Pre dve godine moj poslodavac je nekome predao moj posao jer sam planirala da polažem test za novi posao. Poslova je u to vreme bilo malo zbog ekonomske krize. Zato sam odlučila da ostanem kod kuće godinu dana i pripremim se za test. Bez ikakvih prihoda, živela sam skromno u mirnom okruženju, što mi je dalo više vremena za učenje Fa i vežbanje.
Da bih se pripremila za test, ustajala sam u šest ili sedam svakog dana. Provela bih sat vremena pamteći dva pasusa iz predavanja u Džuan Falunu, a zatim bih pročitala ostatak predavanja. Posle tri ili četiri meseca zapamtila sam samo tri predavanja. Iako nije bilo mnogo, primetila sam poboljšanje u svom razumevanju Fa principa. Kad sam učila materijale za test, neki od Fa koje sam zapamtila padali su mi na pamet i pomagali mi da usmerim svoje razmišljanje. Kao rezultat toga, nisam bila toliko zarobljena u običnom razmišljanju i mogla sam da se setim Fa koji sam zapamtila. Ovo je nešto što ranije nisam iskusila.
Član porodice, koji je takođe praktikant, ranije je spomenuo da je vežbanje ujutru efikasnije. Pročitala sam ovaj predlog u Minghui Nedeljniku, ali sam ga ignorisala. Jednog dana ga je ponovo spomenula, i odlučila sam da probam. Ustala sam u 3:30 ujutru da radim vežbe. Bilo je tako tiho i vazduh je bio tako svež u ranim jutarnjim satima. Moj um je bio čist od svih misli koje su me ometale prethodne noći. Nisam bila umorna nakon vežbanja – umesto toga osećala sam se divno.
Nekada sam radila vežbe posle večere. Dok sam ih radila, čula sam decu kako se igraju napolju, i sve vrste nasumičnih misli su mi padale na pamet. Nije bilo ovih ometanja kad sam radila vežbe ujutru.
Otprilike mesec dana pre testa, počela sam da osećam anksioznost. Često sam sedela za svojim stolom želeći da prođem test jer bi mi ovaj posao dao više slobodnog vremena nakon posla da radim tri stvari. U stvarnosti, brinula sam se zbog oštre konkurencije od bezbroj novih diplomaca koji su se pripremali za ispit mnogo pre nego što su čak i diplomirali na univerzitetu. Neki od njih su potrošili preterane sume na kurseve kako bi dobili stalan posao. Uveravala sam sebe da bih mogla da nađem drugi posao ako padnem na ispitu.
Dve nedelje pre testa, moja koleginica i ja rezervisale smo nekoliko hotela nadajući se da ćemo moći da ostanemo u jednom od njih gde se održavao pismeni test. Srećom, dodeljen mi je centar za testiranje odmah pored mog hotela, dok je moja koleginica morala da polaže test na udaljenom mestu.
Bila sam u prilično stabilnom stanju kad sam polagala test. Pitanja nisu bila teška, pa sam očekivala da će svi dobro proći. Kad su rezultati testa objavljeni mesec dana kasnije, bila sam prva u klasi. Bila sam iznenađena, ali sam znala da mi je Učitelj sigurno dao ovaj visok rezultat i da će mi pomoći da se pripremim za predstojeći intervju.
Četiri dana pre intervjua, potražila sam savet od poznanice koja je upravo bila intervjuisana i dobro je prošla. Ponudila se da me podučava kod kuće. Nakon pregleda mojih materijala za intervju, rekla je da je sve pogrešno i da treba da se promeni. Takođe mi je savetovala da zamenim svoju odeću za intervju lepšom. Uspaničila sam se i pitala se zašto njen savet ukazuje da je sve pogrešno. Osećala sam se malo razočarano, ali sam ipak sledila njene sugestije. Preko noći sam revidirala svoj nacrt i kupila novu odeću.
Pošto se nisam dobro pripremila za intervju, bila sam nervozna i nisam dobro spavala noć pre. Pomislila sam: „Biću zadovoljna ako mogu da osvojim jedan i po poen više od rezultata mog pismenog testa.“ Kad su rezultati objavljeni, dobila sam tačno onaj rezultat kome sam se nadala. Nijedna reč ne može opisati moja osećanja!
Osvrćući se na moj intervju, osećala sam da je Učitelj pedantno planirao sve za mene. Uredio je da budem mentorisana, a takođe je organizovao i rezultate intervjua. Sve je išlo tako glatko, kao prirodan napredak.
Kad je došlo vreme da odaberem radnu jedinicu, jedna žena i ja smo izabrale onu najbližu gradu. To je bilo neverovatno popularno mesto u koje su mnogi pokušavali da uđu koristeći svoje veze. Obavešteni smo da tu nema slobodnih mesta. Umesto toga, obe smo dodeljene na udaljeno mesto. Izrazile smo svoje nezadovoljstvo nadležnima, ali ništa nije moglo da se promeni. Pošto se ništa u kultivaciji ne dešava slučajno, osetila sam da je Učitelj sigurno uredio da tamo odem.
Sledećeg dana, dobila sam poziv u kojem me obaveštavaju da sam premeštena na lokaciju koju sam želela. Kasnije sam saznala da je dodela revidirana kasno te noći nakon što su šefovi o tome razgovarali. Druga žena je na kraju otišla na udaljenu lokaciju.
Od prijave za posao, testa, intervjua i izbora radne jedinice, bila sam ispunjena emocijama i zahvalnošću Učitelju. Obični ljudi često govore o sreći, ali da li zaista razumeju šta je to? Za praktikante, to je kad se neprestano kupaju u Učiteljevoj ogromnoj milosti. Učitelj nas štiti, često nam stvara okruženje za kultivaciju, a takođe i uređuje naše puteve. Nema razloga da se ne kultivišemo marljivo.
