Nekada čuveni ekspert za transplantaciju organa, Shen Zhongyang, nedavno je, u čistki Komunističke Partije Kine, sklonjen je s funkcije člana Politbiroa.
Shen je bivši direktor Centra uza transplantaciju organa u Centralnoj bolnici u Tianjinu, kao i Instituta za transplantaciju jetre Policijske bolnice. Na sajtu Centralne bolnice, predstavljen je kao „čuveni ekspert za transplantaciju organa“.
Prema sajtu: “1998, on je osnovao prvi institut za transplantaciju organa i obučio je puno lekara. Vodio je timove u preko 70 medicinskih jedinica širom zemlje, vršeći transplantacije jetre. Tokom više od 20 godina, on i njegov tim su obavili više od 10.000 transplantacija.“
Na sajtu China’s United Front Work Department, kaže se da je pod komandom Shena, Centralna bolnica obavila 5.000 transplantacija jetre do 2010.
Još jedan uvodnik o Shenu na Baidu Baike (Baidu enciklopedija), kaže da je Shen obavio skoro 10.000 transplantacija do 2014, što je četvrtina ukupnog broja transplantacija jetre u Kini.
Shenovo učešće u tolikom broju transplantacija organa otkriva mračan zločin pod pokroviteljstvom države – ubijanje praktikanata Falun Gonga i drugih zatvorenika savesti radi njihovih organa.
Istorija uzimanja organa
Za razliku od mnogi zemalja sa uspostavljenim donorskim sistemom, Kina ga nema. Zahvaljujući tradicionalnim verovanjima, Kinezi više vole da im telesni ostaci budu netaknuti nakon smrti i ne prihvataju ideju doniranja organa kao na Zapadu.
Poznato je da je komunistički režim u Kini koristio organe zatvorenika osuđenih na smrt za transplantacije organa visokim funkcionerima. Ali zbog ograničenog broja osuđenika i zdravstvenog stanja njihovih organa, ovo se nije masovno radilo.
Otkad je režim započeo progon Falun Gonga, tj. od jula 1999, broj transplantacija se vinuo u nebo. U aprilu 2006, bivša žena jednog hirurga, koji je učestvovao u operacijama praktikanata Falun Gonga, izašla je u javnost i razotkrila neke stvari.
Istraga u toku
Od tada, aktivisti za ljudska prava istražuju ovaj užasan zločin uzimanja organa od živih ljudi.
U julu 2006, David Kilgour, bivši kanadski državni sekretar za Aziju-Pacifik i David Matas, kanadski advokat za ljudska prava, objavili su izveštaj na 45 strana, u kome se zaključuje “...da je kineska vlada, i njene službe u mnogim delovima zemlje, posebno u bolnicama, ali i u zatvorima i “narodnim sudovima”, od 1999. usmrtila veliki, ali nepoznati broj Falun Gonga zatvorenika savesti. Protiv volje praktikanata, njihovi vitalni organi, ukljucujuci srca, bubrege, jetre i rožnjace, su oduzimani radi prodaje po visokoj cijeni, ponekad strancima, koji su obicno suoceni s dugim rokom cekanja nadobrovoljne davaoce takvih organa u njihovoj zemlji.”
U junu 2016, ova dvojica su zajedno sa Ethan Gutmann, istražiteljem novinarom iz SAD, objavila novi izveštaj o nasilnom uzimanju organa u Kini. Oni su ispitali stotine bolnica u Kini i zaključili da se pacijentima nude transplantacije u roku od samo nekoliko nedelja posle „porudžbine“. Ovo je izvodljivo samo kad postoji velika baza donora organa.
Njihova istraživanja takođe su pokazala da se godišnji broj izvedenih transplantacija u Kini ne slaže sa zvaničnim, što je 10.000 do 15.000 godišnje. Šokantno visok broj transplantacija od 2006. do 2016. ima izvor organa pre svega u praktikantima Falun Gonga, koji su uhapšeni ubog odbijanja da se odreknu svojih uverenje, kaže se u izveštaju.
Kongres SAD je 13. juna 2016. jednoglasno usvojio Rezoluciju 343, koja poziva Kinu da „smesta prekine svoju praksu uzimanja organa od zatvorenika savesti“. Od Kine je zatraženo da prekine 17 godina dug progon Falun Gonga i oslobodi sve praktikante Falun Gonga i ostale zatvorenike savesti. Takođe zahteva od KPK da omogući “kredibilnu, transparentnu nezavisnu istragu zloupotreba transplantacije organa“. Na kraju se poziva US State Department da godišnje dostavlja izveštaje Kongresu o implementaciji restrikcija odobravanja viza građanima Kine i drugih zemalja koji su uključeni u prinudno uzimanje organa.
Matas, Kilgour, i Gutmann su pozvani na svedočenje u Evropskom Parlamentu 29. juna, 2016, gde su predstavili svoj dopunjeni izveštaj o sistematskom uzimanju organa u Kini. Apelovali su na EU da preduzme radnje da se ovaj zločin spreči.
Prema Matasu, konačan zaključak istraga je da je KPK primorala celu zemlju da učestvuje u masovnom ubijanju. Žrtve su uglavnom praktikanti Falun Gonga, rekao je, ali takođe i Tibetanci, Ujguri i članovi kućnih crkvi. Represija KPK nad njima je bio način da se dođe do organa, kako kaže.
Kako Matas ističe, kad se počini masovan zločin i ubiju se desetine hiljada ljudi, broj počinilaca zločina nije manje od broja žrtava. Naveo je neke: oni koji su testirali krv i organe praktikanata, zatvorske čuvare koji su doveli praktikante, doktore i sestre koji su učestvovali u operacijama, agente Službe 610 koji su bili zaduženi za progon, i one koji su širili mržnju protiv praktikanata.
Nezavisni narodni tribunal, poznat kao China Tribunal, u svojoj konačnoj presudi donetoj 17. juna, 2019. u Londonu, kaže da postoje jasni dokazi da se u Kini godinama dešava nasilno uzimanje organa, i to „u velikim razmerama“.
Dok kineski režim od 2015. tvrdi da organi dolaze od dobrovoljnih donora, tribunal kaže da je zaključio da se organi uzimaju nasilno. Kaže da su sigurni da organi dolaze od zatvorenih praktikanata Falun Gonga, koji su „verovatno glavni izvor.“
“Zaključak pokazuje da je zbilja velik broj ljudi umro neopisivo strašnom smrću, bez razloga, i da će na sličan način možda još mnogi patiti“, kaže predsednik tribunala, ser Džefri Najs u presudi od 17. juna 2019.
Međunarodni tribunal je doneo svoje zaključke nakon pregleda obilja pisanih i usmenih izjava, uključujući svedočenja više od 50 svedoka koji su prisustvovali na dva javna ročišta.
