Uvek sam čvrsto verovala da je Falun Dafa dobra i pravedna. Pošto sam počela da praktikujem, moje srce je bilo ispunjeno radošću i srećom, i želela sam da svima kažem koliko je Falun Dafa divna. Pomogla sam u organizovanju grupnog učenja Fa, i učila sam ljude vežbe, i govorila sam im o Falun Dafi. Sada sam penzionisana državna službenica koja želi da podeli svoje dugogodišnje kultivacijsko iskustvo.
Oni koji su učestvovali u progonu nisu dobro prošli
20. jula 1999. godine, dok sam radila vežbe sa grupom od oko 100 ljudi, čuli smo da su vlasti zabranile ljudima da praktikuju Falun Dafu. Lokalni asistent u našem vežbalištu nam je rekao da sakrijemo naše Dafa knjige. Osećala sam se kao da se nebo ruši.
Ubrzo je usledila pomama kućnih pretresa i hapšenja Dafa praktikanata. Gradska vlast je okupila i pritvorila sve koje je smatrala „ključnim metama“. Član porodice gradskog zvaničnika bio je zadužen za ishranuza pritvorene. Tri obroka dnevno sastojala su se od retke kaše.
Sakrila sam džepni primerak knjige Džuan Falun (glavni tekst Dafe) na svom radnom mestu. Kolega ga je pronašao i predao direktno svom šefu, koji je bio zvaničnik na nivou okruga. I ovaj zvaničnik i njegova supruga su učestvovali u širenju klevetničke propagande o Dafi.
Zamenik sekretara Komunističke partije Kine (KPK) u gradu, koji je bio zadužen za političke i pravne poslove, učestvovao je u hapšenju praktikanata, konfiskovanju Dafa knjiga i izricanju novčanih kazni. On i njegova porodica su iskusili mnoge teškoće. Kasnije je umro od raka kada je imao 50 godina.
Ljudi su postepeno shvatili da su se nekoliko ovih gradskih i okružnih zvaničnika, koji su učestvovali u progonu praktikanata Falun Dafe, suočili sa raznim poteškoćama. Neki su umrli od saobraćajnih nesreća, raka ili su imali ozbiljne porodične probleme.
Stvaranje kultivacijskog okruženja
Bila sam pod nadzorom na poslu, a kod kuće me je nadzirao moj suprug. Nisam mogla da imam nikakav kontakt sa drugim praktikantima, a ako bih slučajno naletela na nekog, mogle smo samo da razmenimo osmehe. Nisam mogla da čitam Dafa knjige niti da radim vežbe kod kuće. Bila sam pod ogromnim stresom. Svaki dan mi je delovao kao večnost. Šta da radim? Bila sam prilično zabrinuta i pitala sam se da li je to zaista život koji bi praktikant Dafe trebalo da živi. Shvatila sam da, ukoliko se situacija kod kuće ne promeni, neću moći mirno da učim Fa ili da radim vežbe. Morala sam da stvorim okruženje koje je pogodno za kultivacijsku praksu.
Jednog dana, rekla sam svom suprugu: „Ako mi ne dozvoliš da učim Fa ili da radim vežbe, kakva je svrha da živim ovde? Otići ću. Neću ništa poneti, i ne smeš da se mešaš u to gde idem ili kako ću preživeti.“
Moj suprug je bio zapanjen. Znao je da ću ispuniti ono što sam rekla. Odgovorio je: „Možeš da praktikuješ kod kuće. Prestaću da pokušavam da te kontrolišem.“
Od tada sam mogla da učim Fa i da radim vežbe kod kuće.
Pravljenje informativnih materijala
Nažalost, moj suprug mi i dalje nije dozvoljavao da imam kontakt sa drugim praktikantima. Dugo sam praktikovala sama. Kasnije sam premeštena na novo radno mesto, ali dugo nisam mogla da pronađem nijednog lokalnog praktikanta.
Razgovarala sam o Dafi sa ljudima, pored toga što sam pravila i distribuirala informativne brošure o Falun Dafi. Neko me je prijavio Službi 610 okruga, a direktor je obavestio glavnog šefa na mom radnom mestu. Kolega koga sam savetovala da se ne pridruži KPK prijavio me je glavnom šefu. Iako je ovaj šef znao da je Dafa dobra, bio je uplašen i vršio je pritisak na mene. Lokalne vlasti su me pratile koristeći određeni softver za probijanje internet blokade i pretražile su mi dom. Članovi moje porodice su bili prestravljeni.
Konačno, jednog dana, koleginica praktikantkinja, koja je bila raseljena zbog progona, uspela je da me pronađe. Od tada, kad god sam imala vremena, išla sam na mesto za proizvodnju materijala da pravim kopije Dafa knjiga i Učiteljevih novijih predavanja. Pravila sam postere, banere i brošure sa informacijama o Falun Dafi. Uspevale smo da proizvedemo više od stotinu brošura svakog dana.
