Falun Dafa Minghui.org

Terminalni rak nestao, Falun Dafa mi spasila život pre 25 godina

(Minghui.org)

Rodila sam se sa pupčanom vrpcom omotanom oko vrata i jedva sam ostala živa. Iako sam preživela, nedostatak kiseonika me je delimično paralizovao. Ruke mi nisu funkcionisale kako treba. Jedva sam se kretala i teško sam govorila. Srećom, moje mentalne sposobnosti su ostale netaknute i uspela sam da završim fakultet.

Dijagnoza: terminalni rak

Glava me je bolela više od godinu dana dok sam išla na fakultet. Svaki dan sam uzimala lekove protiv bolova, ali su se simptomi pogoršavali. Polovina lica mi se često osećala utrnulo i vid mi se pogoršavao sve dok nisam mogla jedva da vidim lice osobe sa kojom razgovaram. Počela sam da gubim sluh i jedva sam mogla da čujem profesora i druge studente. Da stvari budu još gore, povremeno sam gubila svest. Intenzivan bol me je sprečavao da učim.

Nekoliko meseci pre nego što sam diplomirala, pročitala sam u jednom zdravstvenom časopisu opis kasnih simptoma raka nosa i grla, koji su se poklapali sa mojim. Pozvala sam majku i rekla joj. Odmah me je odvezla u bolnicu.

Posle dva CT skeniranja, stručnjaci su mi rekli da imam maligni tumor na mozgu koji je terminalan jer su se ćelije raka već proširile. Tumorsko tkivo koje je ispunilo moju lobanju pritiskalo je moje slušne i optičke nerve i oštetilo ih.

Uradili su mi biopsiju na ORL odeljenju i doktor je rekao da imam rak nazofarinksa (nos-grlo) u kasnoj fazi. Rečeno mi je da imam najviše tri meseca života i da će se moj život okončati sa 23 godine.

Nakon što mi je dijagnostikovan maligni tumor na mozgu, lekar mi je predložio operaciju. Ali ćelije raka su se već bile proširile i nije bilo moguće ukloniti ih hirurškim putem. Kasnije se ispostavilo da je doktor želeo da iskoristi moju operaciju da dokumentuje studiju medicinskog slučaja. Pre operacije lekar je svakodnevno dovodio nekoliko mladih lekara da me pregledaju.

Dan pre operacije počela mi je menstruacija, ali je odložena. Moja majka je odnela moje CT snimke drugom stručnjaku u ORL odeljenju. On se nije složio sa odlukom o operaciji i kritikovao je prvog lekara. Možda moj život još nije trebalo da se završi.

Doktor me je prebacio na hemoterapiju i zračenje, ali je rekao da mi to neće spasiti život. Počela sam da krvarim iz nosa. Ponekad krv nije prestajala i morala sam da ostanem u kupatilu dok ne prođe. Lice je počelo da mi otiče, a koža na vratu je počela da peče i gnoji se od zračenja. Unutrašnjost mojih usta je dobila plikove i ishrana je postala mučenje. Umrla bih od gladi da me majka nije terala da jedem.

Moja jadna majka morala je da se smeši da bi mi dala nadu, dok je u isto vreme nosila kolosalan stres zbog gubitka svoje ćerke koja je bila tako mlada.

Otišla sam kući posle radioterapije, i na vratu mi se ubrzo razvio tumor veličine jajeta. Suze su mi potekle kada sam to videla u ogledalu. To me je podsetilo na mog oca, koji je umro od raka nosa i grla. Htela sam da odustanem i od zračenja i od hemoterapije, jer sam znala da će neželjeni efekti samo ubrzati moju smrt.

Sećam se prvog dana radijacije kada sam plakala jer me je užasno zabolela glava. Majka me je tešila dok je i sama plakala. Nikada više nisam htela da plačem pred majkom.

Tumor se proširio sa mog vrata na lice. Lice mi je nateklo do dvostruke veličine i jedva sam mogla da otvorim oči. Moja baka nije mogla da prestane da plače kada je videla kako izgledam, jer sam je podsećala na mog oca pre nego što je preminuo. Kada su mislili da ih ne čujem, čula sam kako majka i baka razgovaraju u kojoj odeći će me sahraniti.

