Počeo sam da praktikujem Falun Dafu sa roditeljima kad sam bio dete i sada praktikujem već 30 godina. Otkrio sam da imam veoma jaku vezanost za „sebe“. Zanemarujem tuđa osećanja i ne pokušavam da sagledam stvari iz njihove perspektive. Uvek mislim da sam u pravu. Takođe sam shvatio da je „ego“ manifestacija sebičnosti. Želeo bih da vam ispričam kako sam eliminisao svoju sebičnost.
Eliminisanje sebičnosti na poslu
Radim u malom, ali jedinstvenom preduzeću. Vodim tim i imam tri podređena. Volim da radim stvari samostalno i zapravo me ne zanimaju drugi. Nerado upravljam ljudima, niti sam dobar u tome. Nas četvoro radimo nezavisno i to je funkcionisalo harmonično. Međutim, problemi su počeli da se pojavljuju u našem timu.
Incident 1:
Preduzeće je ove godine uvelo novi program beneficija koji je bio posebno privlačan zaposlenima. Zbog određenih zahteva, Bet iz mog tima ne ispunjava uslove za to. Ona je očajnički želela tu beneficiju i pokušavala je na mnogo načina da ispuni kriterijume. I ja sam pokušao da joj pomognem, pa sam pitao kolege u drugim odeljenjima kako da rešimo problem. Iako sam bio prilično zauzet, proveo sam mnogo vremena pomažući joj i smišljao sam svakakve pristupe.
Pošto Bet radi u drugoj kancelariji, nije znala šta sam sve uradio za nju. Zamolio sam En iz svog tima da brzo obavi neke procedure koje je trebalo završiti u kratkom roku. Iako je En uradila ono što se od nje tražilo, bila je veoma ljuta i otišla je direktno kod mog šefa da se žali. Istovremeno, Bet je mislila da će zbog mog predloga pretrpeti neke gubitke i želela je da preduzeće ponudi kompenzaciju. Ako ne, možda bi ponovo razmislila o prihvatanju ove beneficije.
I ne samo to, preko telefona mi se žalila i rekla da nisam učinio ništa da rešim njen problem. Morala je sama da pronalazi rešenja i osećala se posebno izgubljeno.
Bio sam uzrujan kad sam čuo njene pritužbe. Osećao sam da se prema meni postupa nepravedno. Potrošio sam toliko vremena i truda na njen problem. En sam toliko uznemirio da je otišla kod mog šefa, a Bet ipak nije cenila ono što sam uradio. Kad sam izvestio šefa o situaciji, kritikovala me je što nisam dobro rešio stvari.
Na putu kući, što sam više razmišljao o tome, to sam bio uznemireniji. Plakao sam. Iako sam iz Učiteljevih predavanja znao da je ovo test, i dalje sam se osećao užasno. Recitovao sam: “Kad izgleda nemoguće i kažu da je nemoguće, probajte da vidite je li nemoguće.” (Predavanje 9, Džuan Falun).
Prisilio sam sebe da ne razmišljam o tome i recitovao Učiteljevu pesmu:
“On je u pravu,
a ja sam u krivu.
O čemu se ima raspravljati?” ("Tko je u pravu, tko je u krivu", Hong Yin III)
Osećaj nepravde je neprestano izbijao na površinu, a ja sam recitovao pesmu bez prestanka. Sledeći dan je bio rok za podnošenje zahteva za ovaj mesec. U suprotnom, Bet bi morala da čeka do sledećeg meseca na svoje pravo. En je već završila procedure sa naše strane; nedostajala je samo Betina dokumentacija. Prisiljavajući sebe da ostanem miran, razgovarao sam sa šefom o predlogu da se Bet obešteti. Nakon što smo potvrdili stvari, pozvao sam Bet dok je moj nadređeni slušao razgovor.
Betin stav je ostao isti. Izrazila je svoje nezadovoljstvo prema meni. Rekao sam joj sve što sam uradio za nju sa svoje strane, kao i šta je En uradila da joj pomogne. Takođe sam joj rekao da smo radili prekovremeno kako bismo pokušali da joj pomognemo da reši stvari. Prihvatila je predlog da joj se nadoknade gubici i shvatila da nas je pogrešno razumela. Izvinila mi se. Tog dana je završila papirologiju u svojoj kancelariji i cela stvar je rešena.
Kroz ovaj incident eliminisao sam mnogo zameranja. Takođe sam razmišljao o svom ponašanju: još uvek posmatram stvari iz svoje perspektive, a to je „sebičnost“. Pošto ne volim da upravljam drugim ljudima, odugovlačio sam stvari do poslednjeg trenutka i počeo da tražim rešenja tek kada Bet više nije mogla da čeka i naterala me da delujem. Ipak, kao šef ovog tima, odgovoran sam za rešavanje problema svojih podređenih, svidelo se to meni ili ne. Na kraju krajeva, problem je u meni. Nisam uspeo da ispunim svoju odgovornost i uznemirio sam svoje podređene.
Incident 2:
Ubrzo nakon ovog incidenta, dogodile su se dve stvari.
