Počela sam da vežbam Falun Gong u septembru 1996. godine i opstala sam do danas pod milostivom zaštitom učitelja Lija (osnivača Dafe).
Od 20. jula 1999, Đijang Cemin, bivši lider Kineske komunističke partije (КPК), iz sebičnih interesa, koristi svoju političku moć za progon Falun Gonga i miliona Falun Gong praktikanta.
Učitelj je rekao:
„Nikada u istoriji nije uspeo neko ko je progonio one koji imaju ispravnu veru.“ („Prinuda ne može promeniti srce ljudi“, Bitno za dalje napredovanje 2)
Već 21 godinu, verujući u Učitelja i Falun Dafu (ili Falun Gong) i sledeći Učiteljeva učenja, odupirem se progonu i budim savest živih bića ispravnim mislima i ispravnim postupcima.
Izbegle opasnost ispravnim mislima
Tokom oktobarskog odmora 2003. godine, dve praktikantkinje i ja odlučile smo da distribuiramo Dafa materijale za objašnjavanje istine van grada. Pripremile smo dve kese materijala, koje su uključivale ukupno oko 800 brošura, CD-ova i samolepljivih plakata.
Nas tri smo krenule autobusom i stigle do farme u Jezerskom okrugu - udaljenom 180 km od grada. Imale smo jednostavan zadatak: ja sam bila zadužena za nošenje kesa, one za distribuciju materijala. Počele smo sa sumrakom u 20 sati.
Prva dva sata protekla su vrlo glatko. Međutim, praktikantkinja Chen (pseudonim) razvila je oduševljenje i zanemarila slanje ispravnih misli. Prestala je da obraća pažnju na bezbednost i postavila je plakat na prometnom mestu i bila je primećena.
Praktikantkinja Bao (pseudonim) i ja smo osetile da nešto nije u redu i zlo iz drugih dimenzija kako se približava. Počele smo da zapažamo sumnjive aktivnosti oko sebe.
Odmah sam zamolila Učitelja da nas ojača i poslala sam moćne ispravne misli: „Eliminiši sva zla bića i elemente u drugim dimenzijama koji manipulišu članovima КPК da bi progonili Dafa učenike i ometali buđenje savesti živih bića.“ Istovremeno smo shvatile da moramo što pre da napustimo ovo mesto.
U tom trenutku pored nas je prošao taksi tricikl. Odmah smo uskočile u njega i otišle. Shvatile smo da nas je Učiteljeva milostiva zaštita izvukla iz opasnosti.
U drugi grad stigle smo oko 40 minuta kasnije. Podelile smo samo nekoliko stotina primeraka pre nego što smo ponovo otkrivene. Pretpostavile smo da su lokalne snage bezbednosti morale međusobno komunicirati o nama, inače ne bismo mogle biti tako brzo otkrivene.
Patrolni motocikli su dolazili na mesta gde smo delile materijal na svakih nekoliko minuta i kružili oko njega. Srećom, ulice su imale drvorede i gusto grmlje. Nakon što smo neko vreme delile materijale, slale smo ispravne misli ispod drveća i korigovale svoje misli. Recitovale smo „Dobroćudnu moć“ iz Hong Yina da uklonimo strah.
Dok smo postavljale samolepljive plakate na telefonske stubove, tri motocikla iznenada su krenula prema nama u 23:30. Rekla sam praktikantkinjama: „Vas dve se razdvojite i sakrijte u senku. Ja ću vas pokrivati “.
Te noći nije bilo meseca i vidljivost je bila slaba. Preostalu kesu materijala sakrila sam iza gomile crvenih cigli pored puta i prošetala ulicom. Kad sam stigla do raskrsnice, tri motocikla su me sustigla i opkolila.
Nisam se uplašila i nastavila sam da šaljem ispravne misli. Posle otprilike pet minuta motocikli su otišli. Znala sam da nas je još jednom Učiteljeva zaštita izvukla iz opasnosti.
