Pozdrav Učitelju! Pozdrav kolege praktikanti!
Od kada sam podnela krivičnu prijavu 2015. protiv Đijang Cemina, bivšeg diktatora Komunističke partije Kine (KPK) odgovornog za progon Falun Gonga, policija me je redovno „posećivala“, posebno pre velikih političkih sastanaka KPK. U početku sam im odlučno naređivala da odu. Međutim, kako je vreme prolazilo, shvatila sam da su neki od njih dobri ljudi. „Uznemiravanje“ je postalo prilika da im objasnim istinu. Ovde bih želela da podelim kako sam promenila svoj stav prema policiji.
Zamerala sam i plašila se policije
Kad je progon počeo 1999, razvila sam snažna negativna osećanja prema policiji pošto sam svedočila kako nemilosrdno hapse praktikante. Sada shvatam da je koren takvih osećanja bio strah. Policajci nisu naši neprijatelji; oni su žrtve koje KPK koristi da nas progoni. Ali zbog mog straha, imala sam jaku nameru da se zaštitim i jak takmičarski mentalitet.
Prvi incident uznemiravanja dogodio se 2016, kada su seoski načelnik i šest policajaca došli mojoj kući. Nisam bila tamo u to vreme. Moja ćerka, koja je nedavno diplomirala, bila je sama kod kuće. Pitali su je da li još uvek praktikujem Falun Gong i pretili da će me odvesti u centar za ispiranje mozga ili me osuditi na zatvor.
Svaki policajac je nosio video kameru na ramenu. Moja ćerka se malo uplašila, ali je ipak odgovorila: „Nije moguće da moja majka odustane od praktikovanja Falun Gonga. Nije uradila ništa loše pokušavajući da bude dobra osoba.“
Zatim je tražila imena policajaca i svi, uključujući i samog načelnika, rekli su joj svoja imena i titule.
Moja ćerka je ponovo naglasila da nema ništa loše u praktikovanju Falun Gonga. Kada su tražili brojeve mobilnih telefona mog supruga i mene, odbila je da im da. Jedan mladi policajac je insistirao: „Morate nam dati broj. Kako drugačije da izvestimo naše nadređene?“
U nemogućnosti da izbegne odgovor, moja ćerka im je dala lažni broj, tvrdeći da je moj.
Kad sam stigla kući, ćerka mi je objasnila šta se desilo. Te večeri sam otišla kod načelnikaa sela i pitala ga zašto je doveo policiju mojoj kući. Odgovorio je da me policija traži i nije detaljnije objasnio razlog. Dodao je da, da je znao da su tu da me uznemiravaju zbog moje vere, ne bi ih doveo.
Rekla sam: „Oni progone dobre ljude. Nadam se da više nećete sarađivati s njima.“ Dala sam mu brošuru, koju je prihvatio.
Načelnik policije i jedan policajac vratili su se sledećeg jutra dok sam bila u nabavci. Moja ćerka je ponovo bila sama kod kuće. Ovog puta nije bila nervozna i pozvala ih je unutra.
Načelnik je pitao moju ćerku o insceniranom samo-spaljivanju na Tjenanmenu. Rekla im je kako je KPK inscenirala ceo događaj. Posle deset minuta zazvonio im je telefon i ustali su da odu.
Moja ćerka ih nije pustila da odu i nastavila je da im objašnjava istinu. Pričala je još deset minuta i uhvatila načelnika policije za ruku da ga povuče nazad kada su pojurili napolje. Tek kad ga je neko ponovo pozvao, otišli su.
Otišla sam kod načelnika sela i pitala ga zašto je policija ponovo došla. Rekao je da ne zna za to. Takođe je rekao da je policija uzela brošuru koju sam mu dala. Shvatila sam da, iako je policija na površini izgledala zlonamerno, bili su tu da potraže istinu.
Dva dana kasnije, policija je ponovo došla i sreli smo se tačno ispred moje kuće. Iako sam znala da treba da im objasnim istinu, nisam mogla mirno da govorim jer sam bila nervozna i uplašena. Izlanula sam: „Ko ste vi?“
„Mi smo iz policijske stanice“, rekli su.
„Na pogrešnom ste mestu. Nemam nikakve veze sa policijom. Nisam prekršila nijedan zakon niti uradila bilo šta loše.“
Jedan mladi policajac pokušao je da potvrdi moj identitet i tražio da razgovara sa mnom unutra. Insistirala sam da razgovaramo na ulici i zamolila supruga da snimi interakciju. Kad sam pitala policajca za ime, počeo je da plače i zamolio me da ga ne zapisujem.
