Stanovnica Daliana je imala tu sreću da bude vozač Učitelju Li Hongdžiju svojevremeno kad je došao u njen grad 1994. godine da prvi put drži devetodnevni seminar Falun Dafe. Dok su ona i drugi Falun Dafa praktikanti pratili Učitelja do različitih mesta, ona je doživela puno nezaboravnih trenutaka. Sledi njeno sećanje na dragocene trenutke provedene s Učiteljem.
1. Prvi seminar Učitelja Lija u Dalianu
27. mart, 1994. je najvažniji i najdragoceniji dan mog života. To je dan kad je učitelj Li Hongdži prvi put došao u Dalian da predaje Falun Dafu (Falun Gong).
Seminar je održan u amfiteatru na Filološkom Fakultetu u Dalianu. Pošto sam vrlo rano stigla i vrata još nisu bila otvorena, kupila sam knjigu Falun Gong na obližnjem štandu. Sela sam na stepenište pored vrata i počela da čitam. Odmah sam pomislila: Ah, kakva knjiga! Puna je je jezgrovitih prinicipa za koje ranije nisam čula! U narednih sat vremena potpuno sam zaronila u knjigu, dok mi neko nije rekao da je vreme da se uđe u dvoranu.
Jedna žena čigong-majstor, koja je bila vrlo poznata u Dalianu, mi je prišla i rekla: "Nisam došla da naučim Falun Gong već samo da bacim pogled. Svaki put kad neki čigong majstor dođe u Dalian, ja proverim da li je pravi ili lažni. Ako je lažni, obično zapisujem stvari da bih ga obrukala."
Učitelj Li je izašao na scenu. Bio je mlad i visok, i dojam je bio da je vrlo dobar i poštovan, snažnog glasa. Dok sam slušala Učitelja kako govori, navrla su snažna osećanja i suze su mi potekle. Pritisla sam maramicu na lice, stideći se. Šta mi se to desilo? Nikad pre nisam plakala u javnosti!
U jednom trenutku sam bacila pogled na ženskog čigong majstora, koja mi se obratila pre seminara, i videla da sedi uspravljena i poklanja svu svoju pažnju Učitelju Liju. Za vreme pauze ponovo mi je prišla da pričamo.
"Ako želiš da učiš čigong, nemoj učiti ništa sem Falun Gonga!" primetila je sva uzbuđena. "Gong Učitelja Lija je tako moćan! On zrači tolikom svetlošću, ona sija kao laseri na sve strane!" Prestala je da naziva Učitelja direktno njegovim imenom i počela da koristi reč "Učitelj."
Kasnije je poželela da se upozna sa Učiteljem i zamolila je da je upoznam s njim. Zašto me je molila da je upoznam s njim, kad sam i ja bila nov praktikant? Evo male anegdote:
Posle prvog dana seminara, nisam mogla prestati da plačem, i strašno sam želela da budem u prisustvu Učitelja. Vozila sam se po gradu do ponoći da bih pronašla hotel u kom je Učitelj odseo, ali nisam uspela da ga nađem. Tokom predavanja drugog dana suze su nastavile da kaplju, i ponovo sam imala tu potrebu da budem blizu Učitelja. Tokom pauze, kad sam videla Učitelja da ulazi u pomoćnu prostoriju, sledila sam ga bez oklevanja.
Kad sam ušla tamo, čula sam Učitelja: "Neću se voziti u vašem autu, vozač nije dobar."
"Učitelju, molim vas uzmite moj auto!" uskočila sam.
Učitelj me je pogledao i rekao: "Njen auto je u redu. Mogu da prihvatim njen."
Profesor Li iz Čigong asocijacije je izgledao nesrećan što sam prekinula njihov razgovor, ali pošto smo se poznavali, nije me kritikovao. "Svi vozači u Dalianu bi voleli da voze velikog čigong majstora. Pripremio sam četiri auta. Ali vi... " Zastao je, pogledao me i nastavio: "Onda ćemo koristiti vaš auto."
Tako sam dobila priliku s neba da budem blizu Učitelja!
Jednog dana, nekoliko organizatora seminara i ja smo pratili Učitelja do Šinghai parka. Ona žena čigong majstor nas je sledila u taksiju do parka. U parku sa razmetala nekim svojim prethodnim iskustvima. Učitelj nam je rekao: "Ti ljudi naprosto ne mogu da ostave svoje stvari, pa ih je teško spasiti.”
