Gospođa Džen, nastavnica u dvadesetim godinama, i njena porodica su 25. aprila 1999. putovale vozom za Peking. Voz je bio prepun u 18 časova, i svi su bili tihi. Neki su pognutih glava čitali, a neki su nosili vojne uniforme.
Džen se iznenada setila da nije tražila slobodan dan na poslu i da mora a da radi sledećeg dana. Pozajmila je mobilni telefon, koji je u to vreme bio redak i veoma skup, da pozove kući i dogovori odsustvo. Vlasnik telefona je imao posao u Šenženu. Rekao je Džen da je praktikant Falun Gonga i da je na putu za Peking da apeluje.
Džen, koja je do tada praktikovala Falun Gong tri godine, rekla je da su skoro svi u vagonu te večeri bili kolege praktikanti. Toliko ljudi je čulo da je 45 praktikanata u Tjenđinu uhapšeno bez razloga i želeli su da idu u Peking da apeluju za njihovo oslobađanje.
25. aprila 1999. godine, kao odgovor na represiju Komunističke partije Kine (KPK), uključujući zaustavljanje objavljivanja Džuan Faluna i nezakonito hapšenje praktikanata iz Tjenđina, više od 10.000 praktikanata iz cele zemlje okupilo se u Nacionalnoj kancelariji za apele u Pekingu kako bi vladi objasnili činjenice o praksi. Imali su tri zahteva: oslobađanje praktikanata uhapšenih u Tjenđinu, dozvolu za objavljivanje Džuan Faluna i obezbeđivanje legalnog kultivacijskog okruženja za Falun Gong. Tadašnji premijer Džu Rongđi sastao se sa predstavnicima i pristao na zahteve. Svi praktikanti su se tiho razišli.
Apel od 25. aprila bio je presedan za dijalog između kineske vlade i običnih građana. Takođe je svetu pokazao držanje praktikanata Falun Gonga, koji se ponašaju u skladu sa Istinitošću-Blagošću-Trpeljivošću. Od 1999. godine, praktikanti širom sveta obeležavaju ovaj važan dan kako bi demonstrirali istrajnost i blagost koju su praktikanti u Kini pokazali suočavajući se sa progonom tada.
Praktikanti u Holandiji održali su aktivnosti kod kineske ambasade u Hagu, kao i u blizini Predstavničkog doma te zemlje 23. aprila 2026. godine, kako bi obeležili 27. godišnjicu pekinškog apela. Pozvali su na okončanje progona.
Učesnici pekinškog apela: Nezaboravno iskustvo
Čen, koja živi u Holandiji, radila je u Pekingu 1999. godine. Nedugo nakon što je počela da praktikuje Falun Gong, čula je da je uhapšeno na desetine praktikanata iz Tjenđina. Mnogi praktikanti su želeli da idu u Peking da apeluju. Ona je sama otišla u Nacionalnu kancelariju za apele. Videla je mnogo praktikanata iz cele zemlje kako stoje sa obe strane ulice. Bili su tihi i mirni. U Pekingu je tada već bilo rano leto, ali joj tog dana nije bilo vruće. Osećala se veoma prijatno.
Džen takođe živi u Holandiji. Nije stigla do Pekinga na apel 25. aprila, jer se do trenutka kada je voz kojim je putovala stigao na stanicu Gongžuling u provinciji Đilin, proširila vest da je premijer već pristao na zahteve praktikanata Falun Gonga. Džen je sišla sa voza i vratila se u Čangčun. Rekla je da nikada neće zaboraviti ovo iskustvo. Iako nije lično otišla u pekinšku kancelariju za apele da se zauzme za svoju veru, videla je toliko praktikanata u tom vozu. Svi su jednostavno želeli da budu dobri, i želeli su da idu u Peking zbog zajedničke stvari. Osećala se ponosnom što je jedna od njih. Videla je koliko je Falun Gong popularan i pozitivne promene koje je doneo Kini.
Predsednica Holandske Falun Dafa asocijacije: Zaustavite progon Falun Gonga, zaustavite transnacionalnu represiju!
Na skupu, KaJan Vong, predsednica Holandske Falun Dafa asocijacije, osvrnula se na 25. april 1999. godine. Ona je ispričala o apelu više od 10.000 praktikanata, koji su tražili legalno kultivacijsko okruženje.
Danas, kao odgovor na tekući progon i transnacionalnu represiju KPK, ona je istakla da će, poput praktikanata širom sveta, praktikanti u Holandiji nastaviti da protestuju protiv progona mirno i racionalno.
Pozvala je zvaničnike u kineskoj vladi da ne slede režim u progonu Falun Gonga, da zaustave prisilno vađenje organa koje je odobrila država i da zaustave transnacionalnu represiju.
Ljudi žele da uče Falun Gong
Eline van Vauve je videla praktikante kako rade vežbe dok je prolazila pored kineske ambasade. Rekla je: „Ovo je prvi put da sam čula za Falun Gong. Takođe je prvi put da sam čula da ste toliko toga učinili da se izborite za pravo na praktikovanje. Hvala vam što ste došli ovde. Upravo sam potpisala peticiju da pokažem svoju podršku, i razmišljam da vam se pridružim u praksi.“
Hugo Makink, trener surfovanja, proveo je vreme sa studentima koji su bili iz Kine. Kada je saznao za torturu i mentalni pritisak koje su praktikanti pretrpeli zbog svog verovanja, odmah je potpisao peticiju. Videvši praktikante kako meditiraju, rekao je: „Ovo je izvanredno! Sinoć sam sanjao da meditiram, a danas vas srećem!“ Pitao je gde može da pronađe vežbalište i rekao je da planira da nauči vežbe.
Podizanje svesti o progonu
Popodne 23. aprila, praktikanti su postavili izložbene panoe i radili vežbe na Bezuidenhoutsevegu, blizu privremenih kancelarija Predstavničkog doma i stanice Den Hag Centraal, kako bi informisali ljude o tekućem progonu u Kini.
Olievier Beler, koji živi u Lajdenu i studira informacione nauke na univerzitetu, radi honorarno u Hagu. Rekao je da je praksa odličan način da se ostane u formi kada je video praktikante kako demonstriraju vežbe. Rekao je da je represija KPK užasna. „Ipak, ovo se nastavlja i danas“, rekao je. Bio je zahvalan praktikantima što su ga informisali o progonu, i fotografisao je izložbene table. Rekao je da želi da pomogne praktikantima da šire poruku i da privuku više ljudi da obrate pažnju na kršenja ljudskih prava.
Asi, koja je iz Irana, rekla je: „Osetila sam čistu energiju kada sam vas videla, veoma mirnu. Ova praksa bi trebalo da bude dobra za poboljšanje zdravlja. KPK ne bi trebalo da vas potiskuje. Vaše je pravo da radite vežbe.“
U vezi sa progonom KPK, rekla je: „Oni gube srca ljudi, ne uzimaju u obzir stvarne potrebe ljudi i teraju ih da se pokoravaju. Falun Gong može da okupi toliko ljudi. Moć vere plaši KPK, pa se svim silama trudi da ga progoni.“
Ona je ohrabrila praktikante da nastave svoje napore da podignu svest o progonu i poželela im uspeh.
