Počela sam da vežbam Falun Dafu 1994. Imala sam veliku sreću da dvaput prisustvujem Učiteljevim seminarima. Bila sam svedok čudima Dafe, koja su promenila moj stav od neverovanja do polovičnog prihvatanja, i konačno do potpune potvrde da je Dafa izuzetna. Poslednje 24 godine, moja iskustva potvrđuju veličanstvenu prirodu i veličinu Dafe.
Tokom ovog dugog vremenskog perioda, takođe sam pretrpela razne oblike torture dok sam nezakonito bila hapšena i zatvarana u progonu Falun Dafe. Poslata sam u radni logor i otpuštena sam s posla samo zato što sam praktikant Falun Dafe. Brutalnost progona mi je rasturila porodicu. Svu ovu patnju doneo mi je bivši vođa kineskog režima Đijang Cemin i njegova klika.
Uprkos teškim trenucima, Učiteljev osmeh mi je uvek bio na pameti, i to me je ohrabrivalo da nastavim svoj put kultivacije. Želim da zabeležim ta nezaboravna iskustva kao uspomenu na dragocene trenutke.
Pre vežbanja Falun Dafe sam bio vrlo slaba. Imala sam svakakve bolesti, uključujući reumatidni artritis, giht, upalu nerava, vratnu spondilozu, ligamentitis, oseoporozu, srčanu aritmiju, hronično lumbalno iščašenje, hemoroide itd.
Reumatoidni faktor u mojoj krvi je bio 1250 (Normalno je ispod 500). Lekar mi je rekao da bih za šest meseci mogla postati invalid.
Zglobovi su me toliko boleli da nisam mogla da zaspim do 2 ili 3 ujutru. Lekovi nisu pomagali. Ligamentitis i hronično lumbalno iščašenje su bili posebno ozbiljni; nisam se usuđivala da se sagnem. Ako je trebalo da podignem nešto, moj šef bi organizovao da mi neko pomogne.
Nedeljno sam posećivala bolnicu. Jednom sam otišla kod specijaliste u Osteopatskoj bolnici u Tijanđinu. Kolega koji je pošao sa mnom mi je rekao: „Zašto su tvoje kosti kao pčelinje saće?“ Bol je bio uporan i nepodnošljiv.
Susret sa izuzetnim učiteljem
1994. sam otišla da posetim prijateljicu, gde se zatekao gost. Gost je rekao: „Kina ima izuzetnog učitelja čigonga!“ Njegov opis Učitelja je privukao moju pažnju. To je upravo osoba za kakvom tragam! Vrlo uzbuđena sam rekla da i ja želim da naučim! Osoba je rekla: „Dobro, obezbediću ti ulaznice za njegov seminar.“
Pošli smo noćnim vozom da bi stigli na seminar. Sutradan ujutru sam odjednom shvatila da me zglobovi više uopšte ne bole, mada sam pre toga radila ceo dan, i posle toga sedela celu noć u vozu na tvrdom sedištu. Zapravo, kao da je sav bol iz mog tela nestao. Telo mi je se osećalo lako. To je bio vrlo ugodan osećaj.
Prijatelj reče: „Sada se Učitelj brine o tebi!“ Pogledala sam ga. „To ne mogu da zamislim!“ pomislila sam. Ali je ovo je bilo stvarno dešavanje, ništa slično bilo čemu što sam prethodno doživela. Zbilja nisam shvatala kako se to desilo.
Ti nezaboravni dani
Seminar je održan u amfiteatru na Jilin univerzitetu. Prisustvovala sam dnevnom seminaru, a bio je i večernji. I dalje se sećam da su mnogi drugi časovi čigonga držani tamo. Falun Gong je najmanje naplaćivao; novi učenici su plaćali 50 juana za desetodnevni seminar, a stari 25 juana. Sa sobom sam ponela puno novca, ali sam potrošila jako malo.
Na dan kad je seminar trebao da počne, mnogi ljudi su čekali na poljani. Preko puta poljane je bila gvozdena ograda. Navalila sam se na ogradu, gledajući praktikante kako uče neke ljude da rade sedeću meditaciju. Pokreti ruku su im bili tako divni. I ja sam želela da naučim!
U tom času neko je povikao: „Dolazi Učitelj!“ U glavi mi se vrtelo i sve oko mene se takođe vrtelo. Osećala sam kao da padam, pa sam se naslonila na ogradu iza sebe. To je bio nezaboravan trenutak! Pogledala sam gore i ugledala oblake kako se okreću suprotno kazaljci sata. Izgledalo je kao da se i nebo okreće. Kao da se budim iz sna, ali sam zaboravila šta se u snu dešavalo. Osećala sam da sam na pravoj strani neba, ali sam zaboravila šta se tamo desilo. Jedino čega sam se sećala je da to mesto ima nekakve veze sa mnom.