Sedeći na steni na obali mora, Učitelj je podigao grančicu i i napisao na zemlji:
"Natprirodne veštine su trivijalne stvari, Veliki Fa mora biti osnova svemu."("Tragajući za pravednim Fa," Hong Jin)
Zatim nam je Učitelj pričao o Fa. Tog dana sam zapazila da površina okeana izgleda vrlo čudno: talasi su su se valjali pored nas, ali je površina u daljini bila vrlo mirna. Učitelj nam je rekao: "Danas ne predajem Fa samo vama. Mnoga bića s neba i iz okeana su došla da slušaju, takođe." Do tada sam prisustvovala na tek nekoliko predavanja Učitelja, pa nisam sasvim shvatala šta kaže. Ali sam slušala, budući da sam verovala u svaku reč Učitelja!
Posle nekog vremena, žena čigong majstor me je pozvala kod nje kući i pokazala mi jednu sliku. Na njoj je bio zlatni zmaj koji izlazi iz okeana i zmajevska vila koja pridržava bradu zmaja.
"Upravo ovome sam bila svedok onog dana pored mora," rekla mi je. "Zamolila sam jednog poznatog slikara iz Daliana da me poseti. Opisala sam mu prizor i on je to naslikao. Videla sam zmaja kako izlazi iz vode, ali se i dalje pitam da li je on došao zbog mene, ili zbog učitelja Lija."
Odmah sam odgovorila: "Kako možeš misliti da je zmaj zbog tebe došao? Učitelj je rekao da ga slušaju bića s neba i iz mora!"
Bez obzira šta je rekla, slika je zaista opisivala prizor s mora tog dana.
Četvrtog dana seminara, Učitelj je došao kod mene kući. Sledilo ga je još desetak praktikanata. Zajedno smo gledali Učiteljeve video instrukcije za vežbe. U ovom videu Učitelj je bio obučen u žutu odeću i sedeo je na travi. "Gledajte, gde sam sedeo?"upitao je Učitelj. Neki praktikanti su videli istinu i povikali: "Na lotosu!"
Svi sem mene su videli lotos. U sebi sam krivila svoj slab vid. "Vidiš li?" upitao me je Učitelj. Shvativši da ne vidim, nastavio je: "Pokrenuću lotos da bi mogla da vidiš."
Onda sam ga ugledala! Učitelj je sedeo na cvetu lotosa sa puno slojeva, a latice su se nežno pomerale. Zaista je izgledalo kao čudo.
Učitelj je uzeo paradajz sa tanjira pored. Pokrio ga je s obe ruke i rekao: "Neko ga može pojesti."
"Ne, nemojte ga jesti!" brzo sam reagovala. "Hajde da ga ostavimo da ga možemo gledati."
Stavila sam paradajz na TV. Za poređenje, stavila sam pored njega još jedan paradajz. Neko je povikao: "Gledajte! Ovaj paradajz sija! Unutra je mali buda!" Ugledala sam zrak smaragdno zelene svetlosti kako zrači iz vrha paradajza prema plafonu. Zaista je tu bio mali buda koj je sedeo u svetlosti. Ne samo da je paradajz sijao, već su i TV i zid takođe emitovali smaragdno zeleno svetlo. Svi smo bili zapanjeni. Te večeri sam i dalje mogla da vidim kako TV i ceo zid sijaju smaragdno zeleno. Paradajz je nastavio da sija, zračeći jaku svetlost. Kasnije, kad je onaj drugi paradajz previše omekšao, zamenila sam ga svežim. 17-og dana, posle četiri promene paradajza za poređenje, onaj paradajz koji je Učitelj dodirnuo je i dalje bio sasvim svež. Uplašila sam se da će se jednog dana paradajz pokvariti, pa sam dopustila svom detetu da ga pojede. (Jasno je da je moja sposobnost poimanja bila mala.)
Tog dana, Učitelj nam je rekao da se univerzum izopačio od standarda Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti i suočio se s ozbiljnom opasnošću. Takođe je rekao da će zbog toga Zemlja naići na ozbiljne probleme, i da nije određeno hoće li Dalian ostati. Svi smo zamolili Učitelja da sačuva Dalian. "Ako ćemo zadržati Dalian, najpre se mora rešiti problem s vodosnabdevanjem."
