Razmišljajući o „Putovanju na Zapad“ iz perspektive praktikanta Falun Dafe, stekao sam dodatna razumevanja iz priče, koja bih želeo da podelim.
Srce i um
Monah Tang je imao tri učenika, koji predstavljaju tri aspekta osobe na putu kultivacijske prakse. Pošto je monah Tang imao srce da dobije budističke spise, njegov um (predstavljen Kraljem Majmuna), karakter (predstavljen Sendijem), emocije (predstavljene Prasetom) takođe su delovali u skladu s tim. Do neke mere, putovanje ka dobijanju budističkih spisa bio je proces u kom su se ovi aspekti neprestano prečišćavali kroz razne nevolje na putu ka postizanju ispunjenja.
Iz učenja Falun Dafe sam naučio da svako ima i Budinu prirodu i demonsku prirodu. Kultivacijska praksa znači da je potrebno neprestano jačati svoju Budinu prirodu i napuštati svoju demonsku prirodu.
Uzmimo Kralja Majmuna kao primer, knjiga ga često naziva šin juan (uznemireni um). Na mnogo načina, on predstavlja mentalno stanje monaha Tanga. Kada je um odlučan, Kralj Majmuna može koristiti sve svoje sposobnosti da savlada poteškoće na putovanju. S druge strane, kada je um van kontrole, to može izazvati štetu i ometati napredak.
Jedan od najvažnijih zahteva za kultivatora je sposobnost razlikovanja dobra od zla. Poglavlje 27 to u potpunosti prikazuje kroz priču o Tri udarca protiv demona Bele Kosti, jedne od najpoznatijih epizoda. Demon tri puta obmanjuje monaha Tanga, prvo se pretvarajući u prelepu mladu ženu, zatim u staricu, a kasnije u starca. Srećom, Kralj Majmuna poseduje natprirodnu moć da prozre ove trikove i spasi monaha Tanga.
Međutim, smušeni monah Tang je bio prevaren demonskom maskom. Ne samo da je kaznio Kralja Majmuna zbog ubistva tri „nevina“ života, već ga je i proterao. Ovo razdvajanje srca (monah Tang) i uma (Kralj Majmuna) dovelo je do katastrofalnih posledica. U Poglavlju 28, Kralj Majmuna se vratio na planinu Huaguo, ubijao lovce, pa čak ponovo postao čudovište.
U međuvremenu, bez podrške snažnog uma (Kralj Majmuna), monah Tang je skoro izgubio život zbog demona Žutog Ogrtača, a kamoli da nastavi putovanje u potrazi za budističkim spisima. Ova nevolja je trajala do Poglavlja 31, a jedno od poglavlja (Poglavlje 30) nosilo je naslov „Zlo šteti pravoj Dharmi“, naglašavajući ozbiljnost situacije, gde je monah Tang pretvoren u tigra od strane demona Žutoh Ogrtača, Sendi je uhvaćen, Beli Zmaj Konj je povređen, a Prase je želelo da odustane. Moral ove epizode pokazuje važnost snažnog uma; inače bi se čovek slomio čak i uz malu spoljnu smetnju.
Nasuprot tome, kada je um jak, situacija je potpuno drugačija. Tokom posete grupe Kraljevstvu Vudži u Poglavlju 36, monasi u hramu su u početku odbili monahu Tangu smeštaj. Međutim, nakon što je Kralj Majmuna demonstrirao moć svog Zlatnog štapa, svih 500 monaha u hramu se odmah postrojilo i s poštovanjem dočekalo grupu. Ovo ilustruje da kada je osoba pravedna sa snažnim umom, okruženje će se prirodno promeniti u pravom smeru.
Emocije i karakter
Pored monaha Tanga i Kralja Majmuna, Prase je bio treći najvažniji član tima. Bio je poznat po svojim željama, uključujući požudu, lukavstvo, lenjost i pohlepu. One odražavaju nedostatke kultivatora koji se moraju eliminisati pre nego što se postigne ispunjenje.
Monahu Tangu je takođe trebalo neko vreme da ih prepozna i napreduje. U početku je favorizovao Prase i štitio ga od teškoća. Takođe je verovao klevetničkim rečima Praseta. Zbog toga je monah Tang oterao Kralja Majmuna u Poglavlju 27, kao što je gore pomenuto, i sam se našao u opasnosti.
Vremenom, monah Tang je takođe doživeo značajne promene. Nakon što su savladali nosorog-čudovišta u Poglavlju 92, Prase je oklevalo da nastavi putovanje i počeo je da se žali. Monah Tang je intervenisao, upozoravajući ga da požuri; inače će ga Kralj Majmuna disciplinovati. Uplašeno, Prase je uzviknulo: „Učitelj se promenio.“ Ova epizoda ilustruje kako kultivisana osoba postepeno napušta vezanost za lenjost i udobnost.
