Počela sam da vežbam Falun Dafu 1998. godine. Jednog dana videla sam svog supruga kako na krevet stavlja knjigu Džuan Falun. Kada sam je otvorila, videla sam da je portret Učitelja Li Hongdžija bio u Budinom liku. Uzbuđeno sam viknula svom suprugu: „Tvoj Učitelj je Buda! Moraš dati sve od sebe da to naučiš.” Zbog ovakvog razmišljanja, Učitelj Li je počeo da brine o meni. Ja sam u to vreme vežbala druge vrste čigonga. Učitelj je kasnije iz mog tela uklonio loše stvari dobijene od tih rđavih praksi. Suprug i ja smo tada započeli naš put kultivacije.
Iako sam prilično dugo vremena vežbala druge vrste čigonga, moje bolesti nisu bile izlečene. Ali ubrzo nakon što sam počela da vežbam Falun Dafu, oslobođena sam svih bolesti. Osećala sam se uzdignuto i srećno, i bila sam toliko uzbuđena da sam išla svuda da pričam ljudima o Fa. Moje lično iskustvo je impresioniralo i moje rođake i prijatelje. Mnogi od njih su takođe počeli da vežbaju. U to vreme, celu me je obuzimala radost zbog dobijanja Fa.
Surova stvarnost progona
A onda je, na moju žalost, pre nego što sam se više posvetila učenju Fa, otpočeo progon. Inicijator progona bio je Đijang Cemin, tadašnji šef Komunističke partije Kine (KPK). U to vreme nisam znala kako da se kultivišem, i nisam bila racionalna. U septembru 2001. godine, odnela sam materijale za objašnjavanje istine direktoru Uprave policije, koji je bio iz mog rodnog grada. Tada sam prijavljena, nezakonito uhapšena i te godine zadržana u radnom logoru Masanđa.
Nakon više od pet meseci provedenih u pritvoru, jednog dana sam iznenada dobila temperaturu. Dva sata kasnije počela sam da pljujem krv. Čuvari su se veoma uplašili kada su saznali za ovo. Odveli su me na pregled u Medicinsku univerzitetsku bolnicu Šenjang, gde mi je dijagnostikovana tuberkuloza. Zbog straha od širenja bolesti, dvadesetak dana kasnije puštena sam na uslovnu slobodu, radi lečenja.
Po povratku kući išla sam na mnoga ispitivanja, i kao nekim čudom, sve je bilo u redu. Znala sam da su ti simptomi bili zaista izvanredna manifestacija Dafe u meni. Učitelj me je zaštitio.
Kada sam 22. oktobra 2005. godine izašla da pričam ljudima o progonu, pratili su me policajci i uhapsili me. U pritvorskom centru sam zadržana 13 dana, a zatim poslata u radni logor Masanđa. Puštena sam 17 meseci kasnije.
5. novembra 2014. godine, dok sam delila Dafa flajere, policajci su me pratili i ponovo uhapsili. Nakon što sam nezakonito pritvorena, u pritvorskom centru sam provela 29 meseci, a zatim sam bačena u ženski zatvor u provinciji Liaoning. Puštena sam tek sedam meseci kasnije.
Moja borba sa emocijama
U to vreme, mog supruga su stare sile proganjale do ivice smrti kroz karma-bolest. Bio je u besvesnom stanju i ležao je na intenzivnoj nezi. Ono što me je čekalo po izlasku iz zatvora bio je njegov boravak u bolnici. Kada sam morala da se suočim sa tim, osećala sam se krajnje očajno. Bio mi je neprihvatljiv taj neočekivani jaz između uzbuđenja zbog povratka slobode izlaskom iz zatvora, i stvarnosti koja je preda mnom. Videvši moje stanje, kolege praktikanti su došli da me uteše; rekli su mi da ostanem racionalna, ali je meni bilo teško da usvojim njihov savet.