Falun Dafa me vraća u život

Moja majka je godinama patila od lošeg zdravlja. Imala je teške srčane probleme i usporen rad srca. Takođe je imala probleme sa sinusima, čir u digestivnom traktu, „smrznuto“ rame, anemiju, glavobolje, kožna oboljenja i bol u donjem delu leđa. Probala je sve vrste čigonga i tai-čija, ali ništa nije pomoglo. Čula je za Falun Dafu ubrzo nakon što sam počela da radim. Ubrzo nakon što je počela da vežba, sve njene bolesti su nestale. Njen ten je postao rumen i bila je puna energije. Naravno da je želela da i ja vežbam Falun Dafu i dala mi je da čitam Džuan Falun. Bila sam svedok njenog ozdravljenja i zaista sam bila srećna zbog nje. Međutim, nisam ušla u praksu jer nisam mogla da se opustim. Činilo mi se da je Falun Dafa samo još jedna praksa čigonga. Mehanički sam prolazila kroz medicinske tretmane dan za danom, čekajući svoj sudnji dan.

1997. godine, majka me je zamolila da ponovo pročitam Džuan Falun. Tada sam bila na ivici smrti. Zatim me je naterala da pročitam dve knjige o tome kako su Falun Dafa praktikanti povratili svoje zdravlje i poboljšali svoj karakter sledeći učenje Džuan Faluna. Priče u knjigama su me dirnule. Ova praksa ne samo da je obnovila živote onih sa bolestima kao što su rak, lupus, depresija i nervni problemi, već je takođe pomogla onima sa hroničnom zavisnošću od droge, cigareta, alkohola i kockanja, i oni su se brzo oporavili. Učenje čisti um i dušu. Oni koji su se tukli, krali ili pljačkali postali su ljubazni i pažljivi. Učenja omogućavaju članovima rasturenih porodica da oproste jedni drugima i ponovo se okupe.

Divne priče su mi promenile mišljenje i dobila sam želju da probam Falun Dafu. Čim se ova misao javila, osetila sam toplu struju kako mi prolazi kroz telo. U februaru 1998. , radila sam vežbe sa svojom majkom i počela sam da čitam Džuan Falun svakodnevno. Tumor na mom vratu je nestao posle jednog čitanja knjige.

Nekoliko dana kasnije, sanjala sam da mi je velika ruka ušla u lobanju i uklonila nešto. Znala sam da je Učitelj uklonio maligni tumor. To je označilo početak mog novog života.

Godinu dana kasnije dobila sam pristojan posao u školi. Vežbe Falun Dafe i učenje su mi pomogli da budem bolja na poslu. Naučila sam da koristim kompjuter sa paralizovanom levom rukom i dobro sam obavljala svoj posao.

Postati dobra osoba

Učitelj traži od praktikanata da slede učenja i da budu dobri ljudi bez obzira gde se nađu. Kad sam počela da radim, nikada na sebe nisam gledala kao na fizički hendikepiranu. Pazila sam da uvek stignem na posao na vreme i nikada nisam izašla ranije, bez obzira na vreme.

Jednog kišnog dana pala sam na putu na posao zbog klizavog puta. Udarila sam o zemlju levom ramenom i strašno me je bolelo. Rekla sam sebi: "Dobro sam!" Podlaktica mi je bila u modricama i natekla, što mi je otežavalo rad. Nisam nikome rekla niti uzela bolovanje.

Učitelj kaže: „..dobro ili loše proizlaze iz jedne misli.“ (Predavanje 4, Džuan Falun)

Nisam dozvolila da me povreda ometa, i bol je nestao pre nego što sam zapazila.

Direktorka me poštuje

Naporno sam radila i nikada se nisam žalila. Jedne godine škola je pružala novčanu pomoć osoblju sa poteškoćama. Nova direktorka me je izabrala i želela da popunim formulare za prijavu za pomoć. Odbila sam i rekla: „Nemam finansijskih tereta. Molim vas dajte ovo nekome kome je potrebno više nego meni.” Direktorka to nije očekivala, i rekla je da mi se divi.

Prošlo je 20 godina otkako sam na ovom poslu. Moje zvanje ostalo je isto, kao i moja plata. Plaćena sam manje od novog profesora u školi, ali nikada se nisam žalila i rado radim svoj posao.

Direktorka je 2012. godine otišla u Kadrovsku službu da pokuša da me unapredi. Nije uspelo. Zatim mi je predložila da „donesem“ neki profesorski sertifikat. Da bih to izvela, morala bih da falsifikujem dokumenta i da podmitim neke službenike. Zahvalila sam se na ponudi, ali sam je odbila. Kasnije mi je poslala poruku: „Moj posao bi bio mnogo lakši da su naši nastavnici upola profesionalni, odgovorni i stručni kao vi.“

„Ti si jako dobra!”