Poput Praseta, Sendi je svojevremeno bio čudovište na Reci Tečnog Peska koje je čak jelo ljude. Nakon što je okrenuo novi list i postao treći učenik monaha Tanga, često je smatran najskromnijim i najpouzdanijim među trojicom učenika. Ovo naglašava značaj poniznosti i dobrog karaktera.
Ipak, bilo je trenutaka kada su karakteri trojice učenika bili testirani i kaljeni. Kada je grupa putovala na planinu Zlatna Torba u Poglavlju 50, njih trojica su ignorisali upozorenje Kralja Majmuna i izašli iz zaštitnog kruga koji je on nacrtao na zemlji. Ne samo to, pohlepni Prase je bez dozvole obukao izvezeni prsluk koji je pronašao u praznoj zgradi. Da stvari budu gore, čak i skromni Sendi ga je sledio i takođe obukao jedan. Nisu znali da su ih ovi pogrešni koraci odveli pravo u zamku koju je postavio Kralj Jednorogog Nosoroga, jedno od najmoćnijih čudovišta na putovanju.
Naslov ovog poglavlja naglašava štetu želje, koja može pobuditi emocije (kao što se vidi kod Praseta) i karakter (kao kod Sendija). Kultivacija je na mnogo načina proces povratka božanskom poreklu. To zahteva da se napuste zemaljske želje; tek tada se mogu imati pročišćene emocije i karakter koji usklađuje čist um i srce sa istinskim uspehom.
Izvor nevolja
Nakon pregleda četiri aspekta unutrašnjih sukoba kultivatora, sada možemo da pogledamo spoljne faktore. 81 nevolja na njihovom putovanju može se podeliti u dve kategorije.
Karmički odnos
Prvi tip je bio ukorenjen u karmičkom odnosu. Gorepomenuti demon Žutog Ogrtača (Poglavlja 28-31) bio je Kui Mulang, jedno od 28 sazvežđa na Nebeskom dvoru, koji se zaljubio u Žadnu devojku (koja je sišla na zemlju kao princeza Baihuksiu). U međuvremenu, kralj kraljevstva Vudži pretrpeo je trogodišnje iskušenje (Poglavlja 37-39) koje je uključivalo potapanje u bunar jer je prethodno potopio Bodisatvu Manjušrija u gradskom kanalu.
Slično tome, kralj kraljevstva Žuzi bio je odvojen od svoje kraljice tri godine (Poglavlja 68-71) nakon što je slučajno ranio piliće Bodisatve Paun Mudrosti strelama. Zbog lične osvete, Žadni Zec i nebeska devojka iz Mesečeve palate priredili su dramu prave protiv lažne princeze (Poglavlja 93-95) u kraljevstvu Tjandžu.
Kao što je objašnjeno u „Putovanju na Zapad“, ove priče su se odvijale iz karmičkih veza uspostavljenih u prošlosti, i svaki uspon i pad bio je predodređen. Dok su se monah Tang i njegova tri učenika kalili kroz ova iskušenja, oni su – često ne shvatajući to – ne samo rešavali prošle pritužbe, već su i akumulirali duhovne zasluge tokom svojih putovanja kroz kultivaciju.
Ponekad božansko direktno postavlja uslove za testiranje kultivatora. U Poglavlju 23, nekoliko Bodisatvi je zajedno radilo na izazivanju grupe bogatstvom i požudom. Prava priroda kultivatora je u potpunosti razotkrivena. Svi su bili odlučni u kultivaciji, međutim Prase je bio spreman da se vrati svetovnom zadovoljstvu.
U stvari, u Poglavlju 8 Buda je objasnio ovo putovanje na zapad kao „blagoslov visok kao planina i saosećanje duboko kao more“ za živa bića. Ne samo da su četvorica rešili svoje prošle grehe i postigli Budinstvo kroz ove nevolje, već su takođe potisnuli čudovišta i koristili ljudima usput.
Posledice nečistih misli
Put ka Budinstvu je ozbiljan i zahteva postepeno napuštanje vezanosti; u suprotnom, nečiste misli bi izazvale sve vrste problema.
Takva tema je prisutna u „Putovanju na Zapad“ od početka do kraja. Odmah nakon što je Kralj Majmuna regrutovan kao učenik monaha Tanga u Poglavlju 14, naišli su na šest razbojnika koji predstavljaju šest čula (vid, sluh, miris, ukus, misao i dodir) koja bi mogla ometati kultivaciju. Srećom, Kralj Majmuna (um) ih je lako očistio. Naslov ovog poglavlja bio je vrlo značajan: „Um je ispravljen, i šest razbojnika je očišćeno.“
Kako se putovanje nastavljalo, grupa je naišla na brojne testove heterodoksnih puteva u Pingdingšanu (Poglavlja 32-25) i Kraljevstvu Čeči (Poglavlja 44-46). Takođe su se suočili sa iskušenjima požude u Ženskom Kraljevstvu (Poglavlje 54) i Škorpionskim Duhom (Poglavlje 55). Pauk-demonke (Poglavlja 72-73) su dalje ilustrovale da se mora prevazići sedam emocija – radost, bes, tuga, strah, ljubav, mržnja i želja – pre nego što se postigne duhovno ispunjenje.
