Uvaženi Učitelju,
Drage kolege praktikanti,
Ove godine sam postala voditeljka (MC) Shen Yun predstava. Kada sam prvi put čula za priliku da postanem MC, sumnjala sam u sebe i oklevala da se prijavim za tu ulogu. Shvatila sam da će priprema i samo vođenje oduzeti mnogo vremena. Znam za Shen Yun od detinjstva i bilo mi je teško da zamislim sebe kako ga vodim. Takođe, nisam imala nikakvo iskustvo u ovoj oblasti.
Ukratko, nisam posebno želela da postanem MC, jer bih morala da promenim tempo svog života, izađem iz svoje zone komfora i uložim mnogo vremena da savladam veštine. Ali pomislila sam da bi bilo za žaljenje ako bi neke Shen Yun predstave morale da se otkažu jer nema MC-ja. S tim na umu, prijavila sam se na audiciju i odlučila da vidim da li sam pogodna za tu ulogu.
Pošto sam predala prijavu, nekoliko meseci nisam dobijala odgovor. Misleći da možda ima drugih kandidata, podsvesno sam odustala od te ideje. Čak sam pomislila da bih, ako me zaista izaberu, mogla to da odbijem, jer više nisam imala slobodnih dana za odmor koje bih mogla da uzmem za obuku za MC u Njujorku.
Iznenađujuće, jednog dana sam dobila poruku sa pitanjem da li sam i dalje zainteresovana da postanem MC i da li mogu sebe da zamislim u toj ulozi. Odmah sam osetila ogroman osećaj odgovornosti i poželela da pobegnem od toga. Iako se u poruci samo raspitivalo o mom interesovanju, osetila sam da su doneli odluku da izaberu mene. Kasnije sam čula da odluka tada nije bila konačna i da je postojao još jedan pogodan kandidat. Da sam to tada znala, možda bih drugačije odgovorila.
Pošto sam pretpostavila da sam izabrana, mislila sam da ću se kajati ako odbijem, jer je Shen Yunu bio potreban MC. U podsvesti sam već znala svoju odluku, iako je još nisam donela konačno. Da bih našla vremena za obuku, radila sam prekovremeno da bih sakupila više slobodnog vremena.
Tokom razgovora sa koleginicom praktikantkinjom, ponovo sam shvatila da je moj put odavno predodređen i da ne treba da se opirem.
U Njujorku, kada sam prvi put izašla na scenu da vežbam, čak i suočavanje sa praznim sedištima me je činilo nervoznom. Počela sam da recitujem tekst koji sam već zapamtila i polako mi je postajalo prijatnije na sceni. Kada bi neko prošao u zadnjem delu pozorišta, zamucala bih. Osećala sam se nelagodno kada me je neko slušao. Vremenom sam se postepeno prilagođavala.
Kasnije je drugi MC došao na moju obuku i slušao me kako izgovaram svoj tekst. Na kraju svake sesije davao mi je predloge za poboljšanje. U početku sam bila nervozna što me neko pomno posmatra, a analiza mi je otežavala koncentraciju. Kasnije sam vežbala sa drugim MC-jem na maloj sporednoj bini sa mikrofonom i svetlima. Naizmenično smo izgovarali svoj tekst i davali povratne informacije jedno drugom. Kada sam to radila prvi put, snažno sam se opirala izlasku na scenu. Bila sam nervozna i srce mi je ubrzano kucalo. Suočena sa nepoznatim okruženjem, znala sam da moram da savladam nervozu i hrabro se suočim sa tim.
Gledajući unazad dok pišem ovo iskustvo, shvatam da je postati MC zahtevalo od mene da prevaziđem neuspehe i izađem iz svoje zone komfora korak po korak. Postepeno sam gurana u sve veće izazove sa nivoom težine sa kojim sam mogla da se nosim. Iako sam se osećala nelagodno kada sam se susretala sa njima, bila sam jasno svesna da samo kroz ta iskustva mogu da rastem.
Tokom mojih priprema u Njujorku, mnogi MC-jevi su mi dali dragocene savete. Tokom jedne obuke, simulirali smo pravu predstavu u velikom pozorištu. Neposredno pre mog reda, jedan od MC-jeva me je još jednom podsetio da nikada ne smem da zaboravim svoj tekst. Pomislila sam u sebi da već znam tekst napamet. Ali kada sam nekoliko sekundi kasnije stala na binu, bila sam iznenađena što sam ih sve do jednog potpuno zaboravila; nisam mogla da se setim ni delića. Bilo je kao da su nestali iz mog sećanja. Odmah sam prepoznala da nisam bila dovoljno fokusirana i da sam podbacila zbog samozadovoljstva.
Nakon što sam se vratila kući iz Njujorka, nastavila sam da vežbam tekst kod kuće svakog dana. Ako jednog dana ne bih dovoljno vežbala, bilo zbog mog pretrpanog rasporeda ili moje lenjosti, postajala bih rasejana i teško bih se koncentrisala. Svakodnevno mnogo vežbanja mi je dalo više fokusa, i mogla sam efikasnije da vežbam.
Nekoliko nedelja pre moje prve predstave, pročitala sam jedno iskustvo u kojemje autor opisao scene koje je video u drugim dimenzijama tokom Shen Yun predstave. Kada je MC izašao na scenu da najavi poslednju tačku, napravio je sićušnu grešku, usled čega je glavna svest nekih članova publike na sekund izgubila fokus. Oni su bili odsečeni od zlatnog puta koji vodi u nebo. Neki od njih su bili kraljevi ili kraljice svojih kraljevstava, i bili su zaglavljeni između neba i zemlje, nesposobni da se vrate.