Prva je bila da je En bila posebno ljuta zbog Incidenta 1. Otišla je kod mog nadređenog i žalila se na mnoge probleme, uglavnom na to da nisam odgovoran rukovodilac.
Nakon što su razgovarali, šef je došao da me vidi. Moja prva reakcija nakon što sam čuo povratnu informaciju od En bila je da mi je naneta nepravda. Zatim sam osetio frustraciju. Znao sam da nisam odgovoran menadžer i pokušavao sam da se potrudim da se promenim, ali nisam ispunio očekivanja svog šefa i podređenih. Rekao sam šefu: „Ako još uvek niste zadovoljni mojim učinkom, zašto me ne zamenite? Prihvatiću svaku odluku koju donesete.“
Druga stvar je bila da mi se Bet ponovo obratila povodom podele posla u našem timu. Tražila je da ne radi sa En jer nije mogla da prihvati njen način rada. Takođe mi je navela nekoliko primera da dokaže svoju poentu.
Razgovarali smo telefonom skoro dva sata i Bet je ostala nepokolebljiva. Bila je takođe veoma ljuta. Nisam bio upoznat sa većinom okolnosti koje je Bet pomenula, ali sam znao da je ono što je rekla istina. En je imala te nedostatke.
Rekao sam da su problemi koje je En izazvala na poslu uglavnom posledica mog neuspeha da pravilno upravljam stvarima u svom timu. Nisam jasno postavio stvari i nikada nisam obraćao pažnju na podelu posla između njih. To je dovelo do problema u saradnji.
Znao sam da je ovo još jedan test. Nije me uznemirio Betin stav, ali nisam znao kako da rešim situaciju. Mentalno sam se borio i razmišljao sam o tome da dam otkaz.
Izvestio sam šeficu o situaciji. Njen odgovor je bio da treba da rešim stvari što je pre moguće, počevši od podele posla. Takođe je tražila da održavam nedeljni sastanak. Tada sam počeo da razmišljam o načinima za rešavanje problema. Svakog dana sam morao da ubeđujem sebe da će ono što radim koristiti mojim podređenima na poslu. Ne smem da razmišljam o tome da li želim to da radim ili ne. Moram da otpustim svoja osećanja i mislim na druge.
Proveo sam otprilike dve nedelje razmišljajući o rešenju. Održao sam sastanak. Napravio sam opsežne pripreme, od svakog detalja u procesu rada do problema koji se mogu pojaviti, kao i kako rešiti te probleme, i prošao kroz njih sa svojim timom. En i Bet su takođe dale predloge. Na kraju su svi postigli konsenzus i odlučili smo da primenimo promene sledećeg meseca.
Šef je bio zadovoljan rezultatima ovog sastanka i smatrao je da sam konačno pokazao svoju pravu sposobnost. Tog dana, na putu kući, osećao sam se kao da mi je teret pao sa srca. Zahvalio sam Učitelju što je aranžirao ovu priliku da se oslobodim dela svoje „sebičnosti“.
Ubrzo se pojavio sledeći izazov: morao sam da održavam sastanak svake nedelje. Pre toga smo održavali sastanak samo jednom mesečno kako bismo rasporedili zadatke za taj mesec. Svi bi zatim samostalno izvršavali zadatke. Sada kada je od mene traženo da održavam nedeljni sastanak, bio sam uplašen. Pre svakog sastanka trošio sam mnogo vremena na mentalnu pripremu. U tom procesu, stalno sam se pitao: „Zašto se toliko plašiš? Zašto nerado održavaš sastanke?“
Odgovor je bio: „Još uvek posmatram stvari iz svoje perspektive: to nije ono u čemu sam dobar. Ne sagledavam stvari iz ugla mojih podređenih i lidera; to je i dalje manifestacija sebičnosti.“
Stalno sam recitovao Fa pre svakog nedeljnog sastanka kako bih prevazišao svoje sebične misli. Postepeno je moj strah slabio, a nakon što smo počeli da održavamo redovne sastanke, problemi koji su postojali u prošlosti rešavali su se jedan po jedan. Takođe sam primetio da se učinak En i Bet značajno poboljšao. Sukobi između njih su se smanjili.
Eliminisanje sebičnih misli prema rođacima
Moja tetka je zvala i rekla da želi da nas poseti. Rekao sam majci, koja je takođe praktikant: „Ona želi da pozajmi novac.“ Prošle godine je tražila da pozajmi novac dva puta kako bi pomogla svom sinu. Prvi put nam nije rekla zašto joj hitno treba novac, a ja nisam pitao. Odmah sam joj pozajmio novac. Ubrzo nakon toga, ponovo nas je zamolila da joj pozajmimo novac. Ovog puta sam je pitao zašto i shvatio da moj rođak želi da plati avionsku kartu svom šefu, ali nema novca.
