Otkako sam počela da praktikujem Falun Dafu, postupam u skladu sa principima Istinitost-Blagost-Trpeljivost. Kao rezultat toga, i moj karakter i moj život doživeli su korenitu promenu. Moja porodica sada razume istinu o Falun Dafi, pa su dobili zaštitu i blagoslove.
Porodica mog muža posedovala je prizemnu kuću sa šest soba. Svekrva i ja smo živele u tri sobe, dok su moja dva starija devera zauzimala ostale tri. Realno je trebalo da dobijem dve sobe. Kada je kuća srušena radi gradnje, procenjeno je na više od četiri miliona juana. Moj najstariji dever je pitao kako će se to podeliti. Rekla sam mu da praktikujem Istinitost-Blagost-Trpeljivost i da neću uzeti ništa od toga, iako je trebalo da primim barem milion juana. Kasnije, kada je podeljeno više od 200.000 juana za poljoprivredno zemljište, on je to jednostavno uzeo ne pominjući mi ništa. Porodica mog muža je znala da nikada ne bih tako postupila da ne praktikujem Falun Dafu. Zbog toga cela porodica iskreno priznaje da je Falun Dafa dobra.
Svekar i svekrva su imali tri sina, a moj muž je bio najmlađi. Najstariji je bio upravnik kamionske stanice, a srednji zidar. Moj muž nije imao posebne veštine. Zbog toga su nas svekar i svekrva potcenjivali. Kada se delila porodična imovina, bili smo isključeni. Uprkos tome, nastavila sam da preuzimam odgovornost za svakodnevne potrebe svekra i svekrve. Kada se svekar kritično razboleo, pozvao me je pored kreveta i rekao: „Zgrešio sam prema tebi.“
Nakon što je on preminuo, moja dva devera nisu preuzela odgovornost za komemorativne obrede. Mi smo obavili većinu priprema. Do treće godišnjice njegove smrti, nijedna porodica nije želela da organizuje ceremoniju, iako se očekivalo mnogo rođaka. Moja porodica je bila u ozbiljnim finansijskim poteškoćama — oba deteta su bila u srednjoj školi, a muževljevo zdravlje je bilo loše. Pozajmila sam 2.000 juana i ugostila devet stolova za pomen. Kad god su svekar ili svekrva bili bolesni, mi smo snosili glavnu odgovornost za njihovu negu.
Svekrva me nije volela i jednom je rekla: „Dok sam živa, ne trebaš mi da me izdržavaš. Kad umrem, ne trebaš mi da me sahraniš.“ Uprkos njenom stavu, kad god bi moj sin i snaha doneli dobru hranu, ja bih je dala njoj. Falun Dafa me je naučila kako da budem dobra osoba.
Svekrva je doživela 95 godina. Kada je umrla, najstarija jetrva nije došla na sahranu, a druga jetrva je otišla rano. Ostala sam sama na planini tri dana da držim bdenje, iako je bilo toliko hladno da sam jedva stajala. Muževljevi ujaci i sestra su rekli: „Ti si zaista dobra osoba.“ Odgovorila sam: „To je zato što praktikujem Dafu. Bez Dafe to ne bih mogla da uradim. Učitelj Dafe nas uči da budemo dobri.“
Moja jetrva je bila osoba sa kojom niko nije mogao da razgovara razumno. Nakon što sam joj pričala o Dafi i napuštanju Komunističke partije Kine (KPK), rekla je: „Videvši kako se ponašaš, napustiću je.“
Nakon što su svedočili mojoj dobroti, mnogi seljani su rekli da je Falun Dafa dobra. Kad god bih izašla da radim objašnjavanje istine, oko 80% ljudi sa kojima sam razgovarala pristalo je da napusti KPK i njene pridružene organizacije. Jedan čovek je imao nasilnu narav i ljudi su mu dali nadimak „Magarac“. Niko se nije usuđivao da ga provocira. Kada sam mu pričala o Dafi, rekao je: „Šta god ti kažeš, verujem.“ Kada sam mu dala amajliju i kalendar (koji je imao informacije o Falun Dafi), rekao je: „Uzeću šta god mi daš.“
Moj dever je pričao drugima o meni: „Sa njenim temperamentom, da ne praktikuje Dafu, nikada ne bi mogla da radi ove stvari.“
Uzgajamo povrće. Svake godine jaki vetrovi oštete plastenike drugih porodica, ali naši su uvek ostajali netaknuti. Jednog proleća, dok sam prodavala vlašac, pronašla sam novčanik na zemlji u kojem je bilo 2.000 juana — nešto u novčanicama od 100 juana, a nešto u sitnišu. Došlo je dvoje ljudi da kupe povrće i bili su izuzetno uznemireni. Rekli su da su pozajmili 2.000 juana, ali su izgubili novac. Tražila sam im više detalja kako bih potvrdila da je novčanik njihov. Vratila sam im ga i bili su veoma zahvalni.
Neki seljani su mislili da sam luda, a jedan od njih je rekao: „Koliko bi ti trebalo da zaradiš 2.000 juana prodajući vlašac? Nisi ga ukrala, našla si ga.“
„Praktikujem Falun Dafu“, odgovorila sam, „inače to ne bih uradila.“ Celo selo je saznalo za taj incident i zaključilo da su praktikanti Dafe dobri ljudi.
Moj mlađi brat je otišao u vojsku sa 18 godina i kasnije se učlanio u KPK. Mnogo puta sam mu objašnjavanjavala istinu, ali nije hteo da sluša. Jedne jeseni, kada sam se vratila u roditeljski dom, skuvala sam boraniju sa svinjskim rebrima za ručak. Posle jela sam mu rekla: „Napusti sada [KPK]. Nebo uništava Partiju. Ne smemo biti sahranjeni sa njom.“ Ovog puta je odlučio da je napusti.
Sledećeg proleća, dok je navodnjavao poljoprivredno zemljište, pijani vozač je krenuo pravo na mog brata i udario ga, odbacivši auto i mog brata u duboki jarak. Seljani su bili sigurni da je mrtav. Umesto toga, moj brat, koji je upao u jamu blizu drveta, polomio je ruku, nogu i nekoliko rebara. Nakon šest meseci u bolnici, potpuno se oporavio. Sada cela moja porodica čvrsto podržava Falun Dafu.
U ovom poslednjem istorijskom periodu susrela sam se sa Dafom. Neizmerno sam srećna što sam praktikantkinja Falun Dafe u periodu Fa-ispravljanja. Iz dubine srca hvala Učitelju na njegovom saosećajnom i mukotrpnom spasenju.
Sa najdubljom zahvalnošću, s poštovanjem se klanjam Učitelju.