Rekla sam sebi: „Desiće se nešto vrlo krupno. Mora da je to zemljotres. Prišla sam prijateljici i rekla: „Loše vesti! Zemljotres!“ Nasmejala se i rekla: „U mom donjem stomaku je počelo da se okreće.“ Mislila je da je Učitelj već stigao, i da se Falun okreće. Izgledalo je da sam razumela, ali nisam. Tek godinama kasnije sam shvatila da kad Učitelj stiže, ceo univerzum će biti u šoku. Scenario koji sam upravo opisala je bio vrlo stvaran. Kad se sada osvrnem, i dalje se svega živo sećam.
Stigao je Učiteljev auto. Videla sam Učitelja kako izlazi iz auta, bio je to uzvišen, visok čovek, čvrste građe. Doimao se jako ljubazno i jednostavno. Učitelj se osmehnuo i rukovao se s praktikantima. Gledala sam iz daljine, a onda sam ispružila ruku i htela da stisnem njegovu. Neočekivano, Učitelj se nagnuo i dosegao me. Ruka mu je bila mekana i topla. Bio sam obuzeta radošću.
Ušla sam u salu za predavanja. U času kad sam sela, osetila sam povetarac, koji mi je veoma godio. Kao da velika ruka maše ispred mene. Osvrnula sam se da vidim odakle to dolazi. Mislila sam da je ventilator. Ali nigde nije bilo ventilatora. U to doba sam pohađala kurs dizajna enterijera, pa me je zbilja zanimalo kakav je dizajn ventilatora i njegova pozicija. Prijateljica me je upitala šta tražim. Rekla sam: „Odakle ovaj povetarac? Gde su stavili ventilator?“ Rekla je: „To je Učiteljeva Fa moć!“ Kao nov praktikant sam je pogledala zapanjeno.
Učitelj je počeo da predaje. Lekcija je bila sjajna! Bila sam uzuđena, i osećala sam se kao da sam obnovljena. Dok je Učitelj pričao o praistorijskim kulturama, činilo se kao da je na nebu ostavljen otvor. „Znači, tako je bilo!“ rekla sam sebi.
Tokom predavanja sam naučila da je čovečanstvo prolazilo kroz katastrofe, grupa za grupom, i da mi nismo prva grupa ljudi koja je ovde živela. Zbilja sam uživala dok je Učitelj pričao o Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti. Bilo mi je žao što ovo čujem tako kasno u mom životu. Činilo mi se da sam ranije bila dobar čovek, ali posle predavanja sam shvatila da se nisam ponašala u skladu sa Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti. Predavanje me je sasvim upilo u sebe.
Sutradan sam imala zanimljiv san. U stvari mi nije izgledalo kao san, jer kao da sam sve to videla sopstvenim očima.
U snu je bilo plavo nebo, ali nije to bila plava iz ljudskog sveta. Bilo je prozirno i vodeno, kao kad vosak curi sa upaljene sveće. Gledajući ga iz daljine, bilo je žuto-zeleno, vrlo lepo.
Podno neba, zelena brda su bila puna drveća. Drveće je bilo toliko visoko, kao da dodiruje nebo. Tu sam bila ja, stojeći na vrhu jednog brda, povlačeći liniju da spojim sve vrhove. Mislila sam: „koje brdo je najviše?“ Pre nego što sam pronašla odgovor, san se završio.
Ispričala sam praktikantkinji ovaj san. Rekla je da sam ušla u drugu dimenziju. Pomislila sam: „Postoje li zaista druge dimenzije? Je li ovo bilo stvarno?“ Ipak su stvari u snu izgledale tako jasno! Ovo iskustvo je imalo velik uticaj na mene.
Ispostavilo se da će tog dana Učitelj predavati o Trećem oku. Momentalno sam shvatila.
Dok nas je Učitelj učio stajaće vežbe, osećala sam Falun kako mi se vrti između ruku!
Trećeg dana, Učitelj je čistio tela praktikanata govoreći nam da lupimo levom nogom, a onda desnom, prema njegovom uputstvu. Rekao je: „Kad kažem ’sad’, krenite.“ U tom trenutku je moj mozak ponavljao ono što je Učitelj rekao, pa sam pomislila da je rekao da krenemo. “Tup!” krenula sam. Još nekoliko ljudi je krenulo za mnom. S puno strpljenja, Učitelj je rekao: „Dobro. Hajdemo ponovo. Kad kažem, ’sad’, krenite.“ Shvatila sam da još nije počelo. Učiteljev ton i ljubaznost zbilja su ostavili utisak na mene.