Kada sam videla svog supruga koji je bio bez svesti, priključen na aparate za disanje, bila sam zapanjena. Uplašili su me brojevi koji su se prikazivali na monitorima oko njega. Potaknuta osećanjima, moje ispravne misli su nestale; više nisam mogla da ih održavam i pokleknula sam.
Po povratku kući, nakon što me nije bilo duže vreme, zaplakala sam ispred stola gde su bili postavljeni Učiteljevi portreti, i rekla: „Učitelju! Tvoja učenica te je izneverila! Šta bih trebala da uradim? Učitelju, molim te, daj mi još jednu šansu, ne mogu ga pustiti da umre! U suprotnom, to bi moglo izazvati negativan uticaj na živa bića u našem okruženju. Moji rođaci i prijatelji već ne shvataju moju trenutnu situaciju, s obzirom da sam bila u zatvoru. Ako bi se situacija pogoršala, to bi negativno uticalo na one koji su tek počeli da vežbaju i tek saznali istinu o Dafi.”
Gledajući unazad na svojih 20 godina kultivacije, stalno sam posrtala, ali me je Učitelj neprestano štitio. U suprotnom, ne bih se mogla vratiti kući iz radnog logora. Uz snagu koju mi je dao Učitelj, postepeno sam povratila ispravne misli. Moja vera u Učitelja i Dafu je postala jača. Uz pomoć sjajnog kolege praktikanta koga mi je poslao Učitelj, odlučila sam da savladam ovu teškoću i suočim se sa njom svojim ispravnim mislima.
Čuda se manifestuju kroz mog supruga
Počela sam intenzivno da učim Fa, ali ipak nisam uspevala da potisnem svoju misaonu karmu i loše misli. Uvek sam mislila: „Šta ako mi suprug umre, šta da radim?” Ova misao se stalno pojavljivala. Toliko sam se plašila da ga ne izgubim, jer sam se vezala za njega; moja osećanja su bila prejaka.
Kada su kolege praktikanti saznali za moju situaciju, udružili su se i naizmenično odlazili u bolnicu da šalju ispravne misli za njega. Jedna praktikantkinja je za mene svaki dan pronalazila članke za razmenu iskustava, te mi ih je čitala. Ohrabrivala me je da otpustim strah. Rekla je: „Imamo Učitelja i imamo Dafu. Mi ćemo sigurno negirati zle aranžmane starih sila.”
Takođe je podelila sa mnom kako je, uz snagu koju joj je dao Učitelj, izuzetnom snagom volje savladala dve iluzije karma-bolesti: jedna je bila rak, a druga je bila teškoća u vidu karma-bolesti njenog muža. Takođe je podelila sa mnom kako negirati aranžmane starih sila, u svakoj našoj misli i akciji. Njeno iskustvo me je veoma ohrabrilo. Čim bi mi se u glavi pojavila loša misao, ja bih je eliminisala. Drugi praktikant je došao u intenzivnu negu da naglas recituje Fa mom suprugu, kako bi probudio njegovu glavnu svest.
Učitelj je rekao:
„Ali svejedno, Učitelj ih ne priznaje. Ni vi ne treba da ih priznate. Postupajte na ispravan način, dostojanstveno, poričite ih, i ojačajte malo svoje ispravne misli. „Ja sam učenik Li Hongdžija, i ne želim druge aranžmane, niti ih priznajem” – tada se neće usuditi da to rade. Znači, sve se može razrešiti. Kad ovo zaista možete, ne samo rečima već i delima, Učitelj će definitivno stati iza vas.” (Fa-predavanje za vreme Festivala lanterne na Fa-konferenciji na zapadu SAD, 2003)
Moj suprug je zaista usvajao Fa koji mu je praktikant recitovao; probudila se njegova glavna svest! U tom trenutku se setio da je učenik Dafe. To nam je ispričao nakon što se probudio iz kome.
