Pozdrav, Učitelju! Pozdrav, kolege praktikanti!
Za Minghui vebsajt sam saznala 2000. godine. U to vreme nisam želela da imam ikakve veze sa kompjuterima, misleći da je to vanzemaljska tehnologija. Međutim, bila sam duboko dirnuta nakon što sam pročitala neke članke o deljenju iskustava na Minghui.org. U jednom članku, praktikantkinja je rekla: „Ako Dafa treba mene, mogu da dam svoj život da branim dostojanstvo Dafe.“ Želela sam da postanem pravedna kao i oni.
Kako je Fa-ispravljanje napredovalo, praktikanti su želeli da im pomognem u izradi materijala za objašnjavanje istine, počevši od nekih kartica. Kad sam videla kako su kartice lepe, bila sam sigurna da će se ljudima dopasti, pa sam rado pristala da pomognem.
U to vreme sam znala samo za nekoliko vežbališta za proizvodnju materijala. Morali smo da vozimo bicikl preko 50 kilometara u jednom pravcu da bismo nabavile materijale. Po letnjoj vrućini, znojila sam se i nisam imala vremena ni da popijem vodu. Ponekad bih dobila osip od vrućine na gornjem delu butina. Stalno sam recitovala Učiteljevo učenje iz „Čega se bojati“ u Hong Jin II:
“... Bogovi hodaju Zemljom,
potvrđuju Fa”
Dok sam recitovala ove stihove, postepeno sam prestala da osećam vrućinu, a noge mw više nisu bolele. Učiteljeve reči su me ojačale i nikada nisam osećala posebnu žeđ, bez obzira koliko je bilo vruće ili koliko sam se znojila.
Kad je Učitelj objavio Turneja predavanja Fa u Severnoj Americi, odmah smo dostavili kopije praktikantima nakon što smo ih dobili. Jedan praktikant je živeo u ruralnom području daleko od glavnog puta. Kad smo stigli u njegov dom i dali mu kopiju Učiteljevog novog predavanja, bio je dirnut do suza. Rekao je da nije mogao da stupi u kontakt sa praktikantima i da se osećao potpuno izolovano. Sada kad je mogao da čita Učiteljevo Fa učenje i članke sa Minghui.org, osećao je da je ponovo pronašao svoj dom.
Kad smo otišli, padala je kiša i bilo je skoro mračno. Kad smo stigli do puta izvan sela, gume su nam bile toliko pune blata da nismo mogle dalje da vozimo. Ostrugali smo blato, ali su se gume ponovo zapušile čim smo pokušali da nastavimo. Prolaznik nam je rekao: „Ovo je glina. Ako pada kiša, ne možete da vozite bicikle; moraćete da ih nosite.“
Srce mi je potonulo kad sam to čula. Bile smo dve relativno slabe žene, na blatnjavom seoskom putu, po kiši, sa mrakom koji se približavao, i moramo da nosimo bicikle? Nismo imale izbora, ali smo znale da nas Učitelj, i bogovi i Bude širom neba, štite. Bile smo Dafa učenice i sigurno smo to mogle. Tako smo nosile bicikle i recitovale Fa. Glavni put je bio udaljen oko tri kilometra (1,9 milja), i činilo se da hodamo beskrajno. U jednom trenutku nisam mogla da vidim kuda hodam i pala sam u blatnjavi jarak. Ali smo nastavile, recitujući Fa, dok nismo stigle do glavnog puta. Uprkos poteškoćama, bile smo srećne što smo uspele da pomognemo tom praktikantu da konačno pročita Učiteljevo predavanje.
Često smo nailazile na poteškoće, ali nas ništa nije sprečilo da radimo tri stvari koje praktikanti treba da rade. Kad god bi Minghui objavio jedno od Učiteljevih novih predavanja ili članaka, dostavljale smo ga drugim praktikantima što je pre moguće.
Glavni praktikant u našem području koji je imao tehničke veštine otišao je u inostranstvo. Pronašla sam drugog praktikanta da instalira softver za zaobilaženje internet fajervola, i ubrzo sam naučila kako da pristupim internetu. Uvek sam se malo plašila, ali ako bih prvo slala ispravne misli i recitovala Učiteljeva učenja, moj strah bi nestao. Znala sam da ne mogu da čekam ili da se oslanjam na druge. Morala sam da probijem sopstvene barijere i naučim više kompjuterskih veština da bih pomogla Učitelju u Fa-ispravljanju.
