Počeo sam da praktikujem Falun Dafu 1998. godine. Osvrćući se na put kultivacije kojim sam hodao protekle dve decenije, iskusio sam radost moralnog poboljšanja, sreću fizičkog pročišćenja, i bol i zapetljanost oslobađanja od vezanosti. Što je još važnije, iskusio sam Učiteljevu blagonaklonu brigu i ohrabrenje, jer sam verovao u Učitelja i Fa usred nevolja.
Želja da budem dobar praktikant
Pre nego što sam počeo da praktikujem, bio sam osoba orijentisana na profit i takmičarski nastrojena. Bio sam beskrupulozan i koristoljubiv da bih zaradio novac. Bio sam zavisan od kocke. Često sam spavao danju i kockao se do kasno u noć. Moja supruga je morala da brine o našoj deci, pere veš, kuva i obavlja kućne poslove, pa se uvek svađala sa mnom, a atmosfera u našoj porodici je bila napeta i nemirna.
Ne samo to, tih godina sam imao diskus herniju i glavobolje, i kad god je bilo oblačno i kišovito, leđa su me nepodnošljivo bolela. Morao sam da nateram sina da mi gazi po struku da bi ublažio bol, ali je i posle toga bilo nepodnošljivo. Kada sam imao glavobolju, morao sam da uzmem dve ili tri kesice praška protiv glavobolje. Pošto ovaj lek sadrži morfijum, većina ljudi može da uzme samo jednu kesicu, ali ja sam morao da povećam dozu da bi imalo efekta. Nakon što sam dugo živeo tako haotičan život, osećao sam se prazno, i život mi je bio previše dosadan!
1996. godine, Falun Dafa se proširila u naše selo. Sledeće godine, moja supruga je dobila Fa. Pošto je moja supruga počela da praktikuje, više se nije svađala sa mnom, niti me je grdila. Često me je ubeđivala da se ne kockam i pričala mi o tome kako je Dafa divna i o radosti kultivacije, ali ja nisam bio u iskušenju.
Jednog dana sam pio sa prijateljem, i tokom razgovora, odjednom sam dobio ideju o kultivaciji, pa sam rekao prijatelju: „Danas je poslednji put da pijem sa tobom.“ Moj prijatelj je bio iznenađen i pitao me je šta mislim. Rekao sam: „Ne želim da budem tako glup, previše je dosadno; želim da praktikujem Falun Dafu sa svojom suprugom. Pošto je počela da praktikuje, ona je srećna i bezbrižna, a i njeno zdravlje se poboljšalo.“
Sledeće večeri sam otišao na vežbalište sa svojom suprugom. Praktikanti su čitali Džuan Falun. Pošto je jedan praktikant završio sa čitanjem pasusa, zamolili su me da nastavim da čitam, a Učitelj je govorio o pitanjima pijenja alkohola i pušenja. Pošto sam završio sa čitanjem, iako nisam razumeo unutrašnje značenje Fa, znao sam da ako želim da praktikujem, moram da prestanem da pušim i pijem.
Sledećeg dana sam poklonio svojih poslednjih sedam paklica cigareta i upaljač. Dan nakon toga, u selu je bila zabava, i svi su pušili, pili i igrali igre sa pićem. Ali tog dana sam se samo uzdržao i nisam učestvovao. Ljudima oko mene je to bilo čudno, a ja sam im rekao: „Počeo sam da praktikujem Falun Dafu i više neću pušiti i piti, niti se kockati. Moram biti dobar praktikant!“ Zauvek sam napustio ove poroke.
U danima koji su sledili, uveče sam učio Fa, a ujutru radio vežbe. Ceo dan sam živeo srećno. Pre nego što sam shvatio, moje glavobolje i bolovi u leđima su nestali, i bio sam bez bolesti. Sećam se da sam jednom rekao svojoj supruzi: „Čak i da mi ponude mesto premijera u zamenu za moju praksu, ne bih to prihvatio!“
Moje telo i um su pretrpeli ogromne promene, i ceo moj pogled na svet se zaista promenio! Postao sam dobra osoba u skladu sa Istinitošću, Blagošću i Trpeljivošću, i bio sam odgovoran prema svojoj porodici i rođacima. Živeo sam prizemljen život, počevši od toga da budem dobra osoba, da budem ljubazan prema drugima i da se prema ljudima odnosim iskreno. Ako je nešto trebalo da se uradi u selu, žurio sam da obavim prljave poslove koje drugi nisu hteli da rade. Put je bio neravan i blatnjav, pa sam preuzeo inicijativu da napravim staze da bih olakšao pešacima. Bunari, iz kojih je na desetine domaćinstava dobijalo vodu, bili su puni mulja, pa sam sa još jednim Dafa praktikantom dovlačio kamenje do njih da bismo ih poravnali i očistili.