Razgovor sa ljudima o Dafi licem u lice
Iako grad u kojem sam živela nije bio velik, imao je ogroman broj nadzornih kamera, koje su postavile političke i pravne vlasti KPK. Takođe su koristili doušnike regrutovane među komšijama, primaocima socijalne pomoći, radnicima komunalnih službi, penzionerima i drugima – da bi stalno nadzirali ulice i sokake. Praktikante koji su distribuirali informacije pratili su, nezakonito hapsili i pritvarali u centre za ispiranje mozga. Neki od njih su takođe osuđeni na zatvorske kazne.
Dve lokalne praktikantkinje počele su svakodnevno da izlaze i razgovaraju sa ljudima o Dafi licem u lice i savetuju ih da napuste KPK. I ja sam želela to da radim. Međutim, pritisak je bio toliki da sam oklevala.
Jednog dana, jedna praktikantkinja je rekla: „Previše pridaješ važnosti svojoj porodici, verujući da ne mogu bez tebe. Misliš da si najsposobnija, ali samo se pretvaraš.“
Druga praktikantkinja je rekla: „Ne pridaji previše važnosti ljudskim osećanjima. Fa-ispravljanje je već stiglo do svoje završne faze. Trebalo bi da požuriš i sustigneš!“
Njihove reči nisu bile prijatne za čuti, ali sam znala da su za moje dobro. Bile su zabrinute kada su videle da mi nešto nedostaje u mojoj kultivaciji. Učitelj mi je takođe više puta nagovestio u snovima. Počela sam da shvatam da moj problem nisu osećanja u vezi sa mojom porodicom. Bio je to strah.
Jednog dana, pre našeg grupnog učenja Fa, praktikantkinja je rekla: „Zaista želim da ti pomognem u kultivaciji kako bismo mogle da sledimo Učitelja i zajedno idemo kući.“
Ništa nisam rekla. Te noći nisam mogla da spavam. Prisetila sam se teškoća i muka koje sam iskusila na svom mukotrpnom putu kultivacije. Videla sam da se svaki korak koji sam preduzela oslanjao na Učiteljevu zaštitu. Bez Učiteljeve zaštite, ne bih mogla da prođem te probe i testove. Stidela sam se sebe što sam bila tako slaba i sebična. Izneverila sam Učitelja. Bila sam odlučna da prebrodim svoj problem razgovora licem u lice sa drugima.
Ali kako to da uradim? Kako da počnem bez da mi drugi praktikanti pokažu kako? Pošto sam malo razmislila, odlučila sam da počnem sa dalekom nećakom i njenim suprugom. Sledećeg dana, ponela sam voće sa sela i posetila je. Razgovarala sam sa njima o Dafi i razlogu zašto su milioni Kineza već istupili iz KPK. Moja nećaka je u početku malo oklevala, ali njen suprug je rekao: „Hajde da poslušamo tetku. Ona brine o tome šta je najbolje za nas.“ Tako su oboje odlučili da istupe iz KPK.
Te noći, odlučila sam da sledećeg dana odem kod svoje starije rođake da kažem njenom suprugu da istupi iz KPK. Odnela sam povrće koje sam donela sa sela u kuću svoje rođake. Nije bila kod kuće, ali njen suprug jeste. Odmah sam prešla na stvar. Na moje iznenađenje, on se spremno složio: „Naravno, molim te, pomozi mi da istupim iz KPK.“ Bio je to tip osobe sa kojom je obično bilo teško izaći na kraj. Pomislila sam, Učitelj me ohrabuje. Odlučila sam da nemam čega da se plašim. Od tada sam počela svakodnevno da izlazim i razgovaram sa ljudima licem u lice o Dafi i istupanju iz KPK.
U početku, svakog dana samo jedna ili dve osobe su istupale iz KPK. Nekih dana niko nije istupio, ali ja nisam bila uznemirena. Nastavila sam da razgovaram sa ljudima svakog dana. Što sam više razgovarala, to je bilo lakše. Ovih dana mogu da pomognem oko šestoro ljudi dnevno da istupe iz KPK, ponekad čak i više od desetoro. Susrela sam se sa svim vrstama ljudi: podržavaocima, protivnicima, onima koji viču uvrede, nekima koji traže novac, i tako dalje. Šta god da su rekli, nisam bila dirnuta. Nisam se fokusirala na broj ljudi koji su istupili iz KPK svakog dana. Uvek sam se držala ovog principa: Čak i ako ovog puta ne istupe iz KPK, barem su čuli istinu, i to bi postavilo temelj za buduću priliku.
Kolege praktikanti, molim vas, požurite i doprite do onih koji čekaju da čuju istinu o Dafi i progonu! Čak i ako razgovarate samo sa jednom osobom svakog dana, to bi bilo 30 ljudi mesečno, i više od 300 ljudi godišnje!
Moje srce je svakog dana ispunjeno srećom i radošću! Imamo Dafu i Učitelja, i mi smo najsrećniji ljudi na svetu.
