Jednom sam imao simptome ozbiljne bolesti. Rekao sam to jednoj praktikantkinji kad sam je posetio. Rekla je: „Bićeš ti dobro. To su samo stare sile, koje prave probleme. Nemoj to priznati, to nije ništa.“
Njene reči su me neočekivano ohrabrile. Vrativši se kući, osetio sam da su mi ispravne misli postale jače i bolje sam se osećao.
Jedno vreme sam imao glavobolju uvek kad bih pojeo ili popio nešto slatko; zato sam prestao da konzumiram bilo šta slatko.
Radio sam napolju s kolegom praktikantom i bilo je vrlo toplo. Odlučio je da uzme neko hladno piće. Rekao sam mu da ću dobiti glavobolju ako popijem nešto slatko, ali je on ipak kupio slatki napitak. Reče: „Što ne probaš još jednom? Ja mislim da ćeš biti dobro.“
Popio sam piće i za čudo, nisam dobio glavobolju. Od tada više nemam glavobolje kad konzumiram slatko.
Taj praktikant nije verovao u predstavu da me „glava boli od slatkog“. Pomogao mi je da se oslobodim ove predstave i eliminišem progon zla.
Zahvalan sam praktikantima koji su mi pomogli na pozitivni način. U mnogim slučajevima, kad praktikant ima teškoću, ostali će reći da treba da pogleda unutar, a onda mu ukazati na ovu ili onu vezanost.
U redu je ako ljubazno ukažemo na vezanosti drugih praktikanata s ciljem da im pomognemo, ali način na koji to izvedemo je odraz naše sopstvene kultivacije. Ako imamo misao da se neko ne kultiviše dobro, naša ljubazna sugestija može lako postati kritika. Umesto da pomognemo drugima, na taj način vršimo dodatni pritisak na njih, otežavajući im da prođu test.
Želja za kažnjavanjem
Čini mi se da je takav podsvesni kritički mentalitet sličan onom koji imaju stare sile, koje često pribegavaju rešavanju problema kažnjavanjem.
Kad vidimo tuđe nedostatke, zbilja je potrebno da preispitano sopstveno razmišljanje i vidimo da li imamo skrivenu misao da bi oni trebali biti kažnjeni zbog te vezanosti.
Kako kultivator može biti besprekoran? Kad kultivator ima problem, treba li da dopustimo starom kosmosu da ga kazni? Zar ne treba da slušamo Učitelja i kultivišemo se u skladu s Fa? Stare sile jedino znaju da kazne bića za njihove mane. Ne znaju ništa drugo. Učitelj je taj koji ispravlja Fa i ne smemo dopustiti starim silama da rade šta hoće.
Takav način razmišljanja sam otkrio u sebi nakon saobraćajne nesreće. Činilo mi se da sam ja u pravu, a da je krivac onaj drugi, koji je prekršio pravila. Imao sam prikrivenu želju da vozač ima problema zbog toga što mi je učinio.
Ali shvatio sam da ovako nije samo u slučaju tog vozača – otkrio sam da imam slične misli prema kolegama praktikantima kad vidim da rade nešto što nije u skladu sa standardom Fa.
Razviti pozitivne misli
Pokušao sam da razvijem pozitivne misli o drugima, ali nisam znao kak0. Skoro da sam instinktivno smatrao da ljudi treba da budu kažnjeni ako ne postupaju u skladu s Fa. Kroz učenje Fa, postepeno sam promenio način razmišljanja.
Sada, kad vidim da je neko učinio nešto loše, pomislim kako ta osoba živi u doba dok se Dafa širi svetom, i Fa ima moć da je promeni. Kao praktikant, on već uči Fa, i Učitelj će mu pomoći da ukloni vezanosti.
Jednog dana bi se iznenada mogao promeniti i shvatiti svoje nedostatke. On će se popraviti i napredovati, i promena će doći od njegove sopstvene želje da postane bolji, a ne zato što ga bilo ko kritikuje.
Zapravo, ja sada shvatam da je razlog zašto vidim tuđe nedostatke to što sam treba da se popravim.
Jedan praktikant u našem području je godinama bio u zatvoru. Nekoliko godina pošto je oslobođen, on nije radio ništa po pitanju spašavanja živih bića. Drugi praktikant je bio vrlo ljut i požalio mi se na njega.