Shvatila sam da MC-jevi Shen Yuna nose veliku odgovornost, što me je motivisalo da vežbam još više. Na dan moje prve predstave, bila sam veoma nervozna, ali sam znala da je to moj sudbinski put i da moram da nastavim. Zadatak sam shvatila ozbiljno i verovala sam da će, ako ostanem potpuno koncentrisana, sve proći glatko.
Prva predstava je bila izuzetno izazovna za mene i fizički i psihički. Nisam mogla da se opustim, ali me je to takođe držalo fokusiranom. Pred kraj druge polovine predstave, počela su da me bole leđa i glava, a bol je na kraju postao toliko jak da sam samo želela da legnem i odmorim se. Te noći sam imala groznicu i mnogo sam se znojila. Nakon razmene iskustava sa drugim praktikantima, shvatila sam da moje telo prolazi kroz pročišćenje za ovaj novi izazov.
Nekoliko dana kasnije, ponovo sam dobila groznicu. Osetila sam da mom telu treba temeljnije pročišćenje. Moja sledeća predstava je trebalo da bude za nekoliko dana, ali mi groznica nije popuštala.
Neko me je posavetovao da uzmem dodatke ishrani ili da posetim lekara kako bih se brzo oporavila i bila spremna za sledeću predstavu. Želela sam da učinim sve što mogu da se vratim na scenu, ali nisam mislila da je taj savet ispravan i i dalje sam groznicu smatrala svojom karmom bolesti.
Dok sam se odmarala u krevetu, setila sam se jednog pasusa Fa koji sam ranije pročitala:
“Da je dobio svoju diplomu, sledovao bi mu dobar posao i budućnost. I prirodno, plata bi mu bila visoka - to se podrazumeva. Bila bi viša nego što je imaju normalni ljudi, ili prosečne osobe. Ne žive li ljudi samo za ove stvari? On je uzmogao da se odrekne čak i ovih stvari.”
“U vezi ovakvih ljudi i ove vrste situacija, rekao sam da pošto oni mogu da se liše svojih osećanja, ugleda, i lične koristi, zašto se onda ne odreći i samog straha od oduzimanja života?” (Predavanje na Fa-konferenciji u Švajcarskoj)
Zapitala sam se zašto ne želim da uzimam dodatke ishrani ili tražim lekarsku pomoć. Na površini, to bi mi snizilo temperaturu i omogućilo mi da privremeno povratim zdravlje kako bih mogla da vodim sledeću predstavu. Ali to bi odložilo uklanjanje moje karme bolesti.
Ovo sam pročitala tokom učenja Fa nekoliko nedelja nakon završetka sezone predstava:
Prosvetlila sam se da me je groznica ometala tokom nekih nastupa, što nije bilo samo zbog moje karme bolesti, već je bila smetnja od zla. Shvatila sam da je trebalo da se usredsredim na njihovo eliminisanje odlučnim ispravnim mislima.
Jednom tokom predstave, dok sam se pripremala da izgovorim tekst između svake tačke, primetila sam da imam ljudske emocije u vezi sa tekstom. Neke delove sam volela, a druge ne. Neki delovi teksta su bili duži od drugih, a neki su imali rečenice teške za izgovor. Svi ti sitni detalji su me navodili da se radujem ili da se opirem da ih izgovorim. Ove ljudske predstave su pojačale moju nervozu.
Setila sam se i snimka u kojem je jedan umetnik Shen Yuna podelio da kad god bi se tokom predstave dogodila nezgoda ili neuspeh, on bi pogledao unutra i podsetio se da se predstava ne tiče njega, već pružanja najboljeg mogućeg nastupa publici. Moje predstave o svakom delu teksta su me sprečavale da se koncentrišem. Pošto sam ih se oslobodila, mogla sam da radim bolje i da se nosim sa složenim delovima teksta sa manje napetosti.
Takođe sam bila stalno na testu posle svake predstave, i sa velikim pohvalama i sa oštrim kritikama. Posebno posle jedne predstave, prva osoba koju sam srela oštro je kritikovala moj nastup, ukazujući na oblasti koje treba da poboljšam. Pokušala sam da ostanem mirna, osećajući se krivom što nisam dobro uradila. Druga osoba koju sam srela me je potom pohvalila, rekavši mi da sam u nekim oblastima bila sjajna. Obojica su bili iskusni MC-jevi i tačno su znali o čemu govore, pa sam njihove povratne informacije shvatila ozbiljno. Nakon razmišljanja, shvatila sam da je ono što su obojica rekli imalo za cilj da mi kali srce. Na površini, oni su komentarisali moj nastup, ali na dubljem nivou, testirali su da li će moje srce biti pokrenuto kritikom ili pohvalom.
Gorenavedeno su neka od mojih iskustava u kultivaciji i moje ograničeno razumevanje na mom sadašnjem nivou. Ako ima nečega što nije u skladu sa Fa, molim vas da me ispravite.
Hvala, uvaženi Učitelju.
Hvala, kolege praktikanti.
(Izabrano iskustvo sa Konferencije za razmenu iskustava u kultivaciji Falun Dafe u Austriji 2025.)