Završile smo sa distribucijom svih materijala za objašnjavanje istine do 4 sata ujutro. Umorne i gladne, pozvale smo taksi da nas odveze do centra grada. Doručkovale smo i odmorile se samo 10 minuta pre nego što smo čule kako neko viče: „Pređite reku brzim čamcem, dvadeset juana (3 američka dolara) po osobi.“
Shvatile smo da je Učiteljev nagoveštaj da moramo da napustimo ovo mesto pre zore, jer bi bilo preopasno voziti se trajektom po danu.
Čim smo sišle sa brzog čamca i iskrcale na drugu stranu reke, ugledale smo beli policijski automobil parkiran preko reke, koji je očigledno upravo bio stigao. Verovatno nisu očekivali da ćemo otići tako rano i mislili su da će moći da nas presretnu.
Zaštita Učitelja: siguran povratak kući
Sad kad razmislim, nismo bile dovoljno zrele i imale smo vezanosti kojih nismo bili svesne, što je dovelo do velikog uzbuđenja tokom procesa distribucije materijala.
Učitelj je rekao:
„Кada učenici imaju jake ispravne misli, Učitelj ima moć da vrati plimu („Veza Učitelj-Učenik“, Hong Yin II))
Shvatila sam da kada se suočimo sa opasnom situacijom, kad se vidi da se zaista možemo ponašati kao praktikanti Dafe sa ispravnim mislima i ispravnim postupcima, Učitelj će ukloniti opasnost ispred nas.
Samo akcije mogu doneti promene
Sredinom oktobra 2005, duž obale reke u našem gradu iznenada su se pojavile oglasne table koje kleveću Dafu. Oglasne table sastojale su se od 10 velikih panoa. Čuvali su ih danonoćno.
Prošlo je nedelju dana, a table su i dalje bile tu da truju živa bića. Kolege praktikanti su bili veoma tužni, ali nisu znali šta da rade. Bila sam vrlo zabrinuta i odlučila sam da, ma koliko rizično bilo, uklonim table i sprečim ih da kleveću Učitelja i Dafu.
Uveče, 18. oktobra, dogovorila sam sastanak u domu praktikanta. Na sastanku su bila dva praktikanta u 70-im i tri mlade praktikantkinje. Razgovarali smo o planu uklanjanja zlih panoa i odlučili da ga sprovedemo u 22 sata.
20 minuta smo slali ispravne misli sa sledećom porukom: „Činimo najpravedniju stvar da bismo zaštitili Zakon kosmosa. Molimo nebeske trupe i generale, bogove čuvare, Boga vetra i Boga kiše da nam pomognu. Neka jak vetar i obilne kiše odvuku ljude i neka nas čuvari ne vide.“
Stavili smo svako po jedan nož za papir u džep i odvezli se u dva taksija na mesto događaja. Bilo je oko 22:30 sati. Nije bilo ni vetrovito, ni kišno. Svi su se pogledali i bilo je oklevanja.
Pala mi je na pamet misao: eliminisanje zla i potvrđivanje Dafe je sveta stvar. Naš um bi trebao biti čist, i nema preduslova. U tom trenutku, praktikantkinja Fang (pseudonim) je pošla nogom uz stepenice, ka panoima.
Pomislila sam, čak se ni ona ne boji u poodmaklim godinama, čega se ja bojim? U tom trenutku iznenada sam osetila da imam hrabrosti koja može da odbije 10.000 ljudi i snažnu energiju koja se uliva u mene od glave do pete. Potrčala sam stepenicama poput strele i u jednom dahu zasekla pet panoa.
Odjednom je odnekud došla jaka kiša i jak vetar je šibao, noseći kišobrane iz ruku ljudi. Trebalo nam je pet minuta da se rešimo zlih panoa. Čuvar se nije pomerio, kao da nas nije video. Završili smo posao i bezbedno se vratili kući.
Došla sam kući i još uvek razmišljala: zašto vetar nije dunuo ili kiša nije pala odmah nakon što smo poslali ispravne misli od kuće praktikantkinje, već je sačekalo dok nismo počeli da uklanjamo zle panoe?