Moj suprug ih je kritikovao što nas uznemiravaju i remete nam život. Kao odgovor, pretili su da će pozvati pojačanje.
Takođe sam ih optužila da se mešaju u moj svakodnevni život. Mlađi policajac me je zamolio da stišam glas, plašeći se da bi ljudi na ulici mogli čuti naš razgovor. Uverila sam ga da nemam šta da krijem, i shvativši da me ne mogu odvratiti, policajci su se vratili u svoja kola.
Rekla sam im: „Nemojte da sledite komunistički režim u progonu Dafa aplikanata. To nije dobro za vas.“ Stajali su tamo i slušali.
Kad sam završila, rekla sam: „Gotova sam. Sada možete da idete. Zapamtite, nemojte se vraćati i ne dozvolite da vas komunistički režim koristi da nas progonite.“
Nakon što su otišli, komšije su me pitale šta se desilo. Rekla sam im da je policija došla da me uznemirava jer praktikujem Falun Gong. „Samo ih ignoriši. Ne rade ništa pozitivno“, rekla je moja komšinica.
Zahvalna sam što je moja komšinica mogla da razume činjenice kad sam otvoreno i hrabro govorila o progonu. Takođe mi je drago što sam prevazišla strah i objasnila istinu policiji.
Godinu dana kasnije, policija se vratila, navodno da dostavi letak za aplikaciju protiv prevara na mobilnim telefonima. Moja ćerka ih je zaustavila na vratima i rekla im da smo već primili letak od seoskih zvaničnika. Rekli su da žele lično da mi ga daju i stalno pitali da li sam kod kuće. Moja ćerka je insistirala da može da mi prosledi letak ili bilo koju poruku za njih, pa su otišli.
Saosećanje se pojavljuje kad se rastvore strah, takmičarski duh i negativnost
Narednih nekoliko godina, policija je nastavila da se vraća svake godine da me uznemirava. Često su ulazili bez kucanja. Ali kada bi me videli, pobegli bi ne rekavši ništa. Njihovi postupci su podsticali moj bes. Snimala sam ih kad god bi se vratili, što ih je samo teralo da se povuku još brže.
Kad su došli tokom pandemije kovida-19, moja ćerka je rekla: „Policija bi trebalo da hapsi loše ljude. Zašto ne radite svoju dužnost umesto što nas stalno uznemiravate? Moj mobilni telefon je ukraden na seoskom vašaru pre nekoliko godina. Prijavila sam vam to, a vi ga još niste našli niti uhvatili lopova. Zašto ne možete da trošite vreme radeći stvari koje bi trebalo da radite? Gubite vreme na ovakve besmislice. Dafa praktikanti su svi dobri ljudi, a vi ipak birate da uznemiravate one koji čine dobro.“
Jedan policajac je primetio: „Rešili smo jedan slučaj prošle godine.“
Moja ćerka je rekla: „Samo jedan slučaj godišnje? Koliko je to efikasno? Da ste potrošili pola vremena i energije koju trošite na uznemiravanje Dafa praktikanata na te slučajeve, već biste ih sve rešili.“
Kako je razgovor postajao žučniji, zaustavila sam ćerku i podelila priče o karmičkoj odmazdi i važnosti saosećanja čak i kada se sprovodi politika progona. Shvatili su moju poentu i priznali da se zaista suočavaju sa velikim pritiskom svojih šefova i da nisu imali nameru da me lično uznemiravaju.
Kako se moj stav menjao, i njihov ton je omekšao. Podelili su sa mnom mnoge poteškoće sa kojima su se suočavali. Kad su ponovo došli, trudili su se da ne privlače pažnju i bili su prijateljski nastrojeni. Shvatila sam da su to ljubazni ljudi koji samo rade svoj posao. Moja hladnoća prema njima postepeno se istopila.
Kad sam podelila ovo iskustvo sa drugim praktikantima, shvatili smo da nećemo moći da promenimo njihova srca koristeći negativna sredstva. Kad sam ih oterala, nisam ih spasila niti napredovala u sopstvenoj kultivaciji. Odlučila sam da promenim sebe i radim na svom strahu i takmičarskom duhu. Ne bi trebalo da ih odbijam. Čak i ako su samo sledili naređenja svojih šefova, to je samo površan razlog; mora postojati dublji razlog da me pronađu, možda da im objasnim istinu. Možda je Učitelj sve ovo uredio. U suprotnom, možda nikada ne bi imali priliku da razgovaraju sa Dafa praktikantom. Kroz naše razgovore, osetila sam njihovu zbunjenost i shvatila da ne znaju ništa o Dafi.