Bilo je prilično lako naučiti kako da štampam, slažem tekst i kreiram grafiku. Kupovina kompjutera takođe nije bila teška, ali nisam znala kako da instaliram šifrovani operativni sistem, tako da čak i nakon što sam kupila kompjuter, nisam mogla da ga koristim. Morala sam da pronađem tehničkog praktikanta da instalira sistem, a nije mnogo praktikanata znalo kako to da uradi. Bila sam odlučna da naučim kako da sama instaliram operativni sistem, kako bih mogla da spasim više živih bića.
Nakon što sam imala ovu misao, Učitelj mi je sve sredio. Pronašla sam praktikanta koji je mogao da me uči, ali je on živeo više od 100 kilometara daleko. Prvi put kad sam otišla da ga vidim, magla je bila toliko gusta da nisam mogla da vidim više od 10 metara ispred sebe. Nakon što sam sišla sa autobusa, praktikant me je pokupio na svom motoru jer smo morale da putujemo još 15 kilometara . Gledajući gustu maglu oko nas, pitala sam se kako možemo da vozimo u takvim uslovima. Počela sam da recitujem „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.“ Baš tada, veliki kamion je prošao sa upaljenim svetlima za maglu. Pratile smo ga i bezbedno stigle do praktikantovog doma.
Naučila sam kako da instaliram sistem, zapisujući svaki korak. Kad sam se vratila kući, pažljivo sam sledila svoje beleške, ali instalacija nije uspela, što je bilo frustrirajuće. Kad god bih naišla na nešto što se malo razlikovalo od mojih beleški, nisam imala pojma šta da radim. Nije bilo drugog izbora nego da se vratim praktikantu po pomoć. Kad sam sišla sa autobusa ovog puta, drugi praktikant je došao po mene. Ovog puta, umesto magle, bio je izuzetno jak vetar, i osećala sam se zabrinuto sedeći na motoru. Vetar je duvao bočno, i činilo se kao da motor svakog trenutka može biti odnesen sa puta u polja. Odahnula sam kad smo konačno stigle do praktikantovog doma.
Učenje tehničkih veština nije bilo lako. Bilo je toliko smetnji, a stare sile su bile odlučne da nas ometaju. Mora da je to zato što bismo, kad bismo svi znali kako da koristimo kompjutere, razbile internet blokade. Zahvalna sam na Učiteljevoj zaštiti i na nesebičnoj pomoći ovog praktikanta. Morala sam da ga posetim nekoliko puta, i uvek je bio vrlo strpljiv.
Nakon što sam se vratila kući, drugi praktikanti su me zamolili da im instaliram sistem. Nekoliko njih je želelo da nauči kako to da uradi, ali ja sam tek naučila osnove. Kad god bi neko trebao da instalira sistem ili bi mu se kompjuter pokvario, osećala sam se zastrašeno. Kad bih naišla na nešto što nisam razumela, morala sam da tražim pomoć od tehničkog praktikanta. Na kraju, nakon instaliranja sistema na mnogim kompjuterima, uspela sam da savladam proces.
Različiti kompjuteri su koristili različite tastere za ulazak u meni za pokretanje. Ponekad, čak i nakon što bih ubacila sistemski disk ili USB drajv, kompjuter ga ne bi prepoznao. Tada bih pokušala sve tastere, jedan po jedan, dok kompjuter ne bi prepoznao disk ili USB i instalirao sistem. Kad god bih imala problem, tražila sam od Učitelja da mi da mudrost i, mnogo puta, rešenje bi mi iznenada palo na pamet. Postepeno sam počela da razumem neke principe iza instalacije sistema. Mogla sam da instaliram sisteme na većini kompjutera, i proces je postao lakši.
Kako je Fa-ispravljanje napredovalo, često sam putovala u druga područja da bih naučila nove tehničke veštine i kupila materijal. Iz sigurnosnih razloga, nisam kontaktirala praktikante u tim područjima telefonom. Pre odlaska, kleknula sam pred Učiteljevu fotografiju, ponudila tamjan i rekla Učitelju gde treba da idem. Zamolila sam Učitelja da me ojača i da sredi da praktikanti budu kod kuće i čekaju me.