Dok prethodni primeri odražavaju uobičajene ljudske predstave, postoje i mnogi primeri improvizovanih. Nakon što je monah Tang pohvalio izuzetan set za čaj u Poglavlju 16, starešina Đinči je upitao kakvo blago monah Tang ima. To je navelo Kralja Majmuna da pokaže svoju mantiju, što je dovelo do još jedne nevolje sa Demonom Crnog Medveda.
Kada su naišli na Reku koja doseže Nebo u Poglavlju 47, monah Tang je postajao sve zabrinutiji zbog teškoće prelaska širokih voda. Iskorišćavajući ovu nestrpljivost, Veliki Kralj koji inspiriše duhove zaledio je reku kako bi ga namamio da brzo pređe. Kao rezultat toga, monah Tang je uhvaćen i odveden u podvodno skrovište demona.
Nakon što je Kralj Majmuna ubio neke razbojnike u Poglavlju 57, četiri člana grupe su se žalila jedni na druge. „Monah Tang ljutito uzjaše konja“, „Kralj Majmuna gaji zameranje; i Prase i Sendi osećaju ljubomoru.“ Sa neslogom među njima, njihovo jedinstvo je bilo razbijeno. Unutrašnji sukob je otvorio put velikom iskušenju koje je uključivalo Šestouhog Makaka. Ova epizoda je često poznata kao „Pravi i lažni Kraljevi Majmuna.“
Kada su stigli u Juhua Džou u Poglavlju 88, trojica učenika su željno htela da podučavaju tri princa borilačkim veštinama. Ova želja da budu učitelji (ši na kineskom) privukla je čopor lavljih duhova (sa istim izgovorom kao ši). Nakon tog iskušenja, monah Tang je ostao u prefekturi Đinping nekoliko dana. Dok je posmatrao lampione sa masom tokom Festivala lampiona, dozvolio je da se osećaj opuštenosti uvuče i da se njegova meditativna budnost opusti, i kao rezultat toga uhvatili su ga demoni nosorozi ispred zlatnih lampiona.
Ove lekcije su sažete u pesmi u „Putovanju na Zapad“ nakon što je grupa prošla strašno iskušenje na Lavljem Kamel Grebenu (Poglavlja 74-77). Pesma počinje stihom: „Samo nastanak jedne misli uzburka stotinu demona.“ Za duhovne praktikante, svaka negativna misao ili vezanost – čak i ona koja proleti samo na trenutak – može biti iskorišćena od strane demona ako se odmah ne suoči i ne ispravi, stvarajući prepreke napretku.
Izbegavanje nesporazuma
„Putovanje na Zapad“ je priča o kultivaciji, i ona prevazilazi ovaj svetovni svet. Neke priče se ne mogu tumačiti svakodnevnim ljudskim predstavama.
Nakon što je grupa stigla u manastir Tanderklap u Poglavlju 98, časni Ananda i Kašjapa su zahtevali „poklon“ od grupe pre nego što su im dali budističke spise. Neki su ovo pogrešno shvatili kao korupciju na nebu. U stvarnosti, ovo je bio test za monaha Tanga da se oslobodi vezanosti za zemaljsku imovinu, ljubičasto-zlatnu činiju za milostinju od cara. Uostalom, sa takvom vezanošću, kako bi neko mogao postići Budinstvo?
Epizoda okruga Fengsjan u Poglavlju 87 takođe je podsticajna. Neki ljudi nisu mogli da razumeju zašto nepoštovanje božanskog od strane prefekta može uticati na ceo okrug, što dovodi do trogodišnje suše i smrti običnih građana.
U stvarnosti, zvaničnik – bilo da je reč o šefu države ili prefektu Fengsjana u ovom slučaju – predstavlja ljude na teritoriji. Kada je prefekt prevrnuo vegetarijansku ponudu namenjenu Nebu da bi nahranio pse, stvorio je grešnu karmu za sebe i ljude u tom području. Ova nesreća nije rešena sve dok se svi u okrugu nisu vratili obožavanju božanskog i dobroti.
Takva tema je jasno sažeta pesmom u ovom poglavlju:
Kada se u nekome pomisao javi,
nebo i zemlja znaju šta ona pravi;
Kako seješ tako žanješ – zakon je za sve,
u strahopoštovanju ostavlja nagrada il' zle posledice..
Zaključno, „Putovanje na Zapad“ nam pruža primer kako se čovek može neprestano usavršavati, jačati pravednost, napuštati nečiste misli i prevazilaziti iskušenja, vodeći ka duhovnom ispunjenju.