Mnogi ljudi u našem selu su praktikovali Falun Dafu, i svi su bili ljubazni jedni prema drugima. Kada bi došlo do sukoba, Dafa praktikanti su uvek bili spremni da trpe. Atmosfera u selu je postepeno postala bolja nego pre. Kada su to videli ljudi iz susednih sela, hvalili su nas: „Ovi praktikanti su zaista moćni!“ Seoski funkcioner je takođe rekao: „Bilo bi sjajno kada bi svi bili kao vi, i naš posao bi bio lak.“
Prvobitna namera se ne menja usred nevolja
Samo pola godine pošto sam počeo da praktikujem, Komunistička partija Kine (KPK) je počela da progoni Dafu. Uveče 20. jula 1999, osoblje KPK je pozvalo mene i još jednog praktikanta u opštinsku upravu i nateralo nas da gledamo TV emisije koje kleveću Učitelja i Dafu. Pomislio sam: „Kultivacija je moja lična stvar, i kakve veze ima to što sam dobra osoba u skladu sa Istinitošću, Blagošću i Trpeljivošću sa vladom? Dafa knjige su moje, zašto bih ih predavao?“
Te večeri, na putu kući, kolega praktikant i ja smo osećali težinu u srcu, suze su neprestano tekle, i zaista smo osećali da će se nebo srušiti! Sedeći na obali reke, obojica smo dugo ćutali. Kada sam stigao kući, moja supruga nije spavala i čekala nas je. Ostali smo budni cele noći do zore.
Moj srećan i harmoničan dom je bio bačen u haos jer je KPK sada progonila Dafu. Ljudi iz policijskog odeljenja okruga, odeljenja za unutrašnju bezbednost, lokalne policijske stanice, opštinske uprave i pravosudne službe upadali su nam u kuću svaki dan da bi nas nadzirali i uznemiravali, i nismo mogli ni da obavljamo normalne poljoprivredne poslove. Nakon mesec dana neprekidnog uznemiravanja, malo se smirilo. Moja supruga i ja smo tek nedavno dobili Fa, i nismo duboko učili Fa. Bili smo zbunjeni i nismo znali gde je naš put. Ali nismo prestali da učimo Fa niti da radimo vežbe.
Jedne noći početkom 2000. godine, čuo sam da su neki praktikanti otišli u Peking da podnesu peticiju vladi i apeluju za pravdu za Dafu. Moja supruga i ja smo bili veoma srećni i hteli smo da idemo u Peking da podnesemo peticiju. Ali moja majka je bila u sedamdesetim, a imali smo trogodišnje i devetogodišnje dete; da smo oboje otišli, ko bi se brinuo o našoj porodici? Odlučili smo da ja prvo idem u Peking da podnesem peticiju, a moja supruga će ići pošto se vratim. Mislio sam da se možda neću moći vratiti, pa čak i da se ne mogu vratiti, ići ću, jer moram da apelujem za pravdu za Učitelja i Dafu!
4. marta 2000, jedan praktikant i ja smo se vozom uputili u Peking. Po dolasku u Peking, otišli smo direktno u Kancelariju za žalbe, ali smo se suočili sa ispitivanjem, uvredama i pritvorom. Naša lokalna policija se dovezla u Peking da nas pokupi. Na povratku, bili smo zaključani u gepeku, i morali smo da držimo pognute glave i savijena leđa tokom putovanja dugog više od 1000 kilometara.
Kada smo se vratili, odveli su nas u pritvorski centar, a stražari su nas neprestano ispitivali, zastrašivali i nagovarali da potpišemo tri izjave o odricanju od kultivacije, ali nikada nismo sarađivali sa njima. Pušteni smo mesec dana kasnije.
Moja supruga i ja smo postali meta ključnog nadzora i progona od strane članova zle Partije. Protekle dve decenije, iskusili smo progon na svim nivoima, kao što su pokrajinski, prefekturni i okružni javni tužioci, pravosudna odeljenja, Služba 610, opštinske uprave i administrativna sela. Bili smo podvrgnuti mnogim vrstama progona, kao što su uznemiravanje kucanjem na vrata, hapšenje, pretresanje kuće, prisilno prisustvovanje sastancima, kritikovanje i zatvaranje u centre za ispiranje mozga i logore za prinudni rad. Bili smo podvrgnuti uznemiravanju ne manje od 100 puta.
Takozvani osetljivi dani za KPK značili su da će uznemiravanje biti češće. Često je opštinska uprava dolazila da nas uznemirava ujutru, a policijska stanica popodne. Smenjivali su se u uznemiravanju, tako da naša porodica nije imala mira, i naša porodica je bila teško pogođena. Razni mediji i alati za javno mnjenje Partije emitovali su glasine i klevete koje su svakodnevno ispirale mozak svetu, čineći da ljudi koji ne znaju istinu mrze Dafu, pa su nas čak i neki rođaci i prijatelji gledali drugačije i postali hladni.
Uprkos pokušaju Partije da nas progoni, to nije moglo da poljulja našu čvrstu veru u Dafu! Moja supruga i ja smo radili danju, učili Fa noću, ustajali rano da radimo vežbe, i svakodnevno razmenjivali razumevanja Fa, ohrabrivali jedno drugo i marljivo praktikovali.