Jednom sam dogovorila auto i planirala da krenem u 5 ujutru. Kad sam ustala nešto posle 4 ujutru, padao je sneg i bilo je ledeno hladno. Odjednom sam pomislila: „Svi ostali čvrsto spavaju; da li zaista moram da izlazim po vetru i snegu da kupujem materijal, ili bih mogla da ostanem u krevetu?“ Ali moje ispravne misli su me podsetile da, kad jednom donesem odluku i dam reč, moram da je ispunim, bez obzira na vreme.
Pomislila sam na svoju odgovornost i misiju, a zatim sam ponudila tamjan Učitelju i zamolila za snagu tokom putovanja. Zatim sam odlučno izašla po vetru i snegu. Kad sam stigla na odredište, bilo je dan. Na moje iznenađenje, sunce je jarko sijalo, što mi je zaista zagrejalo srce. Zahvalna sam na Učiteljevoj saosećajnoj zaštiti i aranžmanu.
Ostala sam tamo tri dana, učeći od različitih praktikanata. Jedan me je naučio kako da narezujem DVD-ove, drugi je razgovarao o tome kako masovno proizvoditi materijale, a treći me je naučio neke osnovne tehnike popravke. Sve je išlo glatko, i svi smo priznali Učiteljeve saosećajne aranžmane. Poslednjeg dana, pridružila sam se njihovoj grupi za učenje Fa i mnogo sam profitirala.
Počela sam da pristupam Minghui vebsajtu oko 2006. godine. Često sam slala ispravne misli da bih eliminisala svaku smetnju pri pristupanju vebsajtu. Sada obično mogu odmah da se povežem na Minghui.org. Naučila sam nekoliko praktikanata kako da pristupe internetu, i retko imaju problema sa povezivanjem. Od drugog praktikanta sam naučila kako da koristim interni sistem e-pošte, i sada uglavnom komuniciramo putem ovog kanala. Dogovorimo se o vremenu sastanka, i praktikanti uglavnom stižu na vreme. Skoro nikada ne koristim svoj mobilni telefon.
Želim da više praktikanata nauči tehničke veštine, pa se trudim da ih učim kad god mogu. Tokom ovog procesa, imam razne šinšing testove. Neki ljudi brzo uče, ali se neće potruditi, dok su drugi spremni da doprinesu, ali sporo uče.
Kad naučim nešto novo, obično se prvo upoznam sa celim procesom, shvatim jednostavne delove i razumem što više mogu pre nego što zatražim pomoć od drugih praktikanata. Ovo štedi i moje i njihovo vreme. Kad sama razmislim o problemu, Učitelj mi daje nagoveštaje, i odjednom ga mogu razumeti. Nadam se da će drugi praktikanti koji uče tehničke veštine prvo pokušati da shvate šta mogu sami da urade, umesto da stalno traže pomoć od tehničkih praktikanata.
Učila sam praktikantkinju po imenu En, koja je sporo učila, ali se trudila. Zamolila sam je da zapiše šta je naučila, da se poziva na svoje beleške prilikom izvođenja koraka, a zatim da ispravlja greške kad ih pronađe. Kad sam je tako učila, ponekad je izgledala zbunjeno i nije znala o čemu pričam. Nakon što sam joj nešto objasnila nekoliko puta, a ona i dalje nije shvatila, osetila sam nestrpljenje. Podsetila sam se da ne gubim strpljenje.
Ponekad nisam mogla da kontrolišem svoj ton. Pitala sam se zašto neki praktikanti mogu odmah nešto da nauče, dok drugi ne mogu da razumeju ni nakon nekoliko objašnjenja. Počela sam malo da potcenjujem praktikante koji su sporo učili. Onda sam pomislila: „Nisam li i ja bila ista kad sam počela? Svima treba vremena da nauče. Ovo je prilika za mene da eliminišem svoje nestrpljenje, netoleranciju, takmičarski duh i druge vezanosti. Moje nestrpljenje dolazi iz sebičnosti, jer ne želim da mi ovo oduzima previše vremena. Ove loše misli nisu od mog pravog ja, i moram ih eliminisati. Ovi praktikanti žele da nauče tehničke veštine da bi pomogli drugima.“ Tada sam bila odlučna da pomognem En da uspešno nauči veštine. Ako ne bi razumela nakon mog prvog objašnjenja, pokušala bih dva ili tri puta dok ne bi potpuno shvatila.