Uskoro, posle trećeg dana slušanja predavanja, moj apetit je počeo da se popravlja. Ranije jedva da sam mogla da pojedem pola činije pirinčane kaše, a sada sam mogla da pojedem veliku činiju kaše, dve velike parene zemičke, kao i tri uštipka. Imala sam beskrajnu energiju!
Stariji čovek je sedeo ispred mene. Izgledalo je kao da je polu paralizovan. Neko ga je svaki dan dovodio u salu.
Jednog dana posle predavanja, sedeo je na stepeniku. Učitelj je došao i blago mu rekao: „Možeš ustati“, s pokretom ruke. Stariji čovek je ustao nesigurno, koristeći ruke da se odupre. Učitelj reče: „Napravi nekoliko koraka.“ Čovek je polako počeo da hoda. Onda je bio sve brži i brži. Konačno je završio ceo krug, sigurnim koracima. Svi su gledali zapanjeno. „Bravo!“ Publika je oduševljeno tapšala. Nisam verovala ovo što vidim!
Izuzetna moć Dafe prevazilazi ljudsko znanje. Naravno, ovo se može shvatiti tek kad se uči Dafa. Postepeno sam naučila da postoje mikroskopskije supstance u gongu koje lako mogu da promene molekule na površinskom nivou.
Jednog dana posle predavanja sam kasno napustila salu. Učitelj je prolazio, u društvu s tri ili četiri praktikanta. Praktikant je hteo da dobije autogram od Učitelja i pružio mu je knjigu Falun Gong. Učitelj je na knjizi napisao pesmu koja će kasnije biti objavljena u Hong Yin. Ja sam takođe zatražila autogram. Učitelj je potpisao knjigu i dopisao datum. Kasnije sam shvatila da to nije trebalo da učinim. Učitelj je dobar i pun razumevanja, pa je svejedno potpisao.
Postepeno sam uhvatila suštinu lekcija. Shvatila sam da ljudska bića treba da se vrate prvobitnom sebi. Svaki put kad sam slušala predavanje, oči su mi bile pune suza, koje su mi se slivale niz obraze. Ponekad su suze dolazile zato što sam bila ganuta, a drugi put kao da su lile same od sebe.
Poslednjeg dana seminara Učitelj se spremao da odgovara na pitanja. Donela sam olovku i papir. Htela sam da upitam Učitelja šta znači podneti najveće od svih muka. Ali sam se predomislila. Teškoće su jednostavno teškoće. Ne pitaj. Sama shvati – rekla sam sebi.
Odjednom je Učitelj promenio temu i rekao: „Šta znači podneti najveće od svih muka?“ Pričao je u detaljima i vrlo jasno je objasnio, kao da to saopštava meni. Pomislila sam: „Je li to Učitelj odgovorio meni na pitanje?“ Kasnije sam shvatila da je Učitelj znao šta tačno svako od nas misli.
Kad je seminar završen, Učitelj je više puta ponovio praktikantima: “Zbilja treba da upotrebite kultivaciju u praksi.“ Bilo je još puno stvari o kojima je Učitelj pričao. Konačno sam nevoljno napustila salu.
Od tada se moja životna filozofija promenila. Istovremeno nisam osećala da sam potpuno shvatila koncepte. Predložila sam praktikantkinji: „Hajde da sledimo Učitelja! I dalje želim da učim! Odgovorila je: „Učitelj će uskoro doći u naš rodni grad. Sačekajmo.“ Ali ja nisam htela da čekam. Rekla sam: „Moram pronaći način da još jednom čujem seminar!“ Kasnije sam shvatila da je ovo bila moja istinska misao. I zaista, želja mi se ispunila i još jednom sam slušala seminar.
Neke čarobne stvari koje su se desile tokom Fa predavanja u Dalijanu
Dva meseca kasnije sam pohađala seminar u Dalijenu. Ispred mene je sedela devojčica, 4 ili 5 godina, koja je došla sa roditeljima. Zaspala je kad je Učitelj počeo da predaje. Onda sam ugledala malenu kuglu, kao safir, koja plovi kroz vazduh iz pravca Učitelja. Bila je sjajna, okretala se i imala je oko 10 cm u prečniku. Kad je stigla do glave devojčice, zaustavila se. Onda je začas ušla u njenu glavu. Onda je odjednom izašla. Tri pita je ulazila i izlazila, a onda je odlebdela prema Učitelju. Sve ovo sam videla svojim očima! Tako je falun pročistio telo devojčice.
