Jedno vreme sam bila opsednuta mobilnim telefonom i neprestano sam gledala svakakve čudne i bizarne stvari. Video-snimci su mi okupirali um, a sve manje vremena sam provodila učeći Fa. Bilo mi je teško da se koncentrišem, pa sam na kraju gubila mnogo vremena.
Jednog dana u septembru 2023. godine, nakon penjanja uz stepenice u stambenoj zgradi osetila sam se iscrpljeno. Stvari su se pogoršale do te mere da sam, kada bih stigla do drugog sprata, počinjala da gubim dah. Jednom sam ostala toliko bez daha da nisam mogla dalje od drugog sprata. Dugo sam se odmarala pre nego što sam se dovukla kući. Počela sam da se pitam: „Šta se dešava sa mnom? Ranije nisam imala problema sa penjanjem uz stepenice, pa zašto se sada ovako osećam?“ Ipak, nisam mnogo više razmišljala o tome, niti sam se introspektivno osvrtala na svoje nedostatke.
Kada su me sin i snaha izveli u kupovinu, bila sam tako umorna kada smo se vratili, da sam se zadihala kada sam počela da se penjem uz stepenice. Sin me je upitao: „Mama, zašto tako dišeš? Vidim ti kako se grudi dižu i spuštaju.”
Odgovorila sam: „Bilo mi je dobro dok sam radila, ali sada više sedim otkako sam se penzionisala.“
Moja snaha se veoma zabrinula i te večeri mi je, ne rekavši mi, zakazala pregled kod specijaliste. Odveli su me u bolnicu sledećeg dana, i nisam imala izbora. Doktor je rekao mom sinu: „Zašto ste čekali toliko dugo da dovedete svoju majku? Njena situacija je ozbiljna. Potrebna joj je operacija i biće vezana za invalidska kolica.“
„Neću sedeti u invalidskim kolicima,“ pobunila sam se. Doktor je pozvao mog sina na stranu da porazgovaraju. Potom su me smestili u invalidska kolica, odveli me na odeljenje intenzivne nege (ICU) i planirali su da me posmatraju nekoliko dana pre operacije.
Nakon sve ove gužve, počela sam da dolazim sebi. Pomislila sam: „Ja sam praktikantkinja. Ne mogu da ležim ovde. Nisam bolesna. Učitelju, molim te, pomozi mi.“ Recitovala sam sve Fa odlomke koji su mi pali na pamet i neprestano sam tražila pomoć od Učitelja.
Prebacili su me sa intenzivne nege u regularnu sobu trećeg dana. Doktor je rekao da mi nije potrebna operacija i da mogu da budem otpuštena. Istog dana sam otišla kući.
Razmišljala sam o ovim događajima nakon povratka kući. Šta sam pogrešila? Dok sam slušala iskustva praktikanata na Minghui radiju, shvatila sam da je nevolja proistekla iz moje opsednutosti mobilnim telefonom. Kultivacija je ozbiljna stvar. Morala sam da se oslobodim zavisnosti i prestanem da gledam štetan sadržaj. Od tog dana nadalje, više nisam pogledala svoj telefon.
Kako da budem marljiva bez istrajnosti? Kako da budem dostojna saosećajnog spasenja našeg poštovanog Učitelja? Zaostala sam. Moram da se potrudim da sustignem, da guram sebe napred i da se marljivo kultivišem. Moram više da učim i memorišem Fa, i da se introspektivno osvrćem. Želim da se uskladim sa karakteristikama univerzuma i da se istinski kultivišem.
Sada svakog dana izlazim da razgovaram sa ljudima o Falun Dafi i progonu. Lakše mi je da prilazim ljudima, jer izgleda kao da čekaju da čuju istinu. Mnogi su se već složili da napuste Komunističku partiju Kine. Zahvaljujem Učitelju u ime onih koji su probuđeni.
Jedne noći imala sam živopisan san. Hodala sam putem kada se ispred mene pojavio duboki ponor, koji mi je onemogućavao da idem napred. Neko je gurao veliki točak ispred mene. Videvši to, okrenula sam se i počela da se penjem uz strmu padinu pre nego što sam stigla do visokog stepenika. Neko ko je stajao iznad stepenika me je podigao. Shvatila sam da me je Učitelj podigao; vratila sam se na kultivacioni put koji je bio postavljen za mene.
Nastaviću da hodam svojim putem, da dobro radim tri stvari, i da ispunjavam svoje zavete. Pozivam praktikantkinje i praktikante da ostave svoje telefone, probude više ljudi, i slede Učitelja kući.
