Pozdrav, Učitelju. Pozdrav, kolege praktikanti!
Ja sam kineski praktikant koji živi u južnokorejskom gradu Suvon. Osvrćući se na svoje putovanje kultivacije, shvatam da sam stigao ovako daleko zahvaljujući Učiteljevoj saosećajnoj zaštiti i blagoslovima. Želeo bih da iskoristim ovu priliku da podelim neka svoja iskustva u kultivaciji sa kolegama praktikantima.
Pronalaženje smisla života
Kada sam imao 17 godina, moja majka je doživela moždani udar i postala potpuno druga osoba, smejući se mahnito u jednom trenutku, dok je u sledećem gorko plakala. Njene mentalne sposobnosti su se vratile na nivo deteta, pa je moja majka izgubila sposobnost da se brine o sebi. Moja porodica je pozajmljivala novac i tražila lečenje u bolnicama i tradicionalne terapije, ali se njeno stanje i dalje pogoršavalo. Naše porodične okolnosti postale su toliko loše da je moj otac otišao od kuće da radi u Rusiji, ostavljajući iza sebe moju invalidnu majku, mog mlađeg brata koji je bio četvrti razred i mene, 17-godišnjeg srednjoškolca. Postao sam glava porodice, brinući o majci i bratu, dok sam studirao i radio honorarno kao instruktor da bih izdržavao porodicu.
Jedne večeri, požurio sam kući posle škole da pripremim večeru za majku, ali sam otkrio da je pobegla od kuće. Vozio sam bicikl po pljusku tražeći je, sve dok je nisam video ispred prodavnice tofua. Nakon što sam je doveo kući, shvatio sam da moj mlađi brat još nije kod kuće i izašao sam da ga tražim. To se dešavalo toliko često da sam se navikao. Takođe sam živeo u stalnom strahu da će mi majka svakog trenutka umreti. Ako se moja majka nije pomerala dok je spavala, stavio bih prst na njene nozdrve da proverim da li još diše.
Često sam se pitao o smislu života i zašto moram toliko da patim. Posećivao sam crkvu i čitao Bibliju. Iako su mi ljubav i pomoć vernika grejali srce, to je bilo samo na ljudskom nivou. Moje sumnje su ostale nerešene. Krajem 2001. godine, rođaka koja je bila primorana da pobegne od kuće zbog svoje vere u Falun Gong (takođe poznat kao Falun Dafa), došla je da živi s nama. Ispričala mi je kako je dobila Falun Dafu.
Prvobitno nepokolebljivi ateista, ova rođaka nije verovala u postojanje bogova i Buda, ali su počeli da se dešavaju čudesni događaji. Glas iz druge dimenzije joj se obratio, rekavši da je on predak njene porodice od pre 500 godina i da će je voditi kao nagradu za dobra dela njenih predaka. Moja rođaka je mogla da čuje glas ovog pretka, ali nije mogla da ga vidi.
Uz pomoć ovog pretka, rođaka je nekoliko godina vodila posao proricanja sudbine. Predak bi joj davao odgovore na pitanja koja su drugi postavljali. Pošto je njeno proricanje sudbine bilo izuzetno tačno, postala je poznata. Mnogi ljudi su dolazili da traže njene usluge, a njena iskustva su potpuno razbila njenu veru u ateizam. Saznala je o mnogim stvarima, uključujući princip karmičke odmazde, vidovitost, treće oko, posednutost životinjama, bića iz drugih dimenzija, lutajuće duhove mrtvih, sporednu dušu i zagrobni život. Čak je pomagala u pronalaženju nestalih ljudi na osnovu informacija koje joj je dao predak.
