Ponos se u mnogim tradicionalnim verovanjima posmatra kao negativna osobina. U zapadnim religijama, on je prvi od sedam smrtnih grehova. U budističkim spisima, Avatamsaka Sutra, ponos je naveden kao prva od tri prepreke, a slede ga ljubomora i pohlepa.
U ortodoksnim religijama, ponos je slabost koja može dovesti do uništenja. Kaže se da je Satana nekada bio šestokrili anđeo, poznat kao sin zore, blistav od lepote i mudrosti. Zbačen je sa neba jer je izgubio poniznost i pobunio se protiv Boga.
Slična priča postoji i u budizmu. Rođak Bude Šakjamunija, Devadata, bio je njegov posvećeni učenik. Nakon što je Devadata razvio natprirodne moći, postao je sve arogantniji i pokušao je da uzurpira Šakjamunijevo vođstvo. Čak je unajmio ljude da izvrše atentat na Šakjamunija, pustio je nasilnog slona i skotrljao veliku stenu niz planinu. Na kraju je pao u pakao zbog ogromne količine karme koju je sakupio.
Primetio sam da neki praktikanti Falun Dafe pokazuju ponos. Nakon što praktikuju nekoliko godina, veruju da znaju sve što se može znati o Dafi. Odlažu Džuan Falun, tvrdeći da više nemaju šta da nauče; neki su čak redefinisali značenje Fa. Ove praktikante je oslepeo ponos, pa nisu uspeli da vide dublja značenja na beskonačnim nivoima prostranog univerzuma.
Ovaj ponos se može videti kada neki praktikanti vrše objašnjavanje istine o progonu. Nakon što urade nešto za određene projekte, postanu arogantni i hvale se svojim dostignućima. Neki uživaju u tome da budu hvaljeni i počinju da izdaju naređenja drugim praktikantima. Takođe ne mogu da prihvate kritiku. Kada su drugi davali sugestije, jedan praktikant se raspravljao i odbijao da sluša. Kada se drugi razboleo, rekao je da je to nepravedno jer je smatrao da je uradio toliko toga za Dafu. Čak se žalio na Učitelja i na kraju umro u mukama.
Ponos se takođe pojavljuje kada se piše ili iznosi iskustvo. Neki se hvale onim što su uradili, a nipodaštavaju druge praktikante i žale se na njih. Jedna praktikantkinja je bila puna sebe i gledala je na druge s visine. Drugi praktikant je prisvajao zasluge za ono što su drugi uradili, ali je izbegavao krivicu ako stvari nisu išle dobro. Neki od ovih praktikanata su se na kraju okrenuli protiv Dafe i postali agenti Komunističke partije Kine. Nekolicina se razbolela i preminula; neki su bili više puta progonjeni; a neki su nastavili da prave probleme drugim praktikantima, odbijajući da preuzmu odgovornost ako projekat propadne.
U Sutri o neaktivnosti svih darmi, Šakjamuni je rekao da je u jednom od svojih prošlih života gajio bes prema monahu. Zbog toga je eonima bio bačen u Avici pakao. U Sutri o mudrima i budalama, mladi monah se rugao starom monahu jer je zvučao kao pas koji laje dok je recitovao spise. Iako se mladi monah brzo pokajao, ipak je bio kažnjen i reinkarniran kao pas tokom 500 životnih vekova. Ove priče nam govore o strašnim posledicama arogancije i ismevanja drugih.
Gajenje osećaja ponosa može biti rezultat Daning-Krugerovog efekta, poznatog i kao fenomen „žabe u bunaru“. Ljudi sa malo iskustva ili znanja u određenoj oblasti imaju tendenciju da uveliko precenjuju sopstveno znanje ili kompetentnost i odišu samobitnošću. Kada primetimo da se mi ili drugi ponašamo arogantno, treba da budemo na oprezu i odmah ispravimo sebe ili podsetimo druge.
Što čovek manje zna, to je arogantniji; što je manje kompetentan, to više želi da prisvoji zasluge; što je neko uskogrudniji, to više teži hvalisanju, zavisti i preziru prema drugima. Kao praktikanti, moramo da otpustimo svoje predstave, uključujući i ponos. Moramo napustiti samobitnost jer nam poniznost omogućava da nastavimo da se krećemo naviše u kultivaciji. Bez obzira na to koliko mislimo da smo naučili ili uradili, to je premalo – znamo manje od jedne kapi u okeanu Buda Fa, a broj živih bića koja smo spasili može biti ekvivalentan samo jednoj sićušnoj zvezdi u galaksiji.
Kralj Solomon, Davidov sin, jednom se molio Bogu i tražio razborito srce da upravlja Božjim narodom i da razlikuje dobro od zla. Bog je tada obećao Solomonu neviđenu mudrost jer je tražio mudrost u pravednom upravljanju svojim narodom, umesto da traži dug život, bogatstvo ili smrt svojih neprijatelja.
Kralj Solomon je rekao: „Ponos ide pre uništenja, a poniznost prethodi časti.“ Ako želimo da budemo istinski praktikanti, moramo biti svesni da je ponos polazna tačka degeneracije koja vodi u propast. Moramo biti na oprezu kada se pojave znaci samobitnosti i ponosa i naporno raditi na njihovom uklanjanju.