Druga čarobna stvar je bila da je nekoliko dana za redom, pre nego što će predavanje početi, izgledalo je kao da će pasti kiša. Ali zapravo nije pala. Ipak, posle predavanja smo našli da je zemlja bila mokra, što je značilo da kiša jeste padala. Nikog od nas nije uhvatila kiša. Milostivi Učitelj nas je sve zaštitio!
Jednog dana smo začuli automobilsku sirenu napolju. Učitelj je zamolio da neko ode da pogleda. Onda je ponovo zatrubilo. Bilo je vrlo glasno. Ovaj put sam zapazila da je Učitelj izveo neprimetan pokret rukama. Zvuk je prestao. Bilo je čudesno! Nema više sirene: Baš kao što je Učitelj rekao u Džuan Falunu:
“Dok osoba sedi ovde, bez da pomeri ruke ili noge, ona može da izvede ono što drugi ne mogu ni rukama i nogama…“
Tokom tog seminara, maglovito sam mogla da osetim kako Učitelj predaje bićima na različitim nivoima. Ponekad mi se činilo da mogu da ih vidim, a ponekad ne. Dok je Učitelj govorio o postavljanju Tajanstvenog prolaza, razumela sam da se tokom kultivacije može oformiti drugo telo. Takođe sam malo dublje razumela o nebeskom kolu i nekim drugim Fa principima. Sve više i više sam shvatala ozbiljnost kultivacije. Što sam više shvatala, Fa je postajao dragoceniji.
Posle toga sam svakodnevno čitala Falun Gong. Nosila sam knjigu svuda sa sobom. Pročitala sam je nebrojeno puta. Takođe sam zapisala reči Učitelja i zalepila ih na zid, kao način da ih zapamtim. Posebno sam volela da radim sedeću meditaciju. Um i telo su mi prolazili kroz ogromne promene.
Kolege su bile šokirane mojim promenama
Kad sam se vratila sa seminara, u licu sam bila rumena i imala sam beskrajnu energiju. Kao da sam bila obnovljena. Kolegi je spala vilica kad me je ugledao.
Jednom su u mojoj radnoj jedinici isporučivali pirinač. Svaki džak je bio teži od 100kg. Čak i mladiću je bilo teško da ga podigne. Prijavila sam se da mu pomognem. Zapanjen, direktor je upitao: „Ti možeš da nosiš ovo?“ Bio je u šoku jer ranije nisam mogla da nosim ni male predmete. Rekla sam: „Naravno. Njemu će trebati previše vremena da ih sve sam prenese.“ Tri puta sam ulazila i izlazila da bih mu pomogla da prenese džakove.
Novosti su se brzo proširile po mom preduzeću. Uskoro je svako znao za moje novostečeno zdravlje. Onda su moje kolege, uključujući i direktore iz drugih sektora došli da nauče Falun Gong. U jednom trenutku mi se bilo pridružilo više od polovine zaposlenih. Neki su videli falun, neki su videli divne prizore iz drugih dimenzija, a neki su bili sposobni da uđu u mirnoću u meditaciji. Neki su vrlo brzo postali slobodni od bolesti.
Jednog dana smo imali opšti sastanak (članova Partije), i sekretar je u šali rekao: „Je li ovo partijski sastanak ili Falun Gong sastanak?“ Polovina učesnika su bili praktikanti koji su nosili Falun Gong značku.
U to doba sam izgledala mlađa nego na fotografijama od pre 10 godina. Više nisam išla da posećujem lekare. Jednog dana mi je praktikant rekao da ga je lekar kod kog sam išla upitao da li sam umrla, pošto već dugo ne dolazim kod njega. Kolega je rekao lekaru: „Otkad je počela da vežba Falun Gong, njeno zdravlje se drastično popravilo! Čak može da nosi velike džakove pirinča!“ Lekar je bio u šoku.
Kad sam sebe merila naspram zahteva Fa, mogla sam da sagledam mnoge nedostatke. Na primer, ranije sam nosila kući samolepljivu traku i nisam vraćala knjige koje sam pozajmljivala od drugih. Izračunala sam ukupno koštanje svih stvari koje sam uzela tokom godina i kupila zamenu da je vratim na posao. Niko nikada nije saznao. Takođe sam vratila mnoge knjige i časopise koji se nisu mogli pronaći na tržištu. Dopadale su mi se te profesionalno ukoričene knjige, ali pošto mi nisu pripadale, sve sam ih vratila. Pošto sam počela da vežbam, povereno mi je da sasvim sama radim nabavke za firmu. Od svih dobavljača sam tražila da mi daju priznanicu na cenu koštanja.