U to vreme, čigong groznica je zahvatila Kinu. Moja rođaka je bila lošeg zdravlja i želela je da isproba neke od praksi. Međutim, njen predak ju je obeshrabrio i savetovao joj da sačeka. Zatim je u junu 1994. dobila flajer u kojem se najavljivalo da će osnivač Falun Gonga, Li Hongdži, održati predavanje u njenom gradu u avgustu. Reči „Falun Gong“ izazvale su u njoj iznenadnu želju i ona je potražila savet od svog pretka. Njen predak je odgovorio: „Ceo život si čekala na ovo. Patnja koju si podnela tokom mnogih života bila je za dobijanje ovog Fa. Pratio sam te toliko dugo, puštajući te da proričeš sudbinu i razbijajući tvoju veru u ateizam, sve da bi mogla da dobiješ ovaj Fa. Ne samo da treba da praktikuješ, već treba da kažeš svima oko sebe i da ih podstakneš da i oni praktikuju. Tvoja porodica se okupila ovde da bi dobila ovaj Fa.“
Moja rođaka je podelila ovu informaciju sa onima oko sebe i desetine ljudi su se prijavile da prisustvuju Učiteljevom predavanju. Predak je napustio moju rođaku nakon što je dobila Fa. Pre odlaska joj je rekao: „Nemoj više proricati sudbinu. Moja misija da te navedem da dobiješ Falun Gong je završena. Pre nego što odem, dozvoli mi da ti dam jedan savet: Nikada ne sledi gomilu slepo, i preuzmi odgovornost za sopstveni život. Put kultivacije biće pun trnja, ali ako istraješ, čeka te svetla budućnost.“
Reči moje rođake bile su prosvetljujuće, posebno kada je rekla da je ceo život čekala da dobije ovaj Fa. Pronašao sam odgovor koji sam tražio. U martu 2002, kada je progon dostigao vrhunac, odlučno sam krenuo putem prakse kultivacije.
Moj mlađi brat dobija Dafu
Nakon što sam dobio Fa, pokušao sam da ubedim svog mlađeg brata da se i on kultiviše. Ali on bi se samo nasmejao i rekao mi da se marljivo kultivišem.
Jednog dana u novembru 2005, imao sam veoma živopisan san. Video sam kako kosti mog brata postaju potpuno crne i obavijene tamnom, jezivom supstancom. Glas mi je rekao: „Tvoj brat ima rak kostiju. Ima samo tri meseca života, ali pošto u porodici ima marljivog praktikanta, data mu je šansa. Ako se svesrdno bude kultivisao tokom ova tri meseca, njegova bolest može biti izlečena.“
Glas je zvučao toliko stvarno da sam briznuo u plač, dozivajući brata dok sam se tri puta klanjao u pravcu odakle je glas dolazio. Nakon buđenja, nastavio sam da jecam dugo vremena. Kada sam pitao brata za njegovo zdravlje, rekao je: „U poslednje vreme me celo telo užasno boli. Osećam se potpuno slabo i bol me ponekad drži budnim. Nisam hteo da brineš, pa ti nisam rekao.“
Opisao sam svoj san bratu i on se zaprepastio. U to vreme bio je maturant u srednjoj školi, pripremajući se za prijemni ispit za fakultet za nekoliko meseci. Svako veče je provodio u samostalnom učenju, vraćajući se kući u 22 časa svakog dana. Čak i tada je morao da radi domaći i ponavlja lekcije, što mu nije ostavljalo vremena da uči Fa ili radi vežbe. Tako je moj brat odustao od svojih večernjih sesija samostalnog učenja i rekao svom nastavniku da će učiti kod kuće sam.
Tokom narednih meseci, moj mlađi brat je učio Fa sa nama nakon povratka iz škole, a zatim radio pet vežbi. Do pete vežbe bi ga toliko bolelo da mu je telo bilo natopljeno znojem, ali je istrajao.
Bratove ocene iz engleskog su uvek bile loše. Jednostavno nije mogao dobro da zapamti lekcije. Ipak, nakon što je počeo da praktikuje, bez pohađanja večernjeg samostalnog učenja ili primanja bilo kakvih dodatnih časova, njegove ocene su se znatno poboljšale. Rekao je da bi mu engleske reči uletele u mozak, dajući mu savršeno pamćenje. Tokom probnog ispita, moj brat je postigao svoj najbolji rezultat ikada, zbog čega je njegov razredni starešina poverovao da je angažovao privatnog tutora.