Zahvaljujući dobronamernom Učitelju koji mi je davao snagu i praktikantima koji su mi pomagali, posle veoma teških 100 i više dana, moje dete i ja odveli smo mog supruga kući. Suprug je još uvek imao cev za traheotomiju i cev za hranjenje. U bolnici su nam tada rekli da ne mogu ništa više da urade za njega.
Po dolasku kući, suprug i ja smo slušali Učiteljeva audio predavanja dan i noć, i on je vrlo brzo krenuo da se oporavlja. Jednom sam ga pitala da li želi da mu se ukloni traheotomska cev, on je potvrdno klimnuo glavom. Odlučno sam povukla cev i izvadila je. Zatim je trebalo zalečiti rez na vratu. Kod kuće nisu postojali odgovarajući sanitarni uslovi, pa ako bi udisao prašinu, vrlo lako se moglo desiti da se rez inficira. Mogao bi dovesti svoj život u opasnost u slučaju da se rez ne zaleči kako treba. Odlučila sam da sve prepustim Učitelju. Rez je na čudesan način zarastao za nekoliko dana. Zapravo, sve je poteklo od Učitelja, koji mi je dao hrabrosti i samopouzdanja. Ovo je zaista bilo čudo na polju medicine!
Tokom ovog procesa pričala sam negovateljici, koja je došla da pomogne mom suprugu, o insceniranom „incidentu samospaljivanja na Trgu Tjenanmen”, i o preživeloj mladoj devojci koja je i dalje mogla da peva, uprkos činjenici da joj je dušnik bio isečen. Kada je negovateljica saznala istinu, odlučila je da napusti KPK.
Kada je moj suprug ponovo mogao da govori, pomogla sam mu da se priseti mnogih stvari iz prošlosti koje je prebrodio. Na primer, policija je od njega iznudila desetine hiljada juana. Drugi put su ga gotovo uhapsili, tako da nije mogao ostati kod kuće i otišao je kod sestre da se sakrije. Mogla sam zaista da osetim poteškoće kroz koje je prošao. Sledeći korak je bio uklanjanje sonde za hranjenje. Njegov lekar je rekao: „Do kraja života moraće se hraniti preko sonde, jer je izgubio sposobnost gutanja.” Mnogo puta sam mu pomagala da pokuša da proguta, ali i dalje nije mogao. Prema rečima njegovog lekara, on nije mogao da guta jer je njegov pad bio težak; pad je izazvao krvarenje u mozgu koje je onemogućilo sposobnost gutanja.
Ali čvrsto sam verovala da je Dafa čudesna i da je Učitelj svemoguć. Stoga, želela sam da sve prepustim Učitelju. Odjednom sam se setila dela Fa koji su mu praktikanti recitovali: „Ja sam učenik Li Hongdžija, i ne želim druge aranžmane, niti ih priznajem” (Fa-predavanje za vreme Festivala lanterne na Fa-konferenciji na zapadu SAD, 2003).
I tada mi je postalo jasno: sve ovo što se dogodilo mom suprugu, nisu li to bili zli aranžmani starih sila? Nije li ova surova stvarnost imala za cilj da ga uništi? Ja zasigurno želim da se izvučem iz ovog ćorsokaka i odlučno negiram ovu situaciju. Odaslala sam misao: „Sa Učiteljem i Dafom, mi to možemo!” Upitala sam supruga: „Lekar je rekao da ne možeš samostalno da jedeš, ali da li ti misliš da možeš?” On je glasno odgovorio: „Jedenje je prirodna ljudska potreba, ja mogu da jedem!” Bila sam zapanjena; nije li ovo bilo Učiteljevo ohrabrenje?! Moj suprug je pred celom porodicom pojeo činiju ovsene kaše, i nije se zagrcnuo ni jednim jedinim zalogajem. Ne mogu da opišem koliko sam bila uzbuđena!