Prošlog oktobra, dva policajca su me ponovo posetila. Jedan je razgovarao sa mnom, a drugi me je tajno snimao mobilnim telefonom. Podsetila sam sebe da se prema njima ophodim sa saosećanjem kako njihova poseta ne bi bila uzaludna. Pozvala sam ih unutra i ponudila čajem i voćem.
Bili su iznenađeni, ali su pristali da sednu i razgovaraju sa mnom. Bilo je očigledno da im u početku nije bilo baš prijatno, ali nisam dozvolila da to utiče na mene. Umesto toga, objasnila sam osnovne činjenice o Dafi i finansijskom progonu koji sam pretrpela nakon tužbe protiv Đijanga. Takođe sam se izvinila za svoj loš stav u prošlosti. Pažljivo su slušali i čak me podsticali da kontaktiram svog poslodavca kako bih povratila novac koji mi duguju.
Ubrzo nakon toga, dobili su poziv o drugom slučaju, pa su popili čaj i otišli. Ovo iskustvo me je navelo da shvatim važnost pokazivanja dobrote prema njima. Bili su čak mlađi od moje ćerke, i osetila sam odgovornost da ih spasim.
Kada su došli kod mene ovog juna, bilo je to dok sam se tuširala. Dok su čekali da se obučem, stajali su u prednjem dvorištu i ćaskali sa mojim suprugom. Jedan policajac mu je rekao: „Društvo je danas postalo tako mračno. Nema šanse da se učlanim u Partiju.”
Kad sam izašla, zamolila sam ih da se zaštite s obzirom na trenutne političke okolnosti. Oni su me zauzvrat podsetili da obratim pažnju na svoju bezbednost dok delim Dafa materijale.
Rekla sam im da sam čula da mnogi policajci sada ignorišu dojave kada neko prijavi da praktikanti dele materijale. „Svi oni štite Dafa praktikante. Trebalo bi da uradite isto i akumulirate vrlinu za svoje potomstvo.”
Uverili su me da ne hapse nijednog praktikanta i rekli da su oni koji prijavljuju Dafa praktikante budale. Podstakla sam ih da iskreno recituju „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri” i da će biti blagosloveni. Jedan policajac mi je rekao da se nije učlanio ni u jednu od organizacija KPK.
Pre vojne parade KPK u septembru 2025, pripremila sam mnogo materijala namenjenih policiji, ali oni nikada nisu došli.
Gledajte dalje od površnog da biste razumeli suštinu
Strah često dolazi iz neznanja. Samo kada vidimo dalje od površnog izgleda i razumemo pravi razlog u pozadini, možemo praviti manje grešaka i biti efikasniji u spašavanju ljudi.
Zanimljivo je razmišljati o tome kako me je strah kontrolisao dugi niz godina. Kako sam počela da razumem svoju vezanost, razvila sam dobrotu i saosećanje, kao i osećaj odgovornosti da ispunim svoju misiju. U odsustvu straha, racionalnost se vraća.
Učitelj je tražio od nas da ne propustimo nikoga sa predodređenom vezom sa nama. Ne bi trebalo da budemo probirljivi. Kada smo u interakciji sa policajcima, moramo biti ljubazniji prema njima i imati više saosećanja za njih kako bismo im pomogli da cene lepotu Dafe. Ovo je važan korak u našem suprotstavljanju progonu i spašavanju ljudi.
Bez obzira kako stvari izgledaju na površini, i dalje treba da iskoristimo svaku priliku da spasimo ljude. Promenimo svi svoje stavove o policiji. Oni samo rade svoj posao, a ispod uniformi, njihove prave duše čeznu da se povežu sa nama. Neki praktikanti idu direktno u policijsku stanicu da objasne istinu. Mnogi policajci su dobri ljudi koji mogu osetiti naše saosećanje prema njima.
Gore navedeno su neka od mojih nedavnih iskustava i shvatanja. Pozivam kolege praktikante da ukažu na bilo šta što nije u skladu sa Fa.
Hvala, Učitelju! Hvala, kolege praktikanti!
(Izabrani prilog za 22. Kinesku Fahui na Minghui.org)