U to doba su u Dalianu godinama bile velike suše. Često nije bilo vode u vodovodu. Ipak, od dana kad je Učitelj rekao da je potrebno rešiti problem s vodosnabdevanjem, prošlo je 20 godina i Dalian posle nikad nije imao nestašicu vode.
Šestog dana seminara, profesor Li je pozvao Učitelja u obilazak grada. Poneo je dva foto aparata sa 4 filma. Grupa ljudi je pošla zajedno. Na obilasku sam primetila da Učitelj nije želeo da se slika s tim ljudima, među kojima je bilo i nekih čigong majstora. Mislila sam da ako Učitelj ne želi da se slika s njima, onda fotografije neće uspeti. Na kraju je Učitelj sazvao nas četvoro praktikanata i slikao se dvaput s nama.
Kad je film razvijen, profesor Li mi je pokazao kasetu s neupotrebljivim filmom. "Stvarno je čudno," rekao mi je, "što kad sam otišao da razvijem film, shvatio sam da jedna kaseta filma iz foto aparata nedostaje." Sugerisala sam da su možda njegovi članovi porodice izvadili film."To je nemoguće jer su foto aparati bili sve vreme kod mene," odgovorio je. "Ostale filmove sam razvio. Ali gledaj, ništa ne valjaju. Samo ove dve fotografije su ispale dobro." Te dve dobre fotografije su bile one dve na kojima je Učitelj bio s nas četvoro praktikanata. Profesor Li je bio uzbuđen: "Sad znam! Učitelj Li je zaista Buda!"
Kad sam te dve fotografije odnela kući i bolje pogledala, otkrila sam da na jednoj od njih postoje dva zmaja. Na drugoj fotografiji je na vrhu bio mač. Ovo sam pomenula Učitelju kad sam mu nosila fotografije. Pitala sam ga da li sam dobro videla zmajeve i mač. Učitelj je odgovorio: "Znaš li za dva mora u Dalianu? Ta dva kralja zmajeva mi pomažu da zaštitim Fa otkad sam stigao u grad. Taj mač je moj kosmički mač, koji je izuzetno moćan."
Nekoliko godina kasnije, u jednom od mojih snova, Učitelj mi je pozajmio taj mač u borbi protiv demona. Zaista je bio neverovatno moćan. Kad sam nekoliko puta mahnula njim, desetine hiljada demona momentalno su se dezintegrisale u ništavilo.
Jednog dana smo gospođa Sun, njen muž i ja posetili Učitelja. Gđa Sun je rekla Učitelju da puno godina boluje od srčane bolesti. Često je bila u bolnici i četiri puta je bila u kritičnom stanju. U trenucima kad joj je bilo veoma loše, ona čak nije mogla ležati i morala je držati jastuk u sedećem položaju da bi mogla zaspati. Učitelj je stavio levu ruku ispod stola. Podigao je sto levom rukom, dok je okretao svoju desnu ruku. Onda je spojio ruke i izašao napolje. Rekla sam gospođi Sun da je Učitelj pročistio njeno telo.
Uskoro se Učitelj vratio. "Ne brinite, sada ste dobro," rekao je smešeći se gospođi. "Više nemate bolesti možete se skoncentrisati na svoju kultivaciju." Od tada do danas, ona se kultiviše već dve decenije. Nikad nije preskočila učenje Fa ili vežbanje. Naravno, srčana bolest se nikad nije povratila.
U aprilu sam pratila Učitelja u industrijsku zonu. Za vreme ručka, Učitelj me je upitao: "Nosiš naočare. Jesi li kratkovida?" Rekla sam da jesam. "Pogledaj ovu sliku na zidu. Možeš li je jasno videti?" upitao je Učitelj, pokazujući na sliku. Rekla sam da ne mogu. Učitelj mi je onda izmasirao leđa od vrha na dole tri puta i rekao: "A sad?" Rekla sam: "Bolje je nego pre, ali ne mogu da vidim sasvim jasno."
