žene pred svojim očima. Probudila sam se u panici, i dve reči su mi odmah pale na pamet: „uplakani duh“. Počela sam da razmišljam o tome šta sam radila tokom dana. Ušla sam u hram sa porodicom, sa zanimanjem šetajući okolo, i time već prekršila pravilo o „djednom putu kultivacije“. Nije ni čudo što je žena gorko plakala dok nije umrla. Bila sam šokirana i nisam mogla da podnesem da je umrla zbog mog neznanja.
Drugom prilikom, iz ljubomore i suparništva, kritikovala sam svog rođaka, koji se toliko naljutio da je zalupio vratima i otišao. Posle toga sam videla uplakano lice (jedini put da sam videla celo lice), i to je bilo lice Bude! Preplavila me je krivica i odmah sam znala da sam tako smešno pogrešila.
Svi ti snovi su me naterali da se preispitam i pogledam unutar sebe, i shvatila sam da su te uplakane oči bile Učiteljevo samilosno prosvetljenje. Omogućile su mi da osetim nade, brige i strepnje svih bića. Razumem da su suze u njihovim očima zabrinutost za stanje moje kultivacije: „Ne zaboravljajte svoje zavete. Molim vas, dajte sve od sebe.“
Učiteljevo prosvetljenje me je navelo da dublje shvatim težinu odgovornosti kultivatora. Od toga da li se učenici Dafe dobro kultivišu ili ne, zavisi broj živih bića koja će opstati.
Da bismo dobro radili tri stvari, treba dobro da učimo Fa, da se dobro kultivišemo, eliminišemo sve negativne misli, čuvamo Dafu i Učitelja, i spasavamo živa bića. Neću ih izneveriti. Nadam se da više neću viđati uplakane oči, već samo radosne, srećne oči.
