Počela sam da praktikujem Falun Dafu 2013. Od tada sam često osećala saosećajno vođstvo Učitelja. Ne samo da sam osetila njegove mukotrpne napore da mi pomogne u mom ličnom kultivisanju, već sam, još dublje, osetila Učiteljevo bezgranično saosećanje u nuđenju spasenja svim živim bićima.
Kultivišem se bez sposobnosti da vidim druge dimenzije, i mnogi aspekti kulture Komunističke partije Kine (KPK) blokirali su moj put. Da bih izrazila koliko je teško i izvanredno za Učitelja da spasava ljude, želela bih da ispričam kako je moj otac spasen. Nadam se da svi možemo istinski da sledimo Učiteljeva učenja da se dobro kultivišemo i spasimo više ljudi.
Moj otac je bio duboko otrovan od strane KPK
U maju 2023. godine, moj 78-godišnji otac je otišao u bolnicu jer mu je ten postao žut. Dijagnostikovan mu je rak pankreasa u poodmakloj fazi. Doktori su rekli da operacija nije opcija i preporučili su konzervativno lečenje. Posle minimalno invazivne procedure za drenažu žučnih kanala, pušten je kući za nekoliko dana. Iznenađujuće, nije osećao nikakvu nelagodu — ni bol, ni svrab — što je čak i doktorima bilo zagonetno. Bio je takav više od šest meseci.
Kao praktikanti, znamo da se ništa ne dešava bez razloga. Učitelj je rekao: ,,Kad jedna osoba dobije Fa, cijela obitelj ima koristi” (,,Explaining the Teachings of Zhuan Falun.’’). Mom ocu je to koristilo jer je imao ćerku koja se kultivisala u Dafi.
Moj otac je nekada bio sekretar KPK i bio je duboko indoktriniran ideologijom KPK. Čak i nakon što se penzionisao, i dalje je insistirao na prisustvovanju svakoj aktivnosti KPK, uprkos mom snažnom protivljenju. Ne znam koliko sam mu puta objašnjavala istinu, ali on jednostavno nije hteo da sluša. Držao se ideja koje mu je KPK usadila. Često se raspravljao: „KPK mi daje platu. Izgubićeš posao ako joj se protiviš. Ne pokušavaj da nateraš ljude da napuste KPK.“
Pokušavala sam da mu objasnim da novac KPK dolazi od poreskih obveznika, da sama KPK ne radi nikakav posao i ne zarađuje novac. Rekla sam: „Ne pokušavamo da je srušimo. Mi smo praktikanti koje ona progoni. Samo želimo da progon prestane, da imamo slobodu verovanja i zakonito okruženje za vežbanje. Incident samospaljivanja na trgu Tiananmen je izmišljen da bi se ljudi okrenuli protiv Dafe i izgubili šansu da budu spaseni.”
Bez obzira na to kako sam pokušavala da mu objasnim ove stvari, on je nastavljao da se raspravlja sa mnom, ponekad govoreći i stvari koje su bile nepoštovanje prema Učitelju. Osećala sam se nemoćno. Svaki put kad bih pokušala da objasnim činjenice, završilo bi se neprijatno. Jednom je čak rekao: „Ako ponovo pomeneš ovo, nemoj da se vraćaš. Samo ćeš me naljutiti.”
Takođe je voleo da peca, a kad sam mu rekla da je pecanje ubijanje, nije mi verovao. Zaista nisam znala kako bi takva osoba ikada mogla biti spasena. Međutim, jednom sam sanjala da je moj otac napustio KPK. Znala sam da mi je to Učitelj dao nagoveštaj da ga spasim, ali nisam uspela to da uradim.
Dok sam pravila materijale za objašnjavanje istine kod kuće, jednom je došao i hteo je da razbije moj štampač. Takođe je polomio moj telefon i muzičke plejere, pa je čak i pretio da će me prijaviti policiji. Udario me je i po glavi, ali nisam osetila nikakav bol. Znala sam da je Učitelj izdržao to za mene.
Ali nisam uspela da održim svoj šinšing i viknula sam: „Da li je pogrešno kultivisati se da bi bio bolja osoba? Samo napred, prijavi me!” Besan, pokušao je da pocepa materijale koje sam napravila, ali je nekako posekao ruku — možda je to bila kazna za njegove postupke. Materijali su bili samo zgužvani, ali ne i pocepani.
Moja majka je pokušala da ga izvede iz mog stana, ali je on odbio. Ja sam ga izgurala napolje i zatvorila vrata. Kad sam se vratila unutra, suze su mi tekle niz lice. Upravo tada, počela sam da čujem kako mi u ušima svira Dafa muzika Pudu. Kultivisala sam se tri godine i samo sam napola verovala da je čujem. Takođe nisam uspela da u potpunosti shvatim Učiteljevo saosećanje. Osvrćući se, shvatam koliko je loš bio moj kvalitet prosvetljenja.