Kako se prijemni ispit za fakultet približavao, imao sam mnogo noćnih mora, među kojima je bilo viđenje mog brata sahranjenog u brdima iza parka, ili izbačenog iz škole uz glas koji govori da mu je životni vek istekao, te stoga nema pravo da napreduje na univerzitet. Na dan njegovog prijemnog ispita za fakultet, majka je slučajno slomila bratove naočare. Brat se kasnije žalio da nije uspeo da uradi dobro test prvog dana, jer mu je um bio zamagljen. Rekao sam mu: „Tvoj život je produžio Učitelj. Učitelj će ti dati sve što ti treba, sve dok odbacuješ sve druge smetnje. Zatim smo nastavili da zajedno učimo Fa i radimo vežbe.“
Sledećeg dana, nakon što je moj mlađi brat ušao u ispitnu salu, pronašao sam mali internet kafe u blizini i nastavio da šaljem ispravne misli, eliminišući zlo koje je nastavilo da ometa njegov učinak. Tokom naredna dva dana, moj brat je imao izuzetno dobar učinak, postigavši svoje najbolje rezultate ikada. Primljen je na univerzitet sa četvorogodišnjim oslobađanjem od školarine i obezbeđenim mesečnim dodatkom za život. Ovo je bila sreća, s obzirom na nemogućnost naše porodice da sastavi kraj s krajem u to vreme. Bez toga, ne bismo mogli da priuštimo školarinu.
Sa svakim ćorsokakom, sve dok verujemo u Učitelja i Fa, situacija će se na kraju preokrenuti jer je, na kraju krajeva, sve u njegovim rukama.
Imigracija u Južnu Koreju
Nakon diplomiranja na univerzitetu, ostao sam kao predavač na preporuku mog profesora, dok sam brinuo o majci i radio posao objašnjavanja istine. Rođak mi je predložio da smestim majku u starački dom kako ne bih ugrozio svoju budućnost, ali ja sam znao važnost porodične odanosti. Bio sam odlučan da dam sve od sebe i ne ostanem s kajanjem, umesto da bežim od svojih odgovornosti.
Štaviše, bio sam odgovoran za dugoročni projekat objašnjavanja istine, pa sam odbio da razmišljam o napuštanju rodnog grada. Nekoliko godina kasnije, moja majka je preminula, a otac se vratio u Kinu. Moj mlađi brat je diplomirao na univerzitetu, a kolega praktikant je preuzeo moj projekat objašnjavanja istine. U ovom trenutku, moj profesor me je savetovao da nastavim studije u Južnoj Koreji. Moji drugovi iz razreda su mi takođe rekli da podnesem zahtev za južnokorejsku vizu što pre, pre nego što promena politike stupi na snagu. Sa smanjenim teretom i odgovornostima, shvatio sam to kao znak da treba da idem u Južnu Koreju.
Kontaktirao sam koleginicu praktikantkinju u Južnoj Koreji i ona me je primila u svoj dom. U maju 2011. otišao sam u Južnu Koreju.
Po dolasku u Južnu Koreju suočio sam se sa izborom da li da nastavim studije ili da nađem posao. Moj profesor se nadao da ću nastaviti master ili doktorske studije, pre nego što obezbedim posao predavača kao profesor. Međutim, avaskularna nekroza femura mog oca pogoršala se do te mere da mu je bila potrebna hitna operacija koja košta 80.000 juana (11.300 američkih dolara). Odlučio sam da ne nastavljam studije i počeo sam da tražim posao.
Odlučio sam da sledim prirodni tok jer je Učitelj bio uz mene i postojali su zadaci objašnjavanja istine koje sam morao da obavim u Južnoj Koreji. Postavio sam zahteve za svaki posao koji sam razmatrao: da nema rada tokom naših lokalnih grupnih sesija učenja Fa svakog četvrtka, da nema prekovremenog rada uveče i da vikendi budu slobodni, kako bih mogao da učestvujem u projektima objašnjavanja istine.
Nadao sam se da ću naći posao sa korisnim veštinama koje bi se mogle iskoristiti za spasavanje živih bića. Štaviše, znao sam da zbog Dafinih blagoslova nikada neću biti siromašan ili bez sredstava.
Počeo sam da šaljem svoju biografiju na sajtove za zapošljavanje i ubrzo sam dobio nekoliko poziva na intervju. Jedna kompanija mi je ponudila posao odmah nakon intervjua. Međutim, saznao sam da se kompanija zatvara u 19 časova. Stizao bih kući tek u 21 čas, a štaviše morao bih da radim subotom. Iako su plata i beneficije bili dobri za stranca koji je tek stigao u Južnu Koreju, ljubazno sam odbio ponudu.