Onda je Učitelj rekao da mi naočare više ne trebaju. Rekla sam mu da mi ne prija da budem bez naočara, jer sam se navikla na njih – plus, ljudima oko mene bih izgledala čudno ako bih odjednom prestala da ih nosim. Učitelj je predložio da nosim naočare bez dioptrije. Posle razgovora, zapazila sam da me profesor Li gleda s neodobravanjem. Odjednom sam shvatila: Učitelj mi je nešto saopštio, a ja odbijam da prihvatim. Moja sposobnost poimanja je tako loša! Smesta sam promenila način razmišljanja i rekla Učitelju: "Sad mogu da vidim sliku."
Kasnije, tokom puta za Japan, kupila sam lep ram za naočari sa staklima bez dioptrije. Ipak nisam dobro videla, s naočarima ili bez njih. Ovo se nastavilo još godinu dana, dok jednog dana slučajno nisam sela na naočari i slomila ih. Shvatila sam da mi Učitelj daje znak da mi naočari više nisu potrebne. Baš u to vreme sam pročitala pitanje i odgovor iz jednog od Učiteljevih predavanja: praktikant je pitao u vezi nošenja naočara, a Učitelj je odgovorio da je nošenje naočara posledica imanja karme.
Sagledala sam svoju slabu moć poimanja i bacila naočari u đubre. Kasnije tog dana sam otišla na železničku stanicu da sačekam nekoga. Gledajući okolo, shvatila sam da sve vidim vrlo jasno. Uzbuđena, gledala sam i gledala. Zaboravila sam da je trebalo da sačekam nekog, dok me ta osoba nije potapšala po ramenu.
Jednog dana sam otpratila Učitelja do njegove hotelske sobe. Recepcioner nam je otključao sobu. Čim smo ušli u sobu, TV se sam uključio. Recepcioner je bio iznenađen. Pogledala sam u Učitelja, koji je rekao s osmehom: "To se dešava kad uđem u sobu."
Prvog dana predavanja, došla je jedna paralizovana žena, koju je nosio muž. Praktikant koji je stajao na vratima ih je zaustavio s rečima da je Učitelj došao da predaje Fa, a ne da leči. Upravo tada, Učitelj je prošao pored kapije i rekao praktikantu: "Možeš ih pustiti da uđu."
Pre nego što je predavanje počelo, Učitelj je lečio tu ženu. Odmah je mogla da se pomeri! Na kraju poslednjeg predavanja, ona je izašla na scenu, klekla i poklonila se Učitelju, zahvaljujući mu što ju je spasio. Svi mi koji smo bili svedoci ove scene bili smo uzbuđeni.
Mesec dana kasnije, nekoliko praktikanata i ja smo je posetili kod kuće. Ranije smo viđali slučajeve da se bolesnici naizgled izleče kod drugih čigong majstora, da bi se simptomi povratili nekoliko dana kasnije. Hteli smo da vidimo šta radi. Živela je na petom spratu zgrade. Sused nam je rekao da nije kod kuće, ali da je vrlo dobro. Prema susedu, mogla je da se popne uz stepenice svaki dan i išla je u lokalni park da vežba. Nismo čekali da se vrati. Nije bilo potrebno da je lično vidimo. Učiteljeva moć je toliko fantastična da se drugi čigong majstori ne mogu porediti s njim.
Dok se bližio završetak seminara, Učitelj nas je ohrabrivao da napišemo svoja osećanja i iskustva sa seminara. Pisala sam i pisala, dok su mi suze liptale. Morala sam da prepišem sve, ali čak i u konačnoj verziji koju sam predala je i dalje bilo nekoliko suza.
Napisala sam: "Decenijama nisam znala šta tražim. Je li to bila slava? Kad sam postala niži direktor shvatila sam da slava nije ono što tražim. Je li to bio novac? Kad sam došla do nešto novca shvatila sam da ni novac nije to što tražim. Nisam bila sigurna šta želim, što me je činilo nemirnom. Nakon pohađanja ovog devetodnevnog seminara Falun Dafe, našla sam ono što sam tražila. Učitelj je promenio moj pogled na svet i moje sagledavanje života."
Ove reči došle su iz dubine mog srca. Kad se seminar u Dalianu završio, mi smo uputili Učitelja na njegovu sledeću destinaciju, Jindžou. Čuda koja su se dogodila tokom puta za Jindžou zahvaljujući Učitelju su mi zbilja otvorila oči.
(Nastaviće se)