Ponovo sam sanjala da je moj otac napustio KPK, ali i dalje nisam uspela da uradim ono što se Učitelj nadao. Iako sam znala da je ovo dragocena prilika da mu dublje objasnim istinu, moje vezanosti za spasavanje obraza, takmičarski duh i ogorčenost su se isprečili. Mislila sam: „Udario si me — zašto bih lepo razgovarala s tobom?“ I tako sam ostala udaljena od njega dugo vremena. Da sam iskoristila tu priliku i iskreno mu prišla, moj otac bi poslušao, jer je već pokazivao malo kajanja. Ali nisam pogledala unutar sebe, protraćila sam šansu za napredak i propustila priliku da mu ponudim spasenje.
Konačno sam napravila proboj
Više od šest meseci nakon što mu je dreniran žučni kanal, njegovo stanje se pogoršalo i počeo je da oseća bol. Tražio je lečenje kod doktora tradicionalne kineske medicine i kod ljudi koji promovišu „čudesne lekove“ na mreži. Uzimao je razne tonike i biljne mešavine, ali mu se stanje nije poboljšalo. Težina mu je pala sa 75 kilograma na 40 kilograma. Postao je veoma mršav i bio je previše slab čak i da pomeri jastuk noću.
Dve stvari su se desile za to vreme: Jednog dana, iznenada se osetio kao da je pao u ledenu jamu; bilo mu je tako hladno da ga ni više pokrivača nije moglo ugrejati. Osetila sam da mu Učitelj pomaže da pročisti tamnu energiju, ali nisam ništa rekla. Drugi put, jedne noći se osećao savršeno dobro — bez ikakvog bola — što sam razumela kao da Učitelj snosi patnju za njega, iako opet nisam ništa rekla.
Oba puta sam pomislila u sebi: „Tako je bolestan, a ipak i dalje odbija da napusti KPK. Njegova stara karma nije otplaćena, a on i dalje sakuplja i stvara novu karmu. Možda ne može biti spasen. Sumnjam da će me slušati, čak i ako pokušam da mu objasnim istinu.” Ove negativne misli bile su posledica mojih ljudskih shvatanja i nedostatka čvrste vere u Učitelja i Dafu. Iako sam ušla na put kultivisanja, nisam iskorenila uticaj KPK u sopstvenom umu. Tako sam propustila ove dve dragocene prilike da pomognem ocu. Nisam sledila Učiteljev saosećajni aranžman, pa je on morao da podnese još više.
Tokom dugog Praznika sredine jeseni 2023. godine, više od deset rođaka je došlo da ga poseti. Pre obroka, zamolili su ga da kaže nekoliko reči. On je veselo rekao: „Tako sam srećan što ste svi došli da me vidite; to pokazuje da vam je svima stalo do mene. Daću sve od sebe da pobedim ovu bolest.” Toga dana izgledao je iskreno srećan. Posle ručka, kad su rođaci hteli da odu, objasnila sam im istinu, i svi oni koji već nisu napustili KPK pristali su da to urade.
Kad smo se roditelji i ja vratili kući, moja majka je rekla: „Gle, tu je svraka.” I ja sam je videla. Bila je na uglu zgrade. Shvatila sam to kao dobar znak i odlučila sam da ponovo razgovaram sa ocem.
Rekla sam: „Svi su došli da te vide jer te poštuju. Ti i mama imate dobra srca, ljubazni ste prema svima i uvek pokušavate da pomognete. Nagomilao si vrlinu, i svima je stalo do tebe. Ali razmisli o KPK. To je ateistička organizacija koja govori ljudima da ne veruju u uzrok i posledicu. Čak si se zakleo da ćeš posvetiti svoj život njoj. Zaista treba da se povučeš iz nje kako bi mogao da imaš dobru budućnost. Pogledaj sebe — sada si tako mršav. Sećaš li se kad smo poslednji put došli kući, napravio si ono jelo od prženog tofua? Moja sestra nije mogla prestati da ga hvali. Kad ćeš opet moći da ga napraviš?”
Dok sam govorila, oči su mi se napunile suzama. Moj otac je bio dirnut i obrisao je i svoje oči. Rekla sam: „Molim te, samo napusti KPK, hoćeš li? Hoćeš li?” Rekao je: „Hoću.”
Nastavila sam: „I takođe treba da se izviniš Učitelju zbog onoga što si ranije rekao. Reci mu da ti je žao i da si pogrešio. Reci to!” Rekao je: „Učitelju, žao mi je. Pogrešio sam.” Ponovo je obrisao oči.
„Falun Dafa spasava ljude. Pokušaj da radiš Dafa vežbe sutra. Ako više od sto miliona ljudi može to da radi i stekne veliko zdravlje, zašto ne bi mogao i ti? Sad sam slobodna, možemo zajedno da učimo Fa i vežbamo. Hajde da vidimo može li ti se zdravlje poboljšati.” Složio se, ali je rekao da i dalje mora da uzima lekove. Rekla sam: „To je u redu. Ići ćemo korak po korak.”