Lekar je takođe rekao da je moj suprug, usled krvarenja u mozgu, izgubio pokretljivost leve strane tela. Pomislila sam da je to način razmišljanja običnih ljudi, i nisam to prihvatila. Kada mu je sonda za hranjenje uklonjena, želela sam da pokuša da ustane. Nakon što je ustao, pre nego što je i mogao da sedne, zatvorio je oči, a zatim spustio glavu i onesvestio se.
Taman kad sam htela da pozovem Učitelja, nisam mogla više da stojim i pala sam na zemlju. Suprug je pao na mene, i onda se probudio. Ovo je bilo tako opasno! Brzo sam pogledala unutar sebe i pronašla svoj takmičarski mentalitet. Prisetila sam se kako sam uvek želela da se svađam sa suprugom, a zlo je to iskoristilo. Bez Učiteljeve zaštite, njegov pad bi bio veoma rizičan. Zato sam se izvinila Učitelju.
Jednog dana, moj suprug je seo i počeo da peva Shen Yun-ovu pesmu „Svrha života”. Pevao je glasno, čistim glasom koji kao da se probijao kroz različite slojeve kosmosa. Zaplakao je i rekao mi da mora da ide kući sa Učiteljem. I ja sam bila dirnuta do suza. Konačno se povratio, ponovo je onaj stari, preživeo je iskušenje!
Gledajući mog supruga, od nestanka znakova života i teškog disanja na respiratoru, od traheotomije i boravka na intenzivnoj nezi, do odlaska kući sa sondama u sebi; od nestabilne glavne svesti do potpune budnosti, tokom ovih mnogo dana i noći, zaista sam osetila ono što Učitelj kaže: „Kultivacija zavisi od tvojih sopstvenih napora, dok gong transformiše učitelj.” (Predavanje 1, Džuan Falun). Lično sam bila svedok Učiteljevog ogromnog saosećanja i čudesne prirode Dafe. Tek nakon što sam prošla kroz teškoće, upoznala sam Učiteljevu ogromnu milost!
Tog dana kada je moj suprug sišao niz stepenice i otišao da prošeta, moj komšija, rođaci i rukovodioci u mom preduzeću, svi su bili veoma iznenađeni. Rekli su: „To je zaista čudesno, neverovatno, to je medicinsko čudo!” Od tada su neprestano hvalili Dafu zbog njene moćne vrline.
Uklanjanje vezanosti i žurba da spasemo ljude
Kako je moj suprug postajao sve svesniji, počeo je da radi vežbe. U početku je mogao da vežba samo pet do deset minuta. Svaki put kada bi završio sa vežbama, bio je preznojen, i to samo zato što bi malo podigao ruke. Ponekad mu je nedostajalo samopouzdanja, tada sam ga bodrila. „Učitelj je ovde, ne boj se.” Što se tiče druge vežbe, nju je prvo izvodio pola sata, a kasnije povećao na sat vremena. Ovaj proces je takođe bio veoma težak. Praktikanti su ga bodrili, i on je za godinu dana uspeo da izrecituje Džuan Falun. U roku od godinu dana, mogao je da izađe napolje da spašava ljude. Iako je razgovarao sa vrlo malo ljudi, ovo je već bio veliki napredak za njega.
Dugo vremena sam brinula o njemu, i bila sam iscrpljena. Jednog dana sam se posvađala sa ćerkom i toliko sam se uzrujala, da sam poželela da odem od kuće i ostanem kod roditelja. Neočekivano, moj suprug, za koga sam bila veoma vezana, vikao je na mene: „Ako izađeš iz ove kuće, nemoj se više vraćati!” Moja ćerka je takođe rekla: „Da ti kažem, ništa od porodične imovine ti ne pripada. Ni ja ti ne bih dala ni paru.” Bože moj! Nikada ni slutila nisam da bi me ova dva voljena člana porodice mogla ovako jako povrediti. Toliko sam im dala, a oni su se ovako ophodili prema meni. Učiteljeve reči su me probudile. Znala sam da sam previše vezana za članove moje porodice. Moja težnja za dobrim životom je odmah nestala. Nikada se nisam osećala tako opušteno. Učiteljeva milost me je rasplakala.