Ako En nešto nije razumela, ponekad bi postala zabrinuta i zamerila bi mi, optužujući me da je ne učim pravilno. Nisam bila srećna i rekla sam: „Ja te učim dobrovoljno. Vreme koje provodim učeći te je moje vreme za jelo i spavanje. Ne moraš da mi zahvaljuješ, ali ponekad ne možeš da naučiš ni najjednostavniju stvar, a onda me kritikuješ i okrivljuješ iza leđa. Zar ne možeš da pokažeš malo zahvalnosti? Pogledaj sebe!“
Kasnije sam shvatila da treba da pogledam unutra. Nije se radilo samo o podučavanju praktikantkinje tehničkim veštinama; to je bila i prilika za mene da poboljšam svoj šinšing. Učila sam je istu stvar mnogo puta, ali ona nije slušala. Fokusirala se samo na svoje misli i ignorisala ono što sam govorila. Ako je bilo uputstava, ne bi ih čitala i samo bi čekala da me pita. Ne bi čak ni pročitala uputstva na proizvodu za čišćenje, govoreći da ih ne razume. Ipak, kad bih joj ih pročitala, odmah bi razumela.
Pitala sam je: „Zašto ne pokušaš sama prvo?“
Odgovorila je: „Samo čekam da me ti naučiš. Ne znam da čitam uputstva.“
Odjednom sam shvatila. Bila sam previše egocentrična i postavila sam previsoka očekivanja. Trebalo je da joj dozvolim da uči postepeno i da je učim u skladu sa njenom sposobnošću da apsorbuje informacije, umesto da očekujem da odmah savlada sve što sam želela da je naučim. Ako bi došla do tačke gde više nije mogla da se koncentriše, trebalo je da sačekam dok ne shvati stvari pre nego što nastavim. Moram da ispunim svoje zavete i dobro uradim stvari koje mi je Učitelj poverio.
Nakon što sam pogledala unutra, eliminisala sam svoj strah od pogrešnog okrivljavanja, strah od problema, zameranje, želju za nagradom, želju za pohvalom i druge vezanosti. Nisam želela nijednu od ovih prljavih misli. Rekla sam En: „Pogrešila sam. Moj stav i ton su bili neprikladni. Molim te, ne uzimaj to k srcu.“ I ona je prepoznala svoje greške i počela je više da obraća pažnju.
En sada može da pristupa internetu, štampa materijale, radi osnovno slaganje teksta, instalira kompjuterske sisteme, koristi interni sistem e-pošte i obavlja osnovne popravke. Kad naiđe na problem koji ne može da reši, postavi pitanje na internet forumu koji praktikanti održavaju.
Osim ako nema neposrednog prioriteta, svaki dan počinjemo učenjem Fa. Deo sam nekoliko grupa za memorisanje Fa, i kad god imam vremena, recitujem i učim Fa i gledam unutra.
Nekada smo se oslanjale na jednog lokalnog tehničkog praktikanta jer je bio najstručniji u našem području. Prošle godine je naišao na poteškoće i više nije mogao da popravlja mašine, pa smo pozvale tehničkog praktikanta iz drugog područja da nas uči. Ovaj praktikant je doneo svoju hranu, tako da nas nije morao mučiti. Strpljivo je odgovarao na naša pitanja i nikada nije bio nestrpljiv. Kad su neki praktikanti insistirali da nešto urade prema svojim idejama, on bi odložio svoje stavove i sarađivao. Kad su praktikanti shvatili da njihov pristup neće uspeti, on bi tada objasnio svoju metodu i zašto je ona neophodna. Bila sam duboko dirnuta njegovim strpljenjem i saradnjom. Sve je to radio nesebično, a njegova polazna tačka za sve je bila stavljanje drugih na prvo mesto.
Jasno sam videla svoje nedostatke. Kad bih bila zauzeta, želela sam da se žalim. Kad je bilo previše stvari za uraditi, govorila sam grubo. Sve su to bile vezanosti i manifestacije sebičnosti. Kroz ova iskustva, stekla sam dublje razumevanje da su razne situacije na koje sam nailazila tokom kultivacije bile aranžirane od strane Učitelja da mi pomognu da eliminišem svoje vezanosti, proširim svoj kapacitet, uzdignem svoje carstvo i poboljšam se što je brže moguće.
Moram dobro iskoristiti svaku priliku, ostati bistra i racionalna u svakom trenutku, i ispraviti svaku misao, reč i delo. Ne smem da protraćim Učiteljeve saosećajne aranžmane. Ozbiljno ću shvatiti Fa, uzeti u obzir potrebe celog tela i dobro proći svaku nevolju.