Dafa me je zaštitila kroz test života i smrti
Na putu kultivacije, uvek sam čvrsto verovao u Učitelja i Dafu, i tokom iskušenja na život i smrt, bio sam pod zaštitom Učitelja i nisam bio u stvarnoj opasnosti. Svedočio sam čudesnoj i izvanrednoj prirodi Dafe, i nikada neću zaboraviti ova iskustva.
Jednog popodneva 2002. godine, vozio sam motocikl oko jedne krivine, a veliki kamion je naišao prema meni iz suprotnog smera veoma brzo. Izbegao sam ga i slučajno prešao preko kamena, što je dovelo do toga da je motocikl izgubio kontrolu. Motocikl i ja smo upali u odvodni kanal pored puta, a motocikl me je prignječio. Kanal je bio od betona, veoma tvrd, i nisam mogao da se pomerim niti da gurnem motocikl, pa sam morao da izvadim mobilni telefon i pozovem kolegu praktikanta. Kolega praktikant je došao i pomogao mi da izađem iz kanala.
Te noći me je celo telo probadalo, posebno dve lopatice, i nisam mogao da ležim od bola, pa sam mogao samo da sedim do zore. Stalno sam recitovao:
“Kad je teško izdržati, probajte da izdržite. Kad izgleda nemoguće i kažu da je nemoguće, probajte da vidite je li nemoguće.” (Predavanje 9, Džuan Falun).
Sledećeg popodneva sam mogao da sedim i učim Fa i radim vežbe. Tokom ovog perioda, kolege praktikanti su dolazile da me ohrabre. Nakon 20 dana, vratio sam se u normalu i mogao sam da radim.
Mesec dana kasnije, moja supruga i ja smo otišli u bolnicu da posetimo jednog pacijenta. Kada smo bili tamo, hteo sam da vidim da li sam slomio neku kost. U stvari, hteo sam da potvrdim Dafu i vidim da li nisam povređen. Rezultati su pokazali prelome leve i desne lopatice i ključne kosti, koji su potpuno zarasli. U to vreme, ispričao sam lekaru o procesu oporavka od preloma za 20 dana. Lekar uopšte nije verovao, govoreći da je za oporavak potrebno 100 dana. Rekao sam lekaru: „Ono što govorim je istina, ja sam praktikant Falun Gonga. Oporavio sam se radeći vežbe. Nisam uzeo nijednu tabletu, niti sam dobio ijednu infuziju. To je istina.“ Moja supruga i nećak su takođe potvrdili lekaru da se to zaista dogodilo. Lekar se nasmejao, osećajući da je to tako neverovatno i nezamislivo.
Drugi put je bilo jednog jutra u prvom mesecu 2012. godine. Pomagao sam prijatelju da popravi kuću kada sam pao sa zida visokog više od tri metra. Glavom sam udario u betonske stepenice stare kuće, a struk mi je bio na gomili otpadnih cigli. Onesvestio sam se. Seljani su mi rekli da su svi prisutni bili zapanjeni. Kada sam se probudio, našao sam se kako ležim u kombiju. Tek tada sam shvatio da sam na putu za bolnicu. Pomislio sam: „Ja sam praktikant pod Učiteljevom zaštitom i dobro sam.“ Rekao sam ljudima u kombiju: „Nema potrebe da me vodite u bolnicu, biću dobro.“ Ali nisu slušali i poslali su me u bolnicu.
Rezultati pregleda nisu pokazali prelome, i nije bilo problema sa mojim mozgom, ali su neki mišići i ligamenti bili povređeni. Lekar je više puta rekao da treba da budem hospitalizovan radi posmatranja. Rekao sam lekaru: „Ja praktikujem Falun Dafu, i mogu da se oporavim vežbajući kada odem kući, ne treba da uzimam lekove, i ne treba niko da bude odgovoran.“ Na moje insistiranje, lekar je nevoljno pristao da me otpusti.
Pao sam sa tako visokog zida na betonske stepenice, a povrede su mi bile tako lake. Znao sam da je Učitelj podneo ovu veliku nevolju za mene! Hvala vam, Učitelju!
Kada sam stigao kući, prijatelj kome sam pomagao oko kuće dolazio je da me poseti dva puta dnevno. Rekao sam mu: „Ne moraš da budeš takav, zauzet si. Idi i završi popravku kuće. Znaš da praktikujem Falun Dafu; mi smo dobri ljudi u skladu sa Istinitošću-Blagošću-Trpeljivošću, i Učitelj nas je naučio da budemo obzirni i da postupamo u interesu drugih u svemu što nam se desi. Zato, ne brini, dobro sam, neću te kriviti.“ Zamolio sam svoju suprugu da mu da 200 juana (28 američkih dolara), što je bio trošak pregleda u bolnici koji je on platio, ali on nije hteo da prihvati.
Žurno sam učio Fa, gledao unutar sebe i radio vežbe. Nakon nedelju dana, mogao sam normalno da radim. Ljudi oko mene su svedočili izvanrednoj prirodi Dafe!
Kroz ove stvari, duboko sam osetio Učiteljevu neizmernu blagost i zaštitu praktikanata. To mi je omogućilo da iznova i iznova prolazim kroz životne opasnosti.