Kad je moje učenje Fa postalo malo dublje, razvila sam čvršću veru u Učitelja i Fa. U mojoj firmi jednom su se bavili mojim zdravstvenim osiguranjem, pa sam upitala računovođu: „Košta li našu firmu kad nas osigurava?“ Rekla je: „Da, mi sakupljamo novac; nešto da platimo pojedincima, a nešto državi. Ako ne potrošiš taj novac, on ostaje na tvom računu i postaje tvoj prihod kad se penzionišeš. Upitala sam je li to dobrovoljno. Potvrdila je. A ja sam rekla: „Meni onda više nije potrebno zdravstveno osiguranje, pomoći ću firmi i državi da uštedi malo para.“ Bila je zbunjena: „Možeš li biti sigurna da se nećeš razboleti do kraja života?“ Rekla sam: „Naravno! Neću biti bolesna do kraja života!“
U narednim mesecima sam nekoliko puta imala karma bolest, a jednom sam čak doživela nešto poput simptoma reumatoznog artiritisa. Kad se to desilo, u mom umu su se pojavili prizori Učitelja dok predaje Fa. Ja verujem u Učitelja. I tako su teškoće brzo savladane. Ipak je ostala vezanost za strah od hladne vode. Kad bih dodirnula hladnu vodu, ruka bi mi se automatski povukla. Htela sam da uklonim ovu vezanost u korenu. Zato sam pustila vodu iz česme i pustila da mi hladna voda zapljuskuje ruke sve dok nisam prestala da osećam strah.
Potvrđivanje Fa u zatvoru
Posle 20. jula 1999, pošto sam bila uporna u vežbanju, nezakonito sam uhapšena i zatvorena. Jednog dana sam ustanovila da imam neprijatan miris. Pomislila sam da sam u nešto zgazila, ali nisam. Kad sam te večeri skinula košulju, shvatila sam da miris dolazi iz velike otvorene rane na mom ramenu. Bila je duboka, sa zelenim gnojem, otečena i crvena.
Kad su to videle stražarke, uplašile su se i rekle da imam tetanus. Nisu želele da umrem u zatvoru, pa su od moje sestre zatražile da me vodi u bolicu. Odbila sam. Upitale su: „Kako misliš da ozdraviš?“ Rekla sam da ću sama ozdraviti, i to za manje od nedelju dana. Rekla je: „Ako ozdraviš bez odlaska u bolnicu, ja u vežbati Falun Gong.“ Složile smo se.
Pet dana kasnije, na mestu rane se oformila krasta debljine 6 do 8 mm. Tokom noći, krasta je sama otpala. I zaista sam se potpuno oporavila za manje od nedelju dana. Podsetila sam stražarku šta je obećala. Rekla je da će me svakako potražiti kad se bude vratila kući u Peking.
Želim da ispričam o još jednom incidentu. Desio se u radnom logoru. Jednom sam imala dijareju, koja je trajala nedelju dana. Išla sam na toalet više od 50 puta na dan. Jako sam smršala i nisam mogla da ustanem iz kreveta.
Jedne noći sam maglovito videla sebe kako spavam u ovoj i onoj dimenziji. Onda su na moj jastuk stavljene dve pilule. Došla mi je misao da treba da uzmem lek da bih mogla da ostanem u životu; inače ću umreti. Bila sam odlučna da ne uzmem nikakav lek, i setila sam sam se da kao učenik Dafe treba da slušam samo svog Učitelja.
Kad sam se sutradan probudila, bila sam sasvim zdrava. Mogla sam da ustanem i jedem i u glavi mi je bilo kristalno čisto. Tada sam shvatila da naše istinske misli mogu da pobede svako zlo.
Progonjena u zatvorima 15 godina, pretrpela sam sve vrste fizičkog zlostavljanja, poput elektro šokova palicom, ostavljena da se smrznem, prebijana, lišavana sna, sedenja na klupi za mučenje, zaključavana u samici itd. Zahvaljujući velikoj Dafi i svim učenjima kojih sam se sećala, uspela sam da preživim sve ove teškoće.
Iz dubine svog srca želim da zahvalim Učitelju: „Učitelju, svim ti se srcem zahvaljujem!“
(Napisano na poziv Minghui sajta povodom “Proslave Svetskog Dana Falun Dafe” 2018)
