Pozdrav, Učitelju! Pozdrav, kolege praktikanti!
Prvi seminar Falun Dafe, Učitelj Li započeo je 13. maja 1992, u 5. gimnaziji u Čangčunu. Bila sam jedna od prisutnih, i od tada praktikujem Falun Dafu, već više od 28 godina. Tada je u školskoj sali bilo manje od 200 polaznika. Sada se Falun Dafa proširila u više od 100 zemalja, sa milionima ljudi koji imaju koristi od te prakse.
Sećam se da je Učitelj rekao na to seminaru: „Evo vas. Ovo je prvi seminar i ovo je sjajna prilika. Ono što vam dajem je nešto što ne možete dobiti ni nakon godina prakse [samostalno].“
Da, došli smo po Fa i došli smo po živa bića. U proteklih 28 godina pratila sam Učitelja, po kiši i po suncu. Svedok sam saosećanja Učitelja i jezgrovitosti Dafe.
Slede neka moja iskustva.
Prevazilaženje nevolja
Ja imam 82 godine, a suprug 84. Imamo dva sina i jednu ćerku. Pre vežbanja Falun Dafe, često sam bila hospitalizovana zbog više od deset bolesti. Nepunih 6 meseci nakon što sam postala Falun Dafa praktikant, svi moji simptomi su nestali.
Najgora bolest koju sam imala bio je reumatoidni artritis. Noge su mi bile iskrivljene i pila sam sve vrste lekova. Moj slučaj je bio toliko poseban da je bolnica morala posebno zbog mene da čuva lekove. Noge su mi operisane i u suštini nisam ih osećala. Takođe sam bila na oporavku u sanatorijumu Ksingcheng u provinciji Liaoning. Ali to nije pomoglo. Tek kad sam počela da učim Falun Dafu, Učitelj mi je za kratko vreme dao dobro zdravlje.
Imala sam i nekoliko fizičkih nevolja. Svaki put kad bih imala temperaturu, na nogama bi mi se pojavili ljubičasti plikovi. Jednog dana ponovo sam imala temperaturu, ali sam ipak prisustvovala događaju za promociju Falun Dafe na Trgu kulture u Čangčunu. Po povratku kući, moja groznica je nestala, i žuljevi su takođe nestali. Znao sam da je karma na mojim nogama eliminisana. Postepeno sam povratila osećaj u nogama i mogla sam normalno da hodam. Napokon sam počela da uživam u životu bez bolesti.
Kada sam prvi put radila meditaciju, um mi je bio ispunjen svim vrstama misli. Učitelj mi je pomogao da ih očistim i polako sam mogla da postanem smirena. Slučajne misli u mom umu su prestale i mogla sam da dostignem dubok mir. Moje telo je takođe moglo da levitira. Bilo je to veličanstveno iskustvo baš poput onoga što je Učitelj opisao u Džuan Falunu .
Nakon početka progona 1999. godine, imala sam veliku nevolju za koju sam znala da nije samo uklanjanje karme, nego je to bio aranžman starih sila da mi oduzmu život. Tako da mi je to bilo jasno. Bila je 2014. godina i planirala sam da odem u tržni centar da razgovaram sa ljudima o Falun Dafi . Ali pala sam odmah nakon što sam izašla na vrata. Sledećeg dana nisam mogla da ustanem i ostala sam u krevetu više od 20 dana. Morala sam da puzim do kupatila i plakala sam od bolova.
Moja deca su insistirala na lekarskom pregledu i dijagnostikovana mi je diskushernija. Preporučena je hospitalizacija. Znajući da sam praktikant, smatrala sam da ću biti dobro i vratila sam se kući.
Mnogi praktikanti su 2015. godine podneli krivične prijave protiv bivšeg lidera Kineske komunističke partije (KPK) Điang Vemina zbog progona Falun Dafe. Tada se još nisam bila potpuno oporavila, ali sam ipak odlučila da se pridružim naporima. Nakon što sam stavila nekoliko jastuka na krevet, sela sam da napišem prijavu. Svaki put sam mogla da napišem samo nekoliko redova. Ali na kraju sam nastavila i završila.
Kao praktikant, znam važnost izvođenja Falun Dafa vežbi. Ali u to vreme sam jedva stajala na nogama. Bez obzira na to, naslonila sam se na zid i mogla sam da radim vežbe po nekoliko minuta. Kako je vreme prolazilo, svaki put sam uspevala da radim vežbe duže. Kasnije, kad god bih se naslonila na zid, udovi bi mi se grčili od nelagode i znala sam da je vreme da prestanem da koristim zid kao potporu. Posle nekoliko meseci mogla sam da vežbam sat vremena. Trenutno su mi leđa prava i potpuno sam zdrava. Srećna sam što ponovo izlazim među ljude i objašnjavam činjenice o Dafi i klevetničkoj propagandi KPK.
