Učitelj je kazao:
,, Jednom sam rekao da „možete dostići bilo koju duhovnu visinu, dok god imate smelosti!“ * Fa predavanje na Fa konferenciji u Njujorku 2019.*
Kada sam prvi put videla ovu rečenicu, moje razumevanje ,,smelosti” je bilo smelost da se otpuste sve ljudske vezanosti. Pa sam se zapitala: Da li bih bila u stanju otpustiti sve ljudske vezanost? Moja vezanost za Fa učenje moje ćerke, briga za njenu budućnost, briga o patnji mog muža, kako me vide rodbina i prijatelji, itd. Dugo sam bila zapetljana u ove vezanosti.
Takođe, postoji vezanost za svoje telo, brige zbog fizičke neugodnosti koje doživljavam unutra i van. Zašto tegobe nisu nestale, zašto još uvek traju? Redovno mislim na fizičku neugodnost što je takođe vezanost. Zar to nije sebičnost? Naravno da postoje i druge vrste vezanosti, neću ih nabrajati. Ovog puta sam rekla sebi: otpusti ih, usudi se da ih sve otpustiš!
Danas sam imala novo razumevanje Učiteljevog predavanja. Svi znamo da smo gospodari i kraljevi na nebu. Mi objašnjavamo istinu o Dafi i spašavamo ljude u ljudskom svetu, kao što su to činili Šakjamuni i Isus u svoje vreme. Usudimo se tretirati sebe kao Šakjamunija i Isusa dok obavljamo božanski posao u ljudskom svetu, baš kao bogovi i Bude, s tim da su naše misli potpuno nesebične, i potpuno za dobrobit drugih.
Svi bi trebalo da gledamo iz ovog ugla, bez sebičnih misli pred živim bićima. Trebalo bi da mislimo kako da spašavamo živa bića i pomognemo im da ne počine zločin protiv Dafe i učenika Dafe. Da zaista to radimo, da li bi bilo progona? Da li bi se Šakjamuni bojao progona? Da li bi večito mislio o fizičkoj neprijatnosti? Da li bi se plašio smrti i bio vezan za bilo šta u ljudskom svetu? Zar ne bismo trebali razmišljati i ponašati se na ovaj način?