Kad sam ga sledeći put posetila, rekao mi je da je sanjao da su došli da ga uhapse i pitali: „Ko ti je pomogao da napustiš KPK? Vrati se u Partiju!” Bio je toliko uplašen da nije mogao da spava. Rekla sam: „Ko bi se usudio da te dotakne? Ko god to uradi, biće odgovoran ako se nešto desi. Pogledaj svoje stanje sada, ko bi se usudio?” Ali on je insistirao: „Ne, ne mogu da praktikujem!”
Nisam više ništa rekla. Osvrćući se, vidim da moje ispravne misli nisu bile dovoljno jake. Da sam slala ispravne misli da eliminišem zle elemente koji su ga ometali, stvari bi možda bile drugačije. Takođe mi je nedostajalo saosećanja i nisam preuzela odgovornost za spasavanje živih bića. Mislila sam da bi bilo dovoljno da on napusti KPK. Kao neko ko nije praktikant, nije razumeo faktore iza svog sna, ali kao Dafe učenica, ja jesam. Zašto nisam preuzela odgovornost i eliminisala te faktore da bi on zaista mogao da prihvati Fa? Razmišljajući o tome sada, osećam se posramljeno i kajem se.
Nakon toga, njegovo zdravlje se brzo pogoršalo. Jednog dana više nije mogao da podnese bol i otišao je u bolnicu. Ležeći u krevetu, protreseo je maminu ruku, i rekao tiho: „Reci! Reci!” Znala sam da želi da izgovorimo: „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.” Ali moja mama i drugi članovi porodice nisu hteli, jer su se brinuli da će ih drugi pacijenti u sobi čuti. Ja sam ih ignorisala i rekla ocu: „Hajde da izgovorimo. Ono što je najvažnije, to si ti.” Izgovarala sam fraze dok sam mu nežno trljala grudi. Tada me je povukao u zagrljaj.
Otkad sam bila mlada, moj odnos sa ocem nikad nije bio blizak. Kao dete, često sam se pitala da li sam njegova biološka ćerka. Kad sam imala oko 14 godina, jednom me je snažno ošamario jer sam zaboravila da pometem dvorište i izbio mi je jedan prednji zub. Nisam se sećala da me je ikada zagrlio. Ali u tom trenutku, osetila sam da su naši dugovi jedno drugom podmireni i da je on izabrao svoju budućnost.
Osvrćući se, shvatam da je moje razmišljanje bilo previše površno. Moja volja nije bila čvrsta, a moja vera u Učitelja i Dafu nije bila nepokolebljiva. Mislila sam da neko poput njega, ko je toliko opterećen karmom, ne može da se oporavi. Osećam da je moje sopstveno ograničeno srce doprinelo njegovom odlasku.
Osam dana nakon očeve smrti, usred zimskog snega u novembru, beli leptir se pojavio pored prozora naše trpezarije. Bio je prilično velik. Svi su bili zadivljeni: kako može biti leptir zimi? Ipak, bio je tamo, baš tamo gde je moj otac sedeo i jeo. Ponudila sam mu komadiće narandže, a on je čak sleteo na koru nekoliko puta.
Komšije su došle da ga vide, i bili su zadivljeni. Jedan je rekao: „Postoje dva objašnjenja: ili se tvoj otac uzdigao na nebo i ovo je njegov glasnik, ili je on sam ovde da ti kaže da je zadovoljan i želi da znaš da je dobro. U svakom slučaju, to je dobra stvar!”
Prijatelji koji su ranije igrali madžong s mojim roditeljima takođe su došli u posetu. Leptir je bio na kori narandže koju sam postavila. Pokušala sam da ga premestim na krišku narandže, a on je umesto toga dopao na moj kažiprst. Podigla sam ruku i prinela je blizu grudi. Kad je prijatelj pozvao očevo ime, leptir je počeo da trlja svoje lice sićušnim prednjim nogama. Svi su se osmehnuli. Pomislila sam: „Svedočimo čudu koje pokazuje da reinkarnacija postoji. Verovali ili ne, to se dogodilo pred njima.”
Kroz sva ova iskustva sa mojim ocem, duboko osećam da je Učitelj uvek pored nas, neumorno brine o našim putevima kultivisanja i o spasenju svih živih bića.
Pisala sam o svom putu kultivisanja i priči mog oca da bih podsetila kolege praktikante čiji članovi porodice pate od karme bolesti: Trebalo bi da cenimo svaku priliku koju Učitelj uređuje, u potpunosti negiramo aranžmane starih sila, čvrsto se kultivišemo svakom mišlju koju imamo, pokušamo da shvatimo kako da tretiramo živa bića sa saosećanjem i vodimo ih da uklone svoja shvatanja kako bi mogli biti spaseni. Unutar ogromnog prostranstva Učiteljeve beskonačne milosti, podelimo lepotu Dafe sa više ljudi kako bi i oni mogli da osete ovu svetu blagonaklonost i budu spaseni.