U prvih sedam godina u školi često sam pomagao računovođi, koji ništa nije znao o računarima, da uredi i odštampa dokumente i popuni cifre za finansijske grafikone. Jedne godine škola je dobila nagrade od okruga za izuzetan radni učinak. Računovođa mi je ponudio sto juana da mi se zahvali na godinama pomoći. Odbila sam ga i rekla mu da to nije ništa naročito i da je to samo deo mog posla. Više puta je rekao: „Jako si dobra!“ Povremeno sam nailazila na njega nakon što je otišao u penziju, a on mi je i dalje govorio: „Ti si zaista dobra osoba!“

Učitelj je rekao:

„...stekli ispravno Prosvetljenje nesebičnosti i altruizma. („Bez propusta u Buda-prirodi” iz Bitno za dalje napredovanje)

Briga o učenicima

U drugom polugodištu roditelji dvoje učenika nisu mogli da dolaze po njih posle škole. Direktorka je pitala da li bih pomogla i posle škole vodila dvoje dece kućama. Odmah sam pristala. Svako popodne provodila sam najmanje pola sata hodajući s učenicima do njihovih kuća, pre nego što bih otišla svojoj kući. Zbog nedostatka fizičke kondicije, boleo me je desni skočni zglob kada sam previše hodala. Nisam se ni malo žalila, znajući da je roditeljima potrebna moja pomoć.

Nije bilo lako otpratiti ih kući. Dečak je bio nestašan i voleo je da hoda sredinom prometne ulice umesto trotoarom. Uznemirila sam se i zabrinula kada je istrčao na ulicu i nasmejao se. Morala sam da sačuvam strpljenje i nežno ga zamolim da se vrati na trotoar. Jednom je odbio da posluša moja uputstva i zaplesao je nasred puta. U tom trenutku sam htela da prestanem da ga vodim kući. Potom sam pomislila na njegovu majku koja glanca obuću na autobuskoj stanici, a zarađuje tako malo. Nisam mogla da odustanem. Od tada, svaki put kada bi dečak izleteo na ulicu, saobraćaj bi se usporio i nijedan automobil ne bi prošao. Znala sam da mi Učitelj pomaže da zaštitim dečaka. Kad sam dovela dečaka njegovoj majci i ona mi se iskreno zahvalila, znala sam da ne mogu da odustanem.

Roditelji druge učenice su mi ponudili da mi plate sto juana do kraja semestra da mi se zahvale što je pratim kući. Insistirali su da uzmem novac pa sam to i uradila. Saznavši da oboje vredno rade da plate školarinu, sutradan sam otišla kod majke na posao i vratila joj novac.

Vozač dirnut saosećanjem

Pre deset godina zaustavila sam taksi posle posla. Pre nego što sam uspela da uđem, vozač je dodao gas i odvezao se. Pala sam i onesvestila se. Nakon što sam došla k sebi, vozač mi je pomogao da ustanem. Ponašao se krivo i nervozno. Shvatila sam da sam sva u prašini i da mi je jakna pocepana. Vozač me je ćuteći odvezao kući. Vozio je polako i nije pokušavao da pokupi više putnika. U početku sam bila uznemirena i u mislima sam se žalila da je trebalo da bude oprezniji jer ja ne mogu brzo da se krećem. Onda su mi se misli okrenule: „Nije on kriv. On je jednostavno želeo da pokupi više mušterija i više zaradi.”

Pre nego što sam izašla iz njegovog auta, posegnula sam za novčanikom, ali me je zaustavio: „Bez naknade." Ostavila sam novac na sedištu. Rebra su me bolela nekoliko dana nakon nesreće, ali je bol prošao bez lečenja. Sećam se incidenta kada je čovek pao u autobusu i vozač je morao da plati hiljade juana na ime odštete.

Da bi izbegli probleme, taksisti obično ne žele da voze nekoga poput mene. Međutim, vozač je bio dirnut ljubaznim odnosom i pomirljivošću koju sam pokazala nakon nesreće. Svaki put kada bi me video da čekam taksi, pokupio bi me.

Zahvalnost

Kada radim vežbe Falun Dafe, moji pokreti nisu uvek precizni i ponekad ne mogu da se opustim. Ovo ne sprečava da se dešavaju čuda. Pošto mi je Falun Dafa pomogla da pobegnem od smrti pre 25 godina, nikada se nisam razbolela, niti sam jednom morala da uzimam lek. Poslednjih 25 godina živela sam potpuno novim životom i zahvaljujem se saosećajnom Učitelju na tome. Sledeći Učiteljeva učenja, moj život je blagosloven i više nisam sebična. Nadam se da će više ljudi moći da doživi neverovatan osećaj pročišćenja uma i tela Falun Dafom!