Počela sam da praktikujem Falun Dafu u zimu 2008. godine i sada imam 74 godine. Želela bih da podelim svoja iskustva dok sam eliminisala vezanosti za lični interes i zameranje.
Oslobađanje od želje za ličnim dobitkom
Nisam imala kuću kad sam se udala, pa sam uvek imala ovu želju: „Kad moja ćerka odraste i nađe dečka, to mora biti neko ko ima kuću.“ Međutim, stvari se nisu odvijale kako sam želela. Dečko moje ćerke nije imao kuću. U to vreme sam radila u mesnoj zajednici, pa sam obezbedila parcelu stambenog zemljišta za svoju ćerku.
Moj zet je radio u železnici i kasnije je kupio stan preko svog poslodavca, tako da im parcela nije bila potrebna. Prema nacionalnoj politici, stambena parcela se oduzima ako se na njoj ne izgradi kuća u roku od 10 godina. Obezbedila sam parcelu 1992. godine, tako da sam morala nešto da izgradim do 2002. godine. Postavila sam temeljno kamenje (za niski zid) sa postoljem kao osnovu kako bih sprečila da se parcela povrati. Nismo gradili kuću i samo smo je ostavili tako, jer su nam finansije u to vreme bile ograničene.
Komšinica je odlučila da sadi kukuruz i pasulj na našoj parceli bez naše dozvole. Kad sam to saznala, nisam se bunila. Učitelj nas uči da budemo obzirni prema drugima, pa sam joj dozvolila da sadi svoje useve. Moj stariji brat je želeo da sadi povrće nakon što se penzionisao, pa je zamolio komšinicu da prestane da sadi svoje useve.
Komšinica se žalila i rekla: „Moja kuća je vlažna“, i nije dozvolila mom bratu da sadi povrće. Naša porodica je razgovarala o tome i odlučila da proda parcelu. Prodaja parcele danas zahteva potpise vlasnika susednih nekretnina. Kad smo prišle komšinici, rekla je: „Morate mi platiti 30.000 juana, inače neću potpisati.“
Njene reči su probudile moju vezanost za lični dobitak, i pomislila sam: „Sve ove godine si besplatno sadila useve, a nikada nisi podelila ni zrno svoje žetve sa nama. Nikada nisam rekla ni reč. A sada pokušavaš da nam iznudiš 30.000 juana? To je nečuveno!“
Situacija me je učinila nemirnom. Nisam mogla da jedem ni da spavam, nisam mogla da se koncentrišem kad sam učila Fa, nisam bila spokojna kad sam radila vežbe, i nisam mogla pravilno da šaljem ispravne misli.
Smirila sam se i pomislila: „Ja sam praktikant Dafe, i moje stanje uma je pogrešno. Stvari se dešavaju s razlogom. Zašto ona traži 30.000 juana? Nije li ovo prilika da eliminišem svoju vezanost za lični dobitak? Ako nastavim da se svađam sa njom, zar se ne ponašam kao obična osoba? Kako bih onda mogla da se vratim kući sa Učiteljem? Možda joj dugujem iz prošlog života, pa bih joj mogla vratiti u ovom životu.“
Tada sam se osećala opušteno, lagano i slobodno.
Eliminisanje zameranja
Moj suprug i ja smo u braku preko 50 godina, i uvek sam ga potcenjivala. Neorganizovan je, ne odlaže stvari i ostavlja ih razbacane svuda, pa stalno moram da čistim za njim. Pre sam imala lošu narav, pa sam se često žalila i osećala zameranje. Nisam potpuno promenila svoj stav prema njemu, čak ni nakon što sam počela da se kultivišem u Dafi.
Prošle godine je kupio neke kokoške i guske, i napravio ogradu da ih drži zatvorene. Ali stalno je ulazio i izlazio iz ograđenog prostora, pa su mu cipele neizbežno bile prekrivene ptičjim izmetom. Morala sam stalno da čistim i brišem naš dom. To je bio veliki gubitak mog vremena, i osećala sam se iscrpljeno od celog čišćenja. Svađala sam se sa njim i žalila se na to skoro svaki dan. Duboko u sebi, znala sam da se stvari dešavaju s razlogom. Nisam trebala tako da se ponašam, ali jednostavno nisam mogla da zadržim smirenost.
Konačno sam shvatila nešto dok sam jednog dana učila Fa: „Oh, zašto opet gledam iz vana? Kao praktikant, trebalo bi da gledam unutra kad god naiđem na probleme. Nisu li mane mog supruga odraz mojih vezanosti? Volim čistoću i ne volim da se bavim problemima. Potcenjujem ga i zameram mu. To su vezanosti koje treba eliminisati. Ne bih ih prepoznala da nije bilo ponašanja mog supruga. On mi zapravo pomaže da se poboljšam.“
Kako bih mogla da zameram svom suprugu? Zapravo bi trebalo da mu zahvalim.
