Falun Dafa Minghui.org

Priča o Sun Simiaou: Medicina, kultivacija i vrlina (1. deo)

(Minghui.org)

Sun Simiao (541-682) je živeo 142 godine, do rane Tang dinastije. Pošao je u školu sa 7 godina i svaki dan je memorisao tekstove preko 1000 reči. Do doba od 20 godina, uživao je u čitanju napisa iz Taoizma, Budizma itd. Dugu Šin, cenjeni general, jednom je sreo Suna i rekao: “Ovo dete je talentovano. Samo me brine da iako ima veliko znanje, neće umeti da ga primeni u praksi. Zato možda neće postati visok državni činovnik.”

Sagledavajući degenerisane moralne vrednosti svetovnih ljudi u borbi za slavu i novac, Sun je isticao važnost vrline. Negujući vrlinu, čovek će biti blagosloven bez da traži blagoslove i biće dugovečan bez težnje tome.

Tokom vladavine cara Šuandija iz Severne Džou dinastije (578-579), Sun je otišao da živi izdvojen od sveta. Tokom vladavine cara Vendija iz Sui dinastije (581-604), Sun je imenovan za lekara na Imperijalnoj akademiji, ali je odbio tu poziciju, navodeći zdravstvene razloge. “Za 50 godina, doći će svetac. Ja ću mu tada pomoći da spasi društvo i ljude,“ rekao je ljudima oko sebe.

Kasnije, tokom vladavine cara Taizonga u Tang dinastiji (627-649 AD), Sun je pozvan da dođe u prestonicu. Impresioniran njegovim mladolikim izgledom, car reče: “Na osnovu tebe, znam da treba poštovati one koji vežbaju Taoizam. Priče o drevnim božanstvima poput Guangcheng Zija su stvarne.“ Car je više puta tražio da mu se da položaj, ali Sun je to odlučno odbio.

Tokom četvrte godine Šijančing perioda Tang Dinastije (659), car Gaozong je pozvao Suna i ponudio mu titulu savetnika, što je ovaj ponovo odbio. Prve godine Šijančing perioda Tang Dinastije (674 AD), Sun je zatražio da se zbog zdravlja vrati kući. Car Gaozong mu je dao dobre konje i predložio da odsedne na imanju princeze Poyang.

Celog svog života, Sun se bavio medicinom i sakupljao trave. Posetio je brojne planine, uključujući Taibai, Džongnan, Taihang, Song i Emei. Izučavao je bilje, odobravao recepte i upotrebu lekova.

Napisao je dve knjige, Hiljadu zlatnika vredne formule za hitna stanja i Dodatak na Hiljadu zlatnika vredne formule za hitna stanja. Sun je ljudski život smatrao veoma dragocenim i smatrao je da recepti vrede hiljadu zlatnika. Obe knjige se svrstavaju u medicinske enciklopedije, koje povezuju znanja iz Han dinastije i nastaviće da dominiraju na ovom polju sve do Song i Yun dinastija. Prva knjiga je nekoliko puta objavljivana u Japanu. U čast njegovim dostignućima, planinu na kojoj je boravio izopšten od sveta ljudi nazivaju Planinom kralja medicine. Takođe su mu sagradili hram i statuu i svake godine ga slave 15 dana, počev od 3. februara po lunarnom kalendaru.

Cipele od 4kg

Dok je bio mlad, Sun je mnogo godina učio medicinu u planini. Bio je marljiv i etičan, pa ga je njegov učitelj naučio svemu što je znao. Kad je bilo vreme da Sun ode s planine, učitelj mu reče: „Stvari u ljudskom svetu imaju svoje razloge. Ne dopusti da teškoće ugroze tvoju volju da spašavaš ljude i pomogneš društvu. Takođe znam da nećeš naškoditi ljudima, ili počiniti sramotne stvari. Uvek se drži svoje izvorne namere i postići ćeš velike stvari.“

Sa suzama u očima, Sun se pozdravio s učiteljem i napustio planinu. Sledeći uputstva učitelja, on je svim srcem pomagao bolesnim ljudima. Nasuprot očekivanju, nije mogao da izleči bolest gde god bi otišao, i ljudi koje je lečio su umrli. Seljaci su ga terali i proklinjali. Kasnije su ga izbegavali kao kugu. Ne samo da je morao da se muči zbog hrane i putovanja, već je takođe morao da trpi uvrede i poniženja.

Jednog dana više nije mogao podneti. Vratio se u planinu i sa suzama u očima je ispričao svom učitelju kroz šta sve je prošao. Ne kriveći ga, učitelj ga je pogledao blagonaklono i rekao: Sasvim sam svestan tvog bola. Ali ovo je proces i stvari će se kasnije promeniti. Nemoj odustajati. Kad slamnate cipele koje nosiš budu imale 4 kg, stvari će se popraviti.“

Još jednom se Sun oprostio s učiteljem i napustio planinu. Pređašnja iskustva su se nastavila, ali on nije odustao i često je sebe bodrio u tom jadu. Jednog dana je hodao kroz blatnjavo jezero i cipele skoro da su mu se raspale. Izašavši iz vode, naslonio se na drvo da ojača svoje slamnate cipele slamom. Cipele su bile teške i nezgrapne, ali on nije imao drugog izbora sem da ih nosi.

Posle nekog vremena, prošla je grupa ljudi noseći mrtvački sanduk. Videvši da iz sanduka kaplje krv, Sun je pregledao situaciju i znao da se ta osoba može spasiti. Zato je potrčao za njima, povikavši: „Stanite. Mogu da spasim tu ženu! Još je živa!“

Ljudi su ga ignorisali, misleći da je lud. Sun ih je preklinjao da stanu, ali niko ga nije slušao, budući da je postojalo verovanje da je loša sreća ako se povorka zaustavi. Sun ih je pratio i nastavio: „Ova žena je imala problem na porođaju. Beba nije izašla i majka je krvarila, da bi na kraju i sama umrla, zar ne? Ona i sada krvari, što znači da se može spasiti. Molim vas da spustite kovčeg, inače će biti kasno.“

Iznenađeni tačnim opisom, kao da je video ceo incident, ljudi su stali. Spustili su kovčeg i otvorili ga. Sun uze iglu i zabode je ženi u odgovaraću akupunkturnu tačku. Malo kasnije ona dođe sebi. Dok su svi bili ludi od iznenađenja i radosti, začuo se plač bebe. Majka i dete su bili spašeni i vrlo srećni.

Ovo čudo spašavanja dva života jednom iglom uskoro se proširilo. Porodica je bila vrlo zahvalna Sunu i pozvali su ga da im bude gost.

Sutradan se Sun spremao da ode. Porodica je želela da ostane, ali je on insistirao na odlasku. Takođe je odbio novac i poklone, sem novog para cipela. Kad je otac bebe hteo da baci stare cipele, Sun je izrazio želju da ih zadrži. Zatim su izmerili cipele, koje su bile teške tačno 4 kg.

Sun je posle ovog još više verovao u reči svog učitelja. Nastavio je da leči ljude. Zanimljivo je da je na dalje ozdravio svako koga je lečio. Ljudi su ga zvali “čarobni lekar u slamnatim cipelama.”

(Nastaviće se)