14 godina vežbam Falun Dafu. Tokom godina sam stavljao akcenat na značaj čistog srca i uma dok učim Fa - ali ne i dok vežbam.
Za mene je vežbanje bilo nešto kao obaveza, pa je moj um često mislio o drugim stvarima za vreme vežbi. Ponekad nisam slušao istinski glas Učitelja i moji pokreti nisu sledili komande Učitelja. Povremeno bih shvatio da mi misli lutaju, ali veći deo vremena moje misli su bile pod uticajem mnogih ometajućih stvari, i moj um je lutao s tim mislima dok je moje telo izvodilo pokrete. To je način kako sam „obavljao“ svoje vežbe.
Takvo stanje je postalo navika, i čak sam počeo da mislim, budući da svaki dan vežbam, da sam bolji od nekih ljudi. Budući da radim tri stvari, mada se ne može smatrati da se marljivo kultivišem, i dalje sam OK, pa sam i dalje zadovoljan svojim trenutnim stanjem. Tako sam mislio.
Postepeno, problemi su počeli da se iskazuju kroz moje zdravlje. Osećao sam težinu i nisam mogao dizati noge dok hodam. Često bih se spotakao i morao sam hodati sporo. Nisam mogao brže, koliko god to želeo. Leva noga i levi lakat su me boleli nekoliko godina, ali koliko god da sam tragao unutar, bol nije prestajao. I moj položaj dok hodam je bio sve gori, ali nisam znao šta je uzrok problema. Kasnije sam shvatio da od samog početka prakse imam skrivenu vezanost da koristim Dafu da lečim svoje bolesti.
Kad je Učitelj objavio novu muziku za vežbe, shvatio sam: Učitelj daje svojim učenicima dodatnu energiju, gurajući nas napred i ubrzavajući našu telesnu transformaciju. Pošto nas Učitelj gura, mi moramo ići ukorak. Moram duboko shvatiti odluku Učitelja i treba da mi bude na umu misao da li mogu završiti drugu vežbu u trajanju od sat vremena.
Sasvim se koncentrišući na slušanje instrukcija Učitelja i muziku, bez ikakvih ometajućih misli, uspeo sam da završim vežbe s lakoćom. Dok sam svakodnevno istrajavao u ovome, sledeći u mislima uputstva Učitelja i muziku, uspeo sam da se oslobodim ometajućih misli svaki put kad bi se javile u mom umu, isto kao za vreme učenja Fa. Neprekidno sam na oprezu da li će se pojaviti ometajuće misli. Kad se pojave, ja ih odmah eliminišem.
Učitelj nam je jasno naznačio: „… vežbanje vežbi je način za dostizanje duhovnog savršenstva.“ (Fa predavanje na konferenciji u Sidneju)
Ovo ne možemo zapostaviti, ili olako uzeti.
Nakon što su se moje razumevanje, i moj šinšing, popravili, unutar samo nekoliko dana, neispravni simptomi koji su godinama opstajali na mom telu, brzo su nestali. Zapravo je moje razumevanje Fa bilo vrlo slabo i izgubio sam toliko vremena! Sav trud koji sam u prošlosti uložio u vežbanje vežbi bio je uzalud. Za koga sam tako vežbao? Nije li to nepoštovanje prema Učitelju i Fa? Koliko je krupna greška koju sam napravio? Godinama sam imao ovaj problem, ne shvatajući. Samo zahvaljujući Učiteljevim uputstvima, učenjima i snazi koju sam dobio od njega sam konačno shvatio svoj problem.
Naš veliki, dobri, Učitelj ne želi da ostavi iza sebe nijednog od svojih učenika, i nadam se da će se oni praktikanti koji imaju isti problem kao ja odmah probuditi. U ovom prelomnom trenutku i dok se bliži kraj Fa-ispravljanja, potrebno je da pronađemo svoje nedostatke iz mnogih perspektiva i ispravimo sva neispravna stanja u kojima smo do sada bili, kako bismo mogli slediti Učitelja na putu kući.
Vrlo sam zahvalan našem, velikom, dobrom, Učitelju!