Verujem u Učitelja i Dafu . Sve dok radimo stvari kao istinski praktikanti, situacija će se poboljšavati i prevazići ćemo poteškoće.
Apel na trgu Tjenanmen
Kada je u julu 1999. godine započeo progon, bila sam zaista žalosna: Dafa je tako dobra, i Učitelj je dobar. Veliki broj ljudi je povratio zdravlje i pronašao sreću. Zašto nam zvaničnici nisu dozvolili da budemo bolji građani? Pa sam otišla kod pokrajinske vlade da apelujem za Dafu .
Tamo su došli i neki drugi praktikanti i policija nas je odvela na stadion. Bilo nas je toliko iz čitave provincije Jilin. Mnogi praktikanti su takođe videli Falun kako se okreće na nebu. Znali smo da nas Učitelj ohrabruje jer smo činili pravu stvar.
Represija se nastavila i pogoršavala se. Znala sam da je Dafi učinjena nepravda i odlučila sam da odem u Peking da se žalim. Nekoliko praktikanta i ja otišli smo zajedno u septembru 1999. Nakon što smo stigli tamo, prvog dana nismo pronašli lokalne praktikante, a bez ličnih karata nismo mogli ni da odsednemo u hotelu (nismo nosili lične karte kako bismo izbegli da nas identifikuju i da nas progoni lokalna vlast). Tako smo na kraju spavali pored cvetne aleje u parku. U to vreme u Pekingu je već bilo hladno. Ali bilo nam je toplo i svi smo dobro spavali. Znali smo da nam Učitelj pomaže i bili smo veoma zahvalni.
Drugog dana stupili smo u kontakt sa pekinškim praktikantom koji nas je odveo u kuću s dvorištem u predgrađu. Prešli smo preko 18 km da bismo stigli tamo. Svi smo bili znojavi i mokre odeće, sa žuljevima na nogama.
Preko 130 praktikanta je živelo na tom mestu i bila je velika gužva. Zato smo se 5 ili 6 dana kasnije preselili na drugo mesto. Vlasnik prve kuće u kojoj smo boravili oprostio se od nas kao da smo jedna porodica. Šetao je s nama dugo dok smo odlazili i rekao: „Slobodno se vratite bilo kada.“ Svi smo bili dirnuti do suza.
Učitelj je rekao:
„Dafa učenici su jedno.“ (Predavanje Fa na konferenciji na Srednjem zapadu SAD-a)
U prošlosti ovo nisam dobro razumela. Sad sam videla da svi praktikanti misle isto i imaju isti cilj.
Na novom mestu ostali smo 22 dana. Bilo je tu praktikanta iz čitave Kine i svakodnevno smo išli da apelujemo na različita mesta, uključujući i Trg Tjenanmen. Na kraju, policija nas je uhapsila i vratila u Čangčun. Sin me je video s lisicama na železničkoj stanici u Čangčunu i zaplakao je. Tešila sam ga i rekla: „Uvek sam ti govorila da budeš dobra osoba i činiš dobra dela. Falun Dafa je nevina i jednog dana ćete biti ponosni na svoju majku.“
Direktno sa železničke stanice odveli su me u pritvorni centar Balibao. Posle jedne nedelje, prebačena sam u lokalnu mesnu zajednicu i tamo sam zadržana još nedelju dana. Odbila sam da se odreknem svog uverenja i od tada su često dolazili kod mene kući da bi me maltretirali. Direktor Odeljenja za organizaciju okruga Nanguan m je rekao: "Morate izabrati između KPK i Falun Dafe." Zato sam podnela zahtev za istupanje iz članstva u KPK.
Uznemiravanje se kasnije pogoršavalo, ali znala sam svoj put. Četiri praktikanta i ja smo ponovo otišli u Peking. Da bismo izbegli presretanje policije, nekoliko puta smo menjali prevoz. Nas četvoro, podeljeni u dva tima, imali smo spremne transparente. Ali područja u blizini trga Tjenanmen čuvala je policija i nismo imali priliku da rasklopimo transparente. Na kraju sam stavila transparent blizu ulaza u metro. Mnogi ljudi su prišli da gledaju, i ja sam se pomešala sa gomilom. Došli su policajci, ali nisu mogli da saznaju ko je to učinio. Pa smo odande bezbedno otišli.
Kasnije sam čula pesmu koju je komponovao Dafa praktikant, pod nazivom „Trgu Tjenanmen, molim te reci mi“:
Trgu Tjenanmen, molim te reci mi,
koliko je učenika ovde došlo zbog Dafe?
Oblaci visoko gore su videli sve,
njihov mir i saosećanje usred oštrog progona.
Ljubazni ljudi prolivaju suze zbog njih,
dok pravedni glasovi pričaju njihove priče.