Učenje da priznam „Pogrešila sam“
Od malih nogu sam bila dobra u školi, što je podstaklo moju taštinu, brigu o reputaciji, želju da čujem samo prijatne stvari i nespremnost da prihvatim kritiku. Pre nego što sam počela da praktikujem Falun Dafa, kad god bi se nešto desilo, insistirala bih da to nije moja greška, izmišljajući izgovor za izgovorom o tome kako se ovo ili ono desilo, da bih izbegla preuzimanje odgovornosti. Nakon što sam počela da se kultivišem, naporno sam radila da eliminišem ovu vezanost.
Kad bih naišla na probleme, moja porodica, koja su svi bili praktikanti, bila je vrlo ljubazna prema meni. Nisu me kritikovali, već su otvoreno priznavali svoje greške. Pomislila sam: „Ako je ova stvar zapravo bila moja greška, kako mogu da dozvolim članovima svoje porodice da preuzimaju odgovornost za to?“ Sledeći put kad se nešto desilo, počela sam da razmišljam da li sam nešto pogrešila i koju lekciju treba da naučim. Počela sam da govorim: „Možda sam pogrešila?“ Čim bih to rekla, bez obzira koliko je moja greška bila ozbiljna, moja porodica bi mi odmah oprostila. Nikada se nisu žalili i nudili su samo ohrabrenje.
Ipak, nisam mogla da se oslobodim svojih duboko ukorenjenih navika preko noći, i moje predstave bi ponekad preuzele kontrolu. Jednom, baš kad sam htela da prebacim krivicu, praktikantkinja je rekla: „Samo reci: 'Pogrešila sam. Obratiću pažnju sledeći put.' Nema potrebe da objašnjavaš.“ Shvatila sam da to ima smisla. Recitovala sam Učiteljevo učenje:
“Ja vas ne krivim, ali od sada pa na dalje svi morate obraćati pažnju na ovo. Morate doći do točke gdje ste sposobni primiti kritike, neovisno od koga one dolazile. Ako u tome ima istine onda se ispravite, a ako nema, onda ste pažljivi. Ako možete ostati nedirnuti dok vas se kritizira i kori, vi napredujete..” (Fa predavanje u Los Angelesu)
Jednom je praktikantkinja hodala iza mene, nakon što smo pokupile neke zalihe. Nestrpljivo sam joj rekla: „Zar ne možeš brže da hodaš?“
Ona je mirno odgovorila: „Pokušaj da promeniš ton.“
Bila sam zapanjena. Kako sam mogla da recitujem Fa, a da ga ne pratim iskreno i da se ne kultivišem? Odmah sam se nasmešila i rekla: „Žao mi je!“ Često sam se sećala kako je Učitelj koristio reči te praktikantkinje da me podseti da promenim ton.
Kad bih naišla na situacije koje su me zaista mučile, recitovala bih „Ko je u pravu, ko je u krivu“ iz Hong Jin III.
Razumela sam zašto sam pogrešila; to je bilo zato što mi je srce bilo dirnuto kad sam se suočila sa nepravednom krivicom ili kritikom. Umesto da budem dirnuta, trebalo je da budem zahvalna praktikantima što su mi pomogli da se poboljšam. Na kraju sam uspela da kultivišem svoje razmišljanje tako da mi je prva misao bila: „Pogrešila sam“, bez obzira da li sam bila kriva. Mnogi problemi su se odmah rešili na ovaj način.
Takođe sam eliminisala svoju vezanost za oslanjanje na druge. Poslednjih 10 godina živela sam sama, pa sam morala sama da pronalazim rešenja za sve. Često sam tražila pomoć od Učitelja i postepeno sam naučila kako da se nosim sa mnogim stvarima u svakodnevnom životu, kao što su zamena slavine i postavljanje mrežastih vrata i prozora. Uspela sam da eliminišem svoju vezanost za želju da se oslanjam na druge.
Kao Dafa učenica tokom perioda Fa-ispravljanja, nadam se da ću u budućnosti postati još marljivija. Razumem da samo tako što ću sebe učiniti čistijom mogu spasiti više živih bića i ispuniti zavete koje sam dala pre dolaska na ovaj svet.
Ovo su moja razumevanja na mom trenutnom nivou. Ako nešto nije u skladu sa Fa, ljubazno molim kolege praktikante da mi saosećajno ukažu na to.
Hvala, Učitelju! Hvala, kolege praktikanti!
(Odabrani prilog za 23. Kinesku Fahui na Minghui.org)