Kada su moje ispravne misli ojačale, želela sam da izađem napolje da spašavam ljude. U početku sam bila pod velikim psihološkim pritiskom jer nisam mogla da se oslobodim misli o progonu. Negativne misli su se pojavile. Što sam više razmišljala o tome, sve sam se više plašila. Posebno zbog situacije u kojoj je bio moj suprug, nisam smela dalje da razmišljam o tome. Sve to mi je bilo izuzetno mučno.
Ali kad god bih videla da stanje mog supruga postaje sve bolje i bolje, bila sam veoma zahvalna, pa bih pomislila: Učitelj može da nas spasi, kako to da ja ne mogu spasiti živa bića? Pošto su živa bića članovi Učiteljeve porodice, oni su takođe i moja porodica. Jesam li se tako ophodila prema njima? Plakala sam, moleći Učitelja da mi da snage da u svom srcu imam samo misao o spasavanju živih bića, da se oslobodim svoje sebičnosti i postanem osoba koja uvek prvo misli na druge, te da hrabro prihvatim ono što stoji na mom putu.
Od plašljivosti i nervoze na početku, došla sam do toga da sam otvoreno prilazila ljudima. Svaki put kada bih učinila napredak, moj šinšing se poboljšavao. Postepeno, razgovori koje sam vodila sa ljudima lakše su tekli. Iskreno i ljubazno sam prilazila ljudima sa kojima sam imala predodređene odnose. Ponekad bi me praktikankinja pitala: „Da li ih poznaješ?”, a ja bih odgovorila: „Ne, ne poznajem.” „Kako to da si bila tako srdačna prema njima? Mislila sam da su ti rođaci”, rekla je. Sa srcem altruiste, iskreno sam se ophodla prema njima kao prema članovima svoje porodice, pozdravila sve one koji su sa mnom imali predodređene veze i prenela im svoju iskrenost. Takođe su mogli da osete saosećanje i ljubaznost praktikanata. Praktikant je nada za sva bića u njegovom okruženju, i nikada neću izneveriti Učiteljeva očekivanja.
Nakon što sam izašla iz zatvora, ravnodušnost rođaka i prijatelja i nesporazumi sa kolegama praktikantima jako su me povredili. Iako je moja sestra znala za moju tešku situaciju kod kuće, nije me ni pitala za to. Kada sam se vratila kod roditelja, izbegavala je da me vidi. Dok je moj suprug još bio u komi, njen suprug je bio u životnoj opasnosti i odveden je u bolnicu na hitno lečenje. Bez oklevanja, otišla sam u grad Šenjang da ih posetim. Kada sam izvadila 3000 juana da dam njenoj deci, ona su bila dirnuta do suza i rekla: „Tetka, žao nam je!” Ja sam rekla: „Ne krivim vas; vi ste žrtve laži. Zato se i vaša mama tako ophodila prema meni. Ali imajte na umu da je vaša tetka Dafa praktikant; ljubazna sam prema drugima bez obzira ko su, pa kako ne bih bila prema vašoj mami!”
Takođe sam imala stalne sukobe sa drugim praktikantima. Jednom je jedna praktikantkinja tri puta dolazila kod mene kući i optuživala me je bez osnova, čak mi je nanela nepravdu, govoreći da ništa ne vredim. Razmišljajući o tome kako me je gledala sa visine, bila sam povređena i srce mi je bilo ganuto. Osećala sam nepravdu i bila sam ogorčena, ali me je osećaj prevario. Na površini, sve ono što se dogodilo nije bilo mojom krivicom. Međutim, kada sam naletela na drugu praktikantkinju, ona me je podsetila: „Učitelj nas uči da gledamo unutar sebe kada se dogodi konflikt.”