Dok sam čekao na stanici metroa da idem kući, dobio sam poziv od druge kompanije koja me je pozvala da prisustvujem intervjuu sledećeg dana, poslednjeg dana kada će održavati intervjue. Posetio sam kompaniju sledećeg dana i video mnogo kandidata za posao. Tek tada sam saznao da je to filijala velike južnokorejske korporacije.
Odeljenje je tražilo da zaposli samo jednu osobu. Ispitivač je tražio detalje o mojoj vizi, pre nego što me je savetovao da još uvek ne tražim drugi posao. Kompanija će me kontaktirati sa ishodom intervjua što je pre moguće. Dva dana kasnije sam zvanično zaposlen i kompanija je tražila da dođem i potpišem ugovor. Postao sam jedini stranac u ovoj lokalnoj kompaniji sa hiljadama zaposlenih. Predstavnik mi je rekao da je ovo prvi put posle mnogo godina da je kompanija tražila da zaposli stranca, a ja sam bio među poslednjim kandidatima.
Nakon potpisivanja ugovora, rečeno mi je da nema probnog perioda i da sam sada stalno zaposlen, uživajući pune bonuse, provizije i druge beneficije. Štaviše, moje odeljenje je bilo jedino bez prekovremenog rada. Nisam morao da radim vikendom i praznicima. Pored toga, moj posao je zahtevao da se upoznam sa raznim proizvodima koje proizvodi kompanija, što bi zahtevalo nekoliko meseci obuke. Učitelj je aranžirao najbolje za mene, do najsitnijeg detalja. Moje vreme, prihod, znanja i život dao mi je Učitelj i moram ih koristiti mudro i ispravno.
Učešće u projektima objašnjavanja istine
Diplomirao sam računarstvo na univerzitetu. Nakon diplomiranja, nastavio sam kao predavač šest i po godina, predajući kurseve računarstva za prijemne ispite na koledžu. Nakon dolaska u Južnu Koreju, shvatio sam da je sve što sam naučio i iskusio aranžirao Učitelj, kako bih mogao da koristim svoja znanja za potvrđivanje Fa i spasavanje živih bića.
Radio sam na projektima računarske tehničke podrške i prevođenja, upoznajući mnoge kolege praktikante i nailazeći na mnoge prilike da kultivišem svoj karakter. Suočen sa računarski nepismenim kolegama praktikantima, otkrio sam da moram da kultivišem strpljenje. Kada sam bio suočen sa računarski pismenim kolegama praktikantima koji su dovodili u pitanje ili odbacivali moja predložena rešenja, morao sam da eliminišem svoju aroganciju i kultivišem skromnost. Kada su me hvalili, morao sam da eliminišem želju za hvalisanjem. Kada sam se suočavao sa sukobima, morao sam da tražim unutar sebe, preispitujem sebe i razmotrim stvari iz perspektive druge osobe. To sam mogao postići samo kroz kontinuirano učenje Fa.
Nakon što bih završio kućne poslove i brigu o deci posle posla, morao bih da počnem da radim na svojim zadacima objašnjavanja istine. To mi je ostavljalo malo vremena za učenje Fa. U to vreme, saosećajni Učitelj mi je dao priliku da učim Fa tokom pauza na poslu. Iskoristio sam priliku da učim, memorišem i prepisujem Fa. Mnogi naizgled nepremostivi tehnički problemi ili sukobi čudesno su rešeni kada sam počeo da se ispravljam. Kad god bih postao zaokupljen poslom i ne bih uspeo da učim Fa, stvari bi krenule naopako, izazivajući više frustracije.
Kada radim na projektima, često recitujem sledeće učenje:
“Koliko živih bića nije moglo biti spašeno zbog vašeg neuspjeha u onome što ste trebali uradili?” („Predavanje Fa na sastanku NTD-a“, Predavanja Fa na konferencijama IX).
Ne mogu ometati spasavanje živih bića ili napore kolega praktikanata da potvrde Dafu zato što ja nisam uspeo da uradim dobro. Učitelj je aranžirao da naučim računare i različite jezike kako bih mogao da mu pomognem u ispravljanju Fa i spasavanju živih bića.