Rekao sam da ne mogu da sudim o njemu. “Prvo, nisam mu ni na koji način pomogao. Drugo, verujem da ima vrlo solidan osnov za kultivaciju i da je svojevremeno bio jako dobar. Promena u razmišljanju se može desiti u trenu. Ako uči Fa, jednog dana bi mogao da povrati svoje ispravne misli i ponovo postane marljiv.“
Nekoliko dana kasnije sam čuo da je taj praktikant odjednom zbilja postao marljiv.
Jedna osobina bića starog kosmosa je to što vole da zameraju i imaju negativne misli o drugima. Oni podsvesno osećaju da su drugi lošiji od njih. Ovo se posebno ogleda u njihovom ponašanju i rečima kad nešto postignu, koliko god to bilo malo.
Zapravo, kad imamo negativne misli o drugima, naša milost je već zamenjena nečim lošim. Ali cilj naše kultivacije je postati ispravno, prosvetljeno biće koje uvek misli o drugima.
Priča o Šuandžangu
Želim da podelim priču o Šuandžangu, monahu iz knjige Put na Zapad, da pokažem kako ja shvatam šta znači imati prave ispravne misli.
Jednom je Šuandženg putovao s grupom ljudi, brodom, prema kraljevstvu Nalandi. Brod su napali pirati. Pirati su zatražili da se predaju sve vrednosti i odlučili su da prinesu Šuandžanga kao ljudsku žrtvu. Šuandžang je pokušao da ih ubedi da to ne čine, a i njegovi saputnici su molili pirate, ali uzalud. Pirati su napravili oltar i stavili Šuandžanga na njega. Šuandžang nije bio uplašen. Seo je mirno da meditira i ušao je u stanje spokoja. Pirati su ugledali veliku uzvišenost i osetili poštovanje prema njemu.
Kad je postigao spokoj, njegova duša je napustila telo. Tada se Šuandžang zarekao: „Ako ovo putovanje potrage za budističkim sutrama ne uspe, želeo bih da se reinkarniram u božanskoj zemlji i nastavim da učim Buda Fa tamo. Kad to završim, želim da se ponovo reinkarniram u ljudskom svetu i ponudim spasenje piratima koji će me ubiti.“
U tom času, sa svih strana je dunuo jak vetar. Toliko je bio jak da je čupao drveće; pesak i prašina su se uskovitlali. Talasi su besneli na reci, prevrćući ukotvljene brodove.
Pirati su pali u paniku, misleći da je to nebeski gnev zbog njihovih postupaka. Jedan od ljudi koji je putovao sa Šuandžangom reče da ne valja ubijati sveštenike, posebno što je Šuandženg došao sa istoka da traži budističke sutre.
U tom času je Šuandženg izašao iz meditacije. Pirati su odbacili oružje i klekli pred njim. Šuandženg je prihvatio njihovo izvinjenje i naučio ih osnovnim budističkim principima. Takođe im je savetovao da prestanu činiti rđava dela da bi izbegli karmičku kaznu. I tako su pirati primili Pet zapovesti i prihvatili Budizam.
Prosvetljeno biće koje ima veliku milost, ne misli o sebi kad naiđe teškoća. Ono uvek misli o drugima, uključujući one koji ga progone. Kad je progonjen, ako praktikant misli o bićima koja greše naspram Dafe i pokaže milost prema ljudima koje kontrolišu stare sile, progon za čas može biti eliminisan. Kad drugi praktikanti koji čuju za progon kasnije imaju sličnu milost prema živim bićima, to će takođe pomoći da se progon odstrani.
Jedna praktikantkinja mi je rekla da je puno puta srela ljude koji su hteli da je prijave policiji. Svaki put je zamolila Učitelja da ne dopusti da tu osobu kontrolišu stare sile i da ne zgreše naspram Dafe. I svaki put je uspela da izbegne opasnost.
Druga praktikantkinja je uhapšena zato što je pričala drugima o Dafi. Sreo sam je nekoliko dana pošto je oslobođena. Ispričala mi je da je čovek koji ju je prijavio jako zao i da ona želi da ga stigne kazna za to što je uradio. Upitao sam je da li je zatražila pomoć od Učitelja. Rekla je da jeste, ali da nije vredelo. Ali ako joj misli nisu ispravne, kako joj Učitelj i pravedni bogovi mogu pomoći?
Moje je shvatanje je da za jednog kultivatora, sve u životu je stvar izbora. Odabereš li da pokažeš milost prosvetljenog bića, ili da ojačaš svoje ljudske vezanosti? Odluka se često dešava u deliću sekunda.