Da bi razjasnili činjenice u ime vas i mene,
strahovito su mučeni.
Trgu Tjenanmen, molim te reci mi,
koliko je transparenta bilo postavljeno visoko iznad glave?
Promaje i vetrovi su jasno čuli sve,
glasovi „Falun Dafa je dobra“ i dalje odzvanjaju u vazduhu.
Ljudi dobra srca prolivaju suze zbog njih,
a pravedni glasovi pričaju njihove priče.
Za tebe i mene, i sav kineski narod,
oni su izgubili živote, samo glas njihov još uvek se čuje u vetru.
Kad god bih čula tu pesmu, bila bih u suzama. Toliko praktikanta se žrtvovalo da potvrdi Fa i to je zaista izuzetno.
Spasavanje ljudi
Da bih pomogla većem broju ljudi da saznaju činjenice o Dafi i otrgnu se od laži KPK, bila sam na mnogim mestima, uključujući velike gradove, male gradove i sićušna sela. Govorila sam o lepoti Dafe, saosećanju Učitelja i opakosti KPK. Distribuirala sam materijale i razgovarala sa ljudima gde god sam išla. Kad bi mi ponestalo materijala, sama bih pisala materijale.
Jednog dana u tržnom centru upoznala sam sredovečnu ženu. Rekla sam joj kako praktikante Dafe maltretiraju zbog težnje da budu bolji građani, kao i zašto ljudi treba da se odreknu KPK radi bolje budućnosti. Ona se složila sa mnom i odlučila da napusti organizacije KPK. Dala sam joj i amajliju. Bila je veoma dirnuta i želela mi je dati svoj dijamantski prsten u znak zahvalnosti. „Molim vas, ne zahvaljujte mi i ne dajte mi ništa“, odgovorila sam. „Naš učitelj, Li Hongdži, nas je naučio da to radimo. Možete njemu zahvaliti.“
Jednom sam naletela na seljaka u tržnom centru. Rekla sam mu o Falun Dafi, progonu i istupanju iz KPK. U mladosti se priključio mladim pionirima, pa me je zamolio da mu pomognem da istupi iz članstva. Službenik obezbeđenja u tržnom centru čuo je naš razgovor i zapretio da će me prijaviti policiji. Uopšte nisam imala straha i ljubazno sam ga zamolila da me ostavi na miru. Iznenađen mojom smirenošću i dostojanstvenim ponašanjem, udaljio se.
Jednom snežnog dana početkom zime, vetar je bio jak i nekoliko nas je ipak odlučilo da izađemo. Iako je na otvorenom bilo hladno, uspela sam da pomognem trojici ljudi na autobuskoj stanici da napuste organizacije KPK. Jedan od njih bio je iz drugog grada i sa sobom je nosio dve velike torbe. Pomogla sam mu da se organizuje i ušla s njim u autobus. Dok mi se zahvaljivao, kratko sam razgovarala s njim o Dafi . Bio je srećan i prihvatio je materijale od mene.
Puno puta sam srela policajce, uključujući agente u civilu, ali nisam se plašila. Jednog dana izašla sam sa drugim praktikantom da distribuiram DVD. Dok sam čekala na autobuskoj stanici, videla sam sredovečnog muškarca i ćaskala s njim.
Stavio je DVD koji sam mu dala u džep i rekao: "Znate li šta radim?"
„Pretpostavljam da ste policajac", odgovorila sam, „ali mnogi policajci su takođe dobri ljudi i spremni da pomognu drugima. Znate, slepo slediti Đijangovu politiku progona nedužnih ljudi neće doneti dobro ni vama ni meni. Jel tako?"
Njegov stav se ublažio i nastavila sam da razgovaram s njim. Rekla sam da bi bez progona mnogo više ljudi imalo koristi od prakse poput mene, imali bi dobro zdravlje i srećne porodice.
Na kraju je bio dirnut i rekao: „Znam i neću više raditi gluposti hapseći praktikante. Danas je tako hladno i molim vas, čuvajte se.“
Jednog letnjeg dana, grupa ljudi je kupovala pečeni kukuruz od uličnog prodavca. Prišla sam i razgovarala sa tom ženom o napuštanju KPK. Podelila sam s njom kako sam imala koristi od Dafe i kakvu štetu je progon naneo praktikantima i društvu uopšte.
Ispostavilo se da je njen suprug direktor zatvora, a ona sama upravnica u zatvoru. Pristala je da napusti KPK i rekla da više neće zlostavljati praktikante. Živela je blizu mene i kad god bismo se sreli nakon toga, pozdravila bi me i ponašala se prema meni kao prema svojoj sestri.
Principi Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti su važni za sve. Sa toliko mnogo ljudi kojima je KPK isprala mozak i zavela ih, znam da je preda mnom dug put.