Po povratku kući, uzela sam Džuan Falun i počela da učim Fa. Tada mi je postalo jasno: ne volim da mi se nanosi nepravda. Volim da čujem samo pohvale, a sve se svodi na sujetu, vezanost za sliku o sebi, razmetljivost, itd. Kada sam uvidela ove vezanosti, prilično sam se smirila. Kada se praktikantkinja vratila da mi se izvini, obe smo se smeškale.
Tokom konflikata, moj šinšing se stalno poboljšavao. U protekle tri godine, pošto više nisam morala da vodim brigu o svom suprugu, svaki dan sam izlazila napolje da ljudima objasnim činjenice i pomognem im da napuste KPK. Molila sam Učitelja da me osnaži i da mi pošalje te ljude sa kojima imam predodređeni odnos, da dođu da razgovaraju sa mnom. Mogla bih (svakog dana) da pomognem da se probudi desetak ljudi, mogla bih da ubedim nekoliko desetina njih da napuste KPK. Takođe sam nastavila sa svojom ličnom kultivacijom. Uz snagu koju mi je dao Učitelj i uz ohrabrenje kolega praktikanata, do kraja 2021. godine pomogla sam da preko 20.000 ljudi napusti KPK. Tokom ovog procesa, shvatila sam da je Učitelj taj koji zaista spašava ljude.
U protekle tri godine, kada sam razgovarala sa ljudima, bilo je vrlo malo onih koji su me odbili ili opsovali. Češće su dolazili ljudi koji su se budili i pokazivali svoju zahvalnost. Na primer, nakon što sam razgovarala sa jednom devojkom o napuštanju KPK, ona je to razumela i onda mi se naklonila pod uglom od 90 stepeni. Drugi put sam bila u redu na kasi u prodavnici, a ispred mene je stajala lepo odevena dama. Rekla sam joj: „Zdravo! Vi mi izgledate kao mirna, disciplinovana i odgovorna osoba. Rekla bih da ste po struci ili nastavnica ili računovođa, jesam li u pravu?” Rekla je: „Ja sam računovođa. Imate dobro oko!” „Način na koji me gledate govori mi da ste jako ljubazna osoba”, odgovorila sam joj. Ona se nasmešila. Tada sam sa njom razgovarala o napuštanju Partije. Ona je glasno uzviknula: „Oh, znači zbog toga se napušta Partija!” Zatim je odlučila da to i učini i više puta mi se zahvalila.
Jednom sam naletela na čoveka i razgovarala sa njim o napuštanju KPK. Rekao je: „Zaista cenim vas praktikante. Predao sam pismo ostavke partijskoj kancelariji nakon što sam odlučio da napustim KPK.” Kada sam ga pitala sa kim je razgovarao, rekao je: „Dobio sam informativnu brošuru. Jasno mi je sada.” Bila sam tako dirnuta. Ljudi imaju nadu; bilo je mnogo ovakvih primera.
Tokom pandemije, brinula sam da će biti sve manje mogućnosti da se ljudi spasu. Kada smo bili zatvoreni, razgovarala sam sa svakim na koga sam naišla. Svakog dana bilo je dozvoljeno samo jednoj osobi po domaćinstvu da izađe u nabavku namirnica. Ja sam jedan dan koristila istočni ulaz, naredni dan zapadni. Cela ulica je bila kao u gradu duhova, bila sam jedina koja vozi bicikl. Iako je bilo teško, nisam odustala. Ako se ljudi ne bi usudili da mi priđu blizu, dovikivala sam im činjenice o Dafi, te da ih istina o Dafi može spasiti. Za mesec dana, pomogla sam da 97 ljudi napusti KPK.
Pod zaštitom Učitelja, savladala sam velike teškoće na mom putu kultivacije. Svaki put kada ih se setim, ne mogu da zadržim suze. Duboko osećam milost Učitelja. Moja zahvalnost je neopisiva. Pošto imam Učitelja, jako sam srećna!
