Tri meseca pre nego što je Komunistička partija Kine (KPK) počela da progoni Falun Gong u julu 1999. godine, oko 10.000 praktikanata okupilo se u Pekingu 25. aprila kako bi mirno apelovali.
Spontani apel dogodio se nakon što su praktikanti ilegalno uhapšeni u Tjenđinu. Njihovi postupci su pokazali da praktikanti veruju vladi i da veruju u opšte dobro.
Mirni apel
Kako je Falun Gong postajao sve popularniji u Kini, KPK je pokušavala da okrene javno mnjenje protiv prakse mesecima, pa čak i godinama pre nego što je apel održan 1999. godine. Nakon što je pro-KPK naučnik He Cuoksiju otvoreno kritikovao Falun Gong u novinskom članku objavljenom u aprilu 1999. godine, policija Tjenđina je uhapsila praktikante 22-23. aprila, kada su otišli kod izdavača da objasne šta je Falun Gong.
Kada su se praktikanti obratili vladi Tjenđina i zatražili da se uhapšeni praktikanti puste, rečeno im je da idu u Peking pošto je naređenje za njihovo hapšenje došlo iz Pekinga. Praktikanti u Pekingu i obližnjim regionima spontano su se okupili u blizini Državne kancelarije za peticije u ulici Fuju 25. aprila 1999. godine.
Prema svedočenjima očevidaca, praktikanti koji su otišli u ulicu Fuju ponašali su se u skladu sa principima Falun Gonga, Istinitost-Blagost-Trpeljivost. Stajali su mirno, radili su vežbe, pa čak i skupljali smeće sa zemlje, uključujući opuške cigareta koje su bacili policajci. Njihovo mirno držanje i lepo ponašanje impresionirali su policiju i prolaznike.
Policija usmerava praktikante da okruže Džongnanhaj
Praktikanti nisu imali političku agendu — jednostavno su želeli da odu u Peking i saopšte vladi činjenice o Falun Gongu, pa su otišli u Kancelariju za peticije u ulici Fuju. Ali neki policajci su ih usmerili da se postave duž ulica oko Džongnanhaja.
U nedavnom članku objavljenom na Minghui.org, autor je napisao: „25. aprila, bili smo na aveniji Čangan. Oko osam sati ujutru, sišli smo sa autobusa na aveniji Čangan. Policajci su nas ispratili do područja odmah ispred crvenih zidina kapije Sinhua. Kasnije smo saznali da je ovo zapravo bila zamka da se Falun Gongu podmetne. Zamku je postavio Luo Gan, tadašnji partijski sekretar Centralnog političko-pravnog komiteta (PLAC).”
Policajci su bili opušteni. „Stajali smo otprilike trideset do četrdeset metara istočno od južne kapije Sinhua [ovo se pojavljuje na video snimku događaja od 25. aprila]. Preko puta su stajali naoružani vojnici, raspoređeni na razmaku od tri do pet koraka”, nastavio je autor. „Za razliku od stražara koji čuvaju ulaz, nisu ostali nepomični; umesto toga, šetali su okolo — neki su pušili, drugi su ćaskali među sobom, a nekolicina je prišla nama da pregleda predmete koje smo držali u rukama. Neki od njih su delovali nestrpljivo. S naše strane, međutim — muškarci i žene, mladi i stari, obični građani iz svih krajeva zemlje — stajali su mirno, lica su nam bila spokojna; nijedna osoba nije pokazivala nikakav znak zabrinutosti ili uznemirenosti.”
Deset hiljada od 100 miliona
Prema propagandi KPK, Falun Gong je organizovan; inače, kako bi se 10.000 praktikanata iznenada okupilo ispred Džongnanhaja? Ova tvrdnja je obmanjujuća. Godine 1999. bilo je približno 100 miliona praktikanata u Kini (oko 8% kineske populacije). Sam Peking (grad sa preko 20 miliona stanovnika) imao bi 1,6 miliona praktikanata, a mnogi su čuli za hapšenja u Tjenđinu. Kako su praktikanti delili informacije na vežbalištima ili putem veza na lokalnom nivou (poput fiksnih telefona), dobrovoljni događaj je lako mogao da privuče 10.000 praktikanata iz Pekinga i obližnjih regiona.
S obzirom na gustu populaciju Kine, nije neobično da 30.000 do 80.000 ljudi prisustvuje velikom koncertu. Stoga, kada je približno 10.000 praktikanata učestvovalo u apelu 25. aprila 1999. godine, to ne bi trebalo da izaziva veliku zabrinutost.
Praktikanti su pretpostavili da je KPK uhapsila praktikante u Tjenđinu jer su vlasti pogrešno razumele Falun Gong. Praktikanti su verovali vladi, pa su otišli u Državnu kancelariju za peticije da saopšte zvaničnicima činjenice. Bivši premijer Džu Rongđi sastao se sa predstavnicima praktikanata tog dana i pitanje je rešeno. Mediji u inostranstvu pohvalili su ovaj veliki događaj, a neki su rekli da je to predstavljalo otvorenost kineske vlade.
Međutim, autoritarni režim KPK nije popustio pred opštim dobrom. Nekoliko nedelja kasnije, u julu 1999. godine, šef KPK Đijang Cemin naredio je progon širom zemlje, koji se nastavlja i danas.
Povezani članci na kineskom:
https://www.minghui.org/mh/articles/2026/4/5/“四·二五”-我们在长安街上-508461.html