Ipak, pozajmio sam joj novac, ali sam podsetio tetku da ne dozvoli da je moj rođak prevari. Dakle, ovog puta kada su hteli da pozajme novac od nas, pretpostavio sam da je to verovatno da bi pomogli mom rođaku. Kad su došli za vikend, rekli su nam da im moj rođak stalno traži novac i da im je ušteđevina nestala. Penzija tetke i teče bila je nedovoljna, a teča je već potrošio limit na nekoliko kreditnih kartica. Takođe su pozajmljivali novac od prijatelja i rođaka. Sada su hteli da pozajme od nas jer su morali da plate dug na kreditnoj kartici, kao i novac koji su pozajmili od komšija.
Majka i ja smo smatrali da ne bi trebalo da nastave da daju novac mom rođaku. Nije bio kod kuće više od godinu dana i sumnjali smo da je možda uradio nešto loše.
Rekao sam tetki zašto ne želim da im pozajmim novac: „Što ti više pomažem, to više daješ svom sinu – to je začarani krug. Ako ti ne pozajmim novac, tvoj sin ti više neće tražiti novac, jer ga nemaš.“ Teča je bio uzrujan i ustao je da krene.
Majka je zamolila tetku da ostane. Tetka je pitala majku da li možemo da joj pozajmimo manji iznos, tek toliko da otplate kreditne kartice. Majka je pristala. Nisam se složio, ali sam rekao: „Poslušaću majku, pošto je ona pristala da ti pozajmi novac, prebaciću ti ga.“
Nakon što je tetka otišla, što sam više razmišljao o tome, to sam bio uzrujaniji. Seo sam na sofu i plakao. Setio sam se da smo, kada smo kupovali kuću i nismo imali dovoljno novca za depozit, tražili od tetke zajam. Iako je bila dobro situirana, rekla je majci preko telefona: „Nemamo novca da vam pozajmimo.“ Kada nam je bilo najteže, ne samo da nije došla da nas vidi, nije nas ni nazvala. Drugi put je došla da povede majku na sahranu rođaka, ali majka nije primila njen poziv. Izgrdila je moju majku čim je kročila u našu kuću. Bio sam ljut i izvikao sam se na nju.
Prisećajući se stvari koje su se desile u prošlosti, postajao sam sve ljući. Majka mi je rekla zašto je pristala da pozajmi tetki novac. Pre progona, moja tetka je praktikovala Falun Dafu, ali je prestala nakon što je progon počeo. Tokom progona, njena porodica nas je podržavala. Majka je kroz ovaj incident želela da im pokaže da je Falun Dafa dobra i nadala se da će se tetka vratiti kultivaciji.
Nakon što sam čuo majčine reči, moja racionalna strana se složila s njom. Ali nisam mogao da zaboravim kako nas je tetka maltretirala u prošlosti. Znao sam da grešim i to je dotaklo moju vezanost za sebe, kao i moja osećanja prema majci. Počeo sam da recitujem: “Kad izgleda nemoguće i kažu da je nemoguće, probajte da vidite je li nemoguće.” (Predavanje 9, Džuan Falun)“ dok se nisam smirio.
Sledeće nedelje, majka je pozvala tetku da joj traži bankovne podatke. Takođe je pitala koliko novca duguju na kreditnoj kartici. Nakon telefonskog razgovora, majka je pitala da li možemo da im pozajmimo dovoljno novca da otplate sve dugove. Moj osećaj nepravde se ponovo pojavio i bio sam nevoljan da im pomognem. Ali ovog puta, moja racionalna strana je prevagnula. Rekao sam majci da može da prebaci koliko god novca želi. Kada je majka ponovo pozvala tetku da joj kaže da smo joj pozajmili novac da otplati sve dugove, tetka i teča su bili ganuti do suza.
Kada su došli u našu kuću da uzmu novac, majka je rekla: „Pristali smo da ovo uradimo jer smo praktikanti.“ Ispričala im je kako je imala koristi od praktikovanja kultivacije. Tetka je bila dirnuta i rekla je da želi ponovo da počne da praktikuje.
Nakon što mi je majka ispričala šta se dogodilo, pomislio sam da je dobro što smo pozajmili tetki novac. Bila je sjajna stvar što je ponovo počela da praktikuje kultivaciju. Znala je da je Dafa dobra i kroz ovaj incident zna da Učitelj i dalje brine o njoj. Odlučila je da ponovo praktikuje kultivaciju, ne zato što smo joj pozajmili novac. Istovremeno sam uzdahnuo jer sam imao tako jake sebične misli. Zbog načina na koji je tetka povredila moju majku u prošlosti, sve vreme sam gajio zameranje prema njoj i umalo učinio da propusti priliku da se vrati kultivaciji. Ja sam užasan praktikant. Zahvaljujem Učitelju u srcu na njegovom genijalnom uređenju. To je razotkrilo moj problem, pomoglo mi da se oslobodim sebičnosti i dalo mojoj tetki šansu da ponovo praktikuje Dafu.
Kroz ova nedavna iskustva, takođe sam shvatio koliko sebične misli mogu biti štetne. Još uvek imam mnogo sebičnih misli. Mogu samo da nastavim da marljivo praktikujem kultivaciju kako bih se odužio Učitelju za njegov spas.
Molim vas da ljubazno ukažete na sve što nije u skladu sa Fa.
(Izabrano iskustvo za 22. Kinesku Fahui Fahui na Minghui.org)