Shvatila sam da bogovi i Buda gledaju u srce. Iako smo imali želju da uklonimo zle panoe, kada smo stigli na mesto događaja, na nama je bilo da li možemo da otpustimo misao o životu i smrti. Ovo je bilo ključno za promenu. Ako se po dolasku tamo bojimo, oklevamo ili čak odustanemo, tada neće biti obilnih kiša i jakog vetra.
Činiti najispravniju stvar
Moj rodni grad je srednje veliko sedište okruga, smešteno na granici dve provincije. Tamo je živeo mali broj praktikanata Dafe i ja sam im donosila većinu materijala za objašnjavanje istine.
To sam radila više od decenije. Da bih uštedela novac, svaki put sam išla autobusom. Na stanici su bile rutinske sigurnosne kontrole, a prtljag je morao proći kroz sigurnosne skenere. Svaki put sam stizala rano i slala ispravne misli 20 do 30 minuta pre prolaska kroz skener. Nikad to nisam shvatila olako.
Pod Učiteljevom milostivom zaštitom, svaki put sam uspevala da prođem pregled. Ali, jedno iskustvo je bilo nezaboravno.
Bila je subota, početkom leta 2013. Morala sam da donesem dve kese materijala za objašnjavanje istine u svoj rodni grad. Tog dana sam poslala ispravne misli, prtljag je prošao kroz skener i kupila sam kartu. U 9:30 sam se spremala da se ukrcam na autobus i sve je išlo bez problema.
Međutim, čim sam ušla na bus, ugledala sam šefa sreske Službe 610, koji me je ranije progonio (odgovoran što sam dva puta bila osuđena na prinudni rad) kako sedi u prvom redu. Činilo se da je reagovao na moje prisustvo. Dvoumila sam se na trenutak da li da nastavim ili ne. Da nisam ušla, karta bi bila potrošena i probudila bi se njegova sumnja.
Odmah su mi se javile ispravne misli: „Donosim materijale za objašnjavanje istine kako bih spasila živa bića. To je najpravednija stvar u kosmosu i ne bih se trebala plašiti.“ Pa sam ušla u autobus i sela u sedmi red. Ustao je i zagledao se u mene. Nisam se bojala i pomislila sam: „Ja sam bog. Mogu da kontrolišem zlo i da kontrolišem tebe. Ne možeš se setiti ni ko sam. “
Učitelj je rekao:
„Celokupan život praktikanta se rearanžira – njegovo očitavanje dlana, očitavanje lica, podaci o rođenju, sve informacije u telu su već drugačije i menjaju se. “ (Predavanje 6 , Džuan Falun)
Nakon ove pomisli, postala sam samopouzdanija, a moje ispravne misli su postale još jače. Odmah je seo i prestao da se osvrće. Stalno sam slala ispravne misli da bih ga uspavala.
Dva sata kasnije, na oko 10 kilometara od sedišta okruga, postojao je restoran gde su putnici mogli na nekoliko minuta da siđu da bi išli u toalet. Tu sam sišla. Videla sam ga kako spava na svom mestu, nemajući pojma da silazim.
Prešla sam dva kilometra u suprotnom smeru, uhvatila lokalni autobus do odredišta i uspešno isporučila materijale za objašnjavanje istine praktikantima u sedištu okruga. Nakon što sam se vratila u svoj grad, ispričala sam o ovom incidentu svojim kolegama praktikantima.
Učitelj je rekao:
„Ono što je bitno za kultivatore su ispravne misli. Kada imate jake ispravne misli, možete se oduprijeti bilo čemu i učiniti bilo što. To je zbog toga što ste vi kultivatori: netko tko je na putu do božanstva i tko nije kontroliran faktorima običnih ljudi niti principima niskog nivoa.“ (Fa predavanje u Los Angelesu)
Kad svaki praktikant Dafe mogao ispuniti zahteve Dafe i kad bismo svi imali snažne ispravne misli, tada bismo imali manje skretanja s puta i trpeli manje gubitaka dok se odupremo progonu i budimo savest ljudi.
Tokom više od dve decenije prakse kultivacije tokom Fa-ispravljanja, znam da je svaki korak poboljšanja učenika rezultat ogromnog Učiteljevog truda i ogromnih žrtava.
Hvala, Učitelju i kolege praktikanti!
