Zajedničko učenje Fa sa drugim praktikantima je oblik kultivacijske prakse koju Učitelj podstiče. Jedno vreme sam redovno padao u san tokom grupnog učenja Fa, i iako sam znao da je to smetnja starih sila, nisam uspevao da se probijem. Da bih to rešio, počeo sam da prepisujem i memorišem učenja, jer mi je to osiguravalo da ne preskočim nijedan deo Fa. To mi je dobro funkcionisalo, i stvorio sam predstavu da je bolje da učim sam, i da bi trebalo da prisustvujem grupnom učenju Fa samo jednom nedeljno.
Kad sam podelio svoje mišljenje sa jednom praktikantkinjom, ona mi je rekla da je grupno učenje Fa oblik kultivacije koji nam je Učitelj ostavio; ono zahteva bolji fokus i uzvišenije stanje uma tokom učenja Fa. Takođe omogućava deljenje iskustava i podsećanja od drugih, za šta sam znao da mi je izuzetno pomoglo da se poboljšam. Stoga sam bio odlučan da prevaziđem ovaj test i ostanem veoma fokusiran tokom grupnog učenja Fa.
Kad bih osetio pospanost tokom grupnog učenja Fa, ustao bih, umio se, ili se uštinuo. Ponekad, uprkos mojim naporima, bih ipak zaspao. Jednog dana, praktikantkinja me je podsetila: „Nisi ti bio taj koji oseća pospanost, trebalo bi da znaš i priznaš da to nisi ti, već zlo koje te ometa. Zlo se usuđuje da te ometa u učenju Fa, što je od izuzetne važnosti, pa bi trebalo da ga eliminišeš bez oklevanja.“ To me je probudilo, i poslao sam ispravne misli da eliminišem zle faktore. Međutim, ishod nije bio idealan.
Jednog dana sam pročitao članak na Minghui.org „Eliminišite demonsku prirodu (sa Učiteljevim komentarima).“ Praktikant je rekao: „Moj um je sada jasan. Nije dovoljno prepoznati zlo kao zlo, a ispravno kao ispravno. Nije dovoljno prepoznati da smo ispravni i odbaciti zlo. Moramo shvatiti da zlo ne bi trebalo da postoji, i moramo učiniti sve što je u našoj moći da uništimo zlo. Kad dođe misaona karma, umesto da je jednostavno tolerišem, znajući da to nisam ja, čekajući da je Učitelj ukloni kao što sam radio ranije, sada skupim svu svoju odlučnost da je uništim svim srcem, znajući da više ne bi trebalo da postoji, i da je to manifestacija moje sopstvene demonske prirode da pasivno dozvolim da postoji.“
„...Kako se ova odlučnost diže, moj um postaje čvrst kao dijamant, i osećam da bi jedna misao mog uma mogla da prepolovi planine.“
Autor ovog mi je omogućio jasnije razumevanje mog pospanog stanja – dozvolio sam mu da postoji razmišljajući: „Često sam pospan tokom grupnog učenja Fa. Moj otac je znao da zaspi sa knjigom u ruci, pa i ja; to nam je u genima.“ Ove misli nisu bile moje i bile su mi nametnute. Znao sam da moram da ih negiram i eliminišem.
Na nedavnom grupnom učenju, postao sam svestan kad je osećaj pospanosti počeo da se skuplja oko moje glave. Podigao sam Džuan Falun i obratio mu se u mislima: „Praktikanti ovde uče Fa i rade najsvetiju stvar. Ometanje kultivacije praktikanata je ogroman zločin. Odlazi ili ću te eliminisati.“ To se dogodilo tri puta, i moja glava je postala veoma bistra. Na sledećem grupnom učenju Fa, prvi put sam iskusio osećaj potpune posvećenosti učenju. Što sam više čitao, to sam više želeo da nastavim. Sedeo sam u punom lotos položaju duže nego obično, i noge me skoro uopšte nisu bolele. Osećaj je bio divan i nisam želeo da prekrstim noge na kraju sesije.
Jedan praktikant koji se nedavno pridružio našoj grupi za učenje Fa mogao je da vidi svojim nebeskim okom. Rekao je da kad praktikanti tragaju unutar sebe tokom deljenja iskustava, Učitelj uklanja veliku količinu crne supstance iz njih. Kad je atmosfera svečana i harmonična, i svi tragaju unutar sebe, može da vidi Učitelja pored nas, kako se smeši. Njegove reči su nas veoma ohrabrile. Ja bih se uzbudio kad bi se on pojavio na grupnom učenju Fa, i pažljivo sam slušao njegova iskustva.
Vremenom sam postao oprezan, znajući da sam verovatno razvio vezanost za ushićenje i idolizovao praktikanta jer sam uvek želeo da upoznam praktikanta sa otvorenim nebeskim okom. Učitelj nam je rekao da niko ne može da vidi kultivacijsko stanje drugih. Oni sa otvorenim nebeskim okom vide samo ono što je na njihovom nivou, a ne krajnju istinu.
Učitelj je rekao:
“Kultivacija zavisi od spostvenih napora, dok Učitelj transformiše gong.” (Predavanje 1, Džuan Falun)
Zašto sam se uzbudio kad bih čuo reči tog praktikanta, a osećao se ravnodušno kad sam učio taj deo Fa? Nije li ovo odraz moje predstave da „videti znači verovati“ i moje vezanosti za nove stvari? Nakon što sam se probudio, osetio sam da su ove vezanosti znatno smanjene. Ovo je bio Učiteljev aranžman da se zajedno poboljšamo kao grupa.
U grupi za učenje postoji još jedna praktikantkinja koja, za razliku od mene, nikada nije pokleknula od početka progona. Iako se poznajemo godinama, nismo se mogli složiti – ja sam mislio da je ona snishodljiva i samopravedna, dok je ona verovala da ja imam previše predstava. Jednog dana, palo mi je na pamet da bi trebalo da budem ljubazna prema drugim praktikantima i da gledam njihove pozitivne osobine. Ne bi trebalo da je osuđujem samo zato što su njeni stavovi drugačiji od mojih. Podela među nama je upravo ono što stare sile žele, i to može dovesti do gubitaka među praktikantima. Različite predstave praktikanata i sukobi među nama služe kao ogledala koja nas podsećaju da pogledamo unutar sebe i poboljšamo se.