Zaštita od Učitelja
Osvrćući se na svoj put kultivacije, uvek sam zahvalna za pomoć od Učitelja.
Kada sam jednom bila uhapšena u Pekingu, imala sam sa sobom knjigu Dafe. Videvši policajce kako pretresaju praktikante jednog po jednog, zabrinula sam se da bi knjiga mogla biti oduzeta. Tada sam primetio iglu i konac u blizini prozora, pa sam knjigu prišila u unutrašnjost kaputa, i policija je nije pronašla. Po povratku u Čangčun, srela sam sina na železničkoj stanici i dala mu knjigu.
Neposredno pre kineske nove godine 2002. godine, jedan komšija mi je prišao rekavši da je Kiuian, praktikantkinju koja živi u zgradi pored naše, policija upravo uhapsila. Iako ova komšinica nije bila praktikant, ona je posebno došla da me upozori na ovo. Zahvalila sam joj se i uspela sam da pobegnem neposredno pre nego što je policija došla kod mene.
Posle toga otišla sam kod sina. Otprilike tri nedelje kasnije, 5. marta, videla sam na TV program koji su praktikanti puštali presretanjem kablovskog signala. Ovaj incident šokirao je zvaničnike KPK i oni su pojačali progon u Čangčunu, gde je 5.000 praktikanata uhapšeno.
Kasnije sam se preselila na drugo mesto. Jednog dana, odlazeći na lokaciju za proizvodnju materijala po štampane brošure, naišla sam na policiju. Kasnije sam čula da je policija pretresla mesto i zadržala nekoliko praktikanta na više od godinu dana. Da sam došla tamo jedan ili dva minuta kasnije, i ja bih bila uhapšena.
Nakon progona započetog 1999. godine, mnogi praktikanti su se nadali da će imati mesto za grupno učenje Fa. Takvu grupu osnovala sam u svom domu 2003. godine. Komšije su znale da me posećuju mnogi praktikanti, ali me niko od njih nije prijavio policiji.
Učitelj je rekao:
"I tokom svega ovoga, samo bez problema zadali ste zlu najveći udarac." (Predavanje Fa na Fa-konferenciji povodom 10. godišnjice osnivanja Minghui web stranice, Predavanje na konferenciji X)
Veoma sam zahvalna Učitelju na pomoći tokom svih ovih godina.
Cela porodica blagoslovena
U svojoj porodici, ne samo da sam ja imao koristi od Dafe, članovi moje porodice takođe su blagosloveni za njihovu podršku tokom brutalnog progona.
Moja ćerka je operisala tumor hipofize. Lekar je rekao da je njena šansa da zatrudni samo 2%. U avgustu 1992. godine, cela moja porodica, uključujući i moju ćerku, prisustvovala je Učiteljevom trećem seminaru. Do tada je moja ćerka bila udata 8 godina i još nije imala dete.
Otprilike mesec dana kasnije, u snu je videla pticu kako uleće u nju. Kasnije je zatrudnela. Kada sam u proleće 1994. godine otišla na Učiteljev sedmi seminar, videla sam devojčicu sa neba kako silazi i seda mi u krilo. Kako sam stigla kući tog podneva, rečeno mi je da je moja ćerka upravo rodila devojčicu. Svi su bili toliko srećni jer smo znali da nas je Učitelj blagoslovio devojčicom.
Svi u mojoj porodici, koji sada broje četiri generacije, podržavaju moju praksu i poštuju Učitelja. S vremena na vreme, oni takođe dele sa drugima koliko je sjajna Falun Dafa. Moj muž se nikada ne žali kad kolege praktikanti dođu u naš dom na grupno učenje Fa. Moja ćerka uvek ustane u odbranu Dafe kad god čuje da neko kleveće tu praksu. Njena ćerka i ćerke njene braće znaju da je Falun Dafa dobra i takođe su blagoslovljene. Jedna od mojih unuka dobila je željenu poziciju u banci, koja je imala skoro 200 kandidata.
Poslednjih godina, kako Fa-ispravljanje napreduje, osećam snažnije energetsko polje. Često vidim kako se džinovski Falun vrti na plafonu dok radim vežbe.
Učitelju dugujem to što sam posle 28 godina kultivacije mogla stići tako daleko. Učitelj je učinio toliko za mene i druge praktikante, ali još uvek smo daleko od toga da ispunimo zahteve Učitelja.
Učitelj je rekao:
„Već ste prošli kroz najteži dio vaše kultivacije, zato dobro odradite zadnji dio puta, i cijenite put kojim ste prešli! Nije vam bilo lako i prošli ste kroz besprimjerne tegobe. To trebate cijeniti.” („Predavanje Fa na konferenciji u Njujorku 2008.“, Predavanje na konferenciji VIII)
Biću bolji na preostalom putu kultivacije i vratiću se sa Učiteljem.