Kroz kontinuirano učenje Fa, počeo sam da shvatam koliko su moderna računarska tehnologija, znanje i nauka površni i plitki u poređenju sa Dafom. To me je sprečilo da slepo obožavam sposobne, kompetentne ili visoko obrazovane kolege praktikante. Često se podsećam da bogovi i Bude mogu da vide ljudska srca, pa moja savest mora biti čista. Moram dati prioritet Fa bez ikakve želje za svetovnom reputacijom ili pohvalama kolega praktikanata.
Trudim se da prevodim sa čistim srcem, jer sve što proizvedu Dafa učenici sadrži energiju. Članci prevedeni sa ljudskim vezanostima, kao što su nestrpljenje, želja za takmičenjem, postizanjem slave i pokazivanjem, kontaminiraće i ometati kolege praktikante i obične ljude kada pokušaju da čitaju moje prevode. Stoga se trudim da prilagodim sve neispravne načine razmišljanja pre nego što nastavim da prevodim.
Bio sam zaglavljen u depresivnom i letargičnom stanju u poslednje dve do tri godine. Razne nepravde i sukobi sa kojima sam se susretao na poslu, moje autistično dete i moj teško bolesni otac postali su težak teret koji je pokušavao da me povuče dole. Čak sam iskusio lažne simptome bolesti, što je dovelo do fizičke i mentalne iscrpljenosti. Iako sam znao da samo Učitelj i Fa mogu da me spasu, moja iscrpljenost nakon završetka posla onemogućila mi je da prikupim potrebne ispravne misli. Otkrio sam da ublažavam stres i umor gledanjem zemaljskih video klipova. Uprkos tome što sam nastavio da učim Fa i radim vežbe, otkrio sam da imam manje hrabrosti i marljivosti nego ranije.
U drugoj polovini prošle godine odlučio sam da svakodnevno učim Fa sa kolegom praktikantom koji se borio sa ličnim nevoljama. Tokom ovog procesa, postepeno sam povratio svoje ispravne misli. Kasnije su kolege praktikanti koje sam poznavao stvorili grupu i počeli da uče Fa svakog dana. Kroz kontinuirano učenje Fa i slušanje iskustava kolega praktikanata, izašao sam iz svog depresivnog stanja. Kako se moj karakter poboljšavao, moje radno i kućno okruženje, kao i bolest mog oca, pokazali su značajno poboljšanje.
Tretiram svoje kolege na poslu kao dragocena bića sa kojima imam predodređenu vezu. Tretiram ih ljubazno i prvo razmatram njihove potrebe kada se pojave problemi. Sukobi i poteškoće koje mi stvaraju namenjeni su da mi pomognu da se poboljšam, i moram iskoristiti ove prilike da uzdignem i spasim ove dragocene živote. Moje dete je postalo veselije i shvatilo je šta pokušavamo da prenesemo. Iako i dalje ne može da govori, njegovi nastavnici ga hvale zbog njegove dobrote. Moj otac, koji je podržavao Komunističku partiju i ateizam, dugo se opirao prihvatanju istine o Falun Dafi. Nakon što mu je dijagnostikovana leukemija, počeo je da uči Fa sa nama i njegovo stanje se stalno poboljšavalo, sve dok nedavni pregled nije potvrdio da je njegova leukemija nestala. Svi ovi blagoslovi su proizašli iz mojih napora u učenju Fa i primeni principa Fa u svemu što radim.
Zaključak
Kada gledam svet kroz način razmišljanja običnih ljudi, nalazim se izgubljenim, ne mogu da vidim izlaz. Ipak, kada razmatram stvari na osnovu Fa, moja situacija se poboljšava. Bez obzira koliko se beznadežno osećam, sve dok koračam ka Učitelju i Fa, put će se pojaviti preda mnom. Od sada nameravam da otpustim ljudske vezanosti, razmatram stvari na osnovu Fa, kultivišem se i potvrdim Dafu u ljudskom svetu.
Hvala ti, Učitelju.
Hvala vam, kolege praktikanti.
(Izabrano iskustvo sa Južnokorejske Fa konferencije 2025)
