Australijski Senat je 21. avgusta 2024. usvojio novi zakon čiji je cilj borba protiv ilegalne trgovine organima i prisilnog vađenja organa od živih ljudi.
Zakon o izmenama i dopunama migracija (obelodanjivanje transplantacije organa u inostranstvu i druge mere) iz 2023. godine prvi je put predstavio liberalni senator Din Smit u junu 2023. U novembru je podnet Odboru za zakonodavstvo za spoljne poslove, odbranu i trgovinu na razmatranje. Senat je održao javno svedočenje o amandmanu 22. marta 2024.
Nakon debata 15. i 21. avgusta, zakon je usvojen nakon što je dobio podršku liberalnih, nacionalnih, zelenih i nezavisnih senatora.
U procesu usvajanja zakona, priča o praktikantu Falun Gonga, Dženg Pejmingu, bila je široko objavljena u glavnim medijima u Engleskoj, SAD-u i Australiji. Dženg je prva žrtva za koju je utvrđeno da je preživela sistematsko vađenje organa od strane Komunističke partije Kine (KPK) dok je još bio živ. Prošlog meseca je otišao u Vašington D.C. da održi govor i ispriča svoje iskustvo o tome šta mu se dogodilo u Kini.
Senator Smit: Najznačajniji korak
Zakon menja australijski Zakon o migracijama iz 1958. godine sa ciljem da primeni neke od preporuka iz izveštaja Pododbora za ljudska prava iz 2018. godine „Saosećanje, a ne trgovina: Istraga o trgovini ljudskim organima i turizmu transplantacije organa“.
Zakon zahteva od svih putnika u Australiju da na ulaznoj putničkoj karti navedu da li su primili transplantaciju organa u inostranstvu u poslednjih pet godina. Ako je odgovor potvrdan, od osoba koje dolaze u Australiju biće zatraženo da navedu zemlju, državu i mesto gde su primili transplantaciju, kao i naziv medicinske ustanove u kojoj je operacija obavljena. Ovi podaci će biti prikupljani i objavljivani u godišnjem izveštaju i dostavljani Parlamentu.
Sponzor zakona, senator Din Smit, izjavio je u saopštenju za medije 21. avgusta 2024: „Informacije će biti od velike pomoći organizacijama za ljudska prava, medicinskim institucijama i australijskoj vladi u analizi podataka o trendovima u inostranim transplantacijama, i pomoći će u potvrđivanju postojećih dokaza o trgovini organima ili aktivnostima vađenja organa u inostranstvu.
„Takođe će služiti za podizanje svesti o osetljivosti i rizicima povezanim sa turizmom transplantacije, podstičući australijske građane i stanovnike da razmisle da li bilo kakvi planovi za operaciju u inostranstvu mogu nositi rizike povezane sa neetičkom ili nesigurnom transplantacijom organa.“
Prema saopštenju za medije, „Zakon je usvojen u Senatu uz podršku senatora iz različitih partija i bez podele.“
Senator Smit je rekao: „Ovo je najznačajniji korak učinjen u decenijama u osnaživanju australijskih napora u borbi protiv rastuće trgovine ilegalnim i neetičkim vađenjem i trgovinom organima.”
„Ovo je zakasneli i ključni prvi korak u razvoju snažnijeg odgovora australijske vlade na ove gnusne prakse.“ „Ova jednostavna i skromna inicijativa imaće ogroman uticaj na otkrivanje obima ovog složenog i neprozirnog međunarodnog zločina.“
Zakon će sada preći u Predstavnički dom na dalju debatu.
Falun Dafa asocijacija: Australijski parlament cilja na zločine KPK
Dr Lusi Džao, predsednica Falun Dafa asocijacije u Australiji, pozdravila je novi zakon. Rekla je da usvajanje zakona nosi posebnu i važnu poruku, jer je ovo prva zakonodavna akcija koju je australijski parlament preduzeo da suzbije ilegalno vađenje organa. Tokom debate, senatori su skrenuli pažnju na vađenje organa od živih ljudi i progon Falun Gonga i zatvorenika savesti od strane KPK na kongresnom nivou.
Mnoge zemlje su usvojile slične zakone, a dr Džao se nada da australijska vlada može ići korak dalje i usvojiti zakone za kažnjavanje počinilaca ilegalnih transplantacija organa, slično onome što su usvojile Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada.
Senatori iz različitih partija podržavaju novi zakon u debati
Tokom debate 15. avgusta, senator Smit je rekao da su zakonodavna tela mnogih zemalja, uključujući Kanadu i Ujedinjeno Kraljevstvo, preduzela korake i usvojila relevantne zakone i politike. Australija je u tom pogledu odsutna, a ovaj zakon nastoji da unapredi misiju Australije da podrži i poboljša ljudska prava, kako u Australiji tako i širom sveta.
Govoreći o pozadini amandmana, Smit je rekao: „... dugo vremena ljudi nisu verovali da se to zaista dešava u našem svetu. Drago mi je da kažem, nažalost, da mislim da sada ima manje neverice i više spoznaje da se to dešava u razmerama koje bi ljude užasnule da saznaju, užasnule da shvate.“
Senatorka Kler Čendler je u svojoj debati 15. avgusta rekla: „Ovo su neka od najuznemirujućih kršenja ljudskih prava koja postoje, a dokazi sugerišu da se takvi slučajevi povećavaju širom sveta, što je zastrašujuća pomisao.“
Senatorka Čendler je citirala procenu SZO iz 2008. godine, navodeći da se 5% svetskih transplantacija organa obavlja ilegalno. Rekla je: „... postoje značajne zabrinutosti u vezi sa vađenjem organa u odnosu na ujgursku populaciju i Falun Gong...“
Rekla je da ovaj procenat otkriva ozbiljnost ilegalne trgovine organima, što je gnusni zločin i ozbiljno kršenje globalnih ljudskih prava. „Australija bi trebalo da učini sve što može da se bori protiv ove neverovatno mračne kriminalne aktivnosti.“
Senator Zelene stranke Dejvid Šubridž podržao je usvajanje zakona i rekao je 21. avgusta da ovaj zakon omogućava Australiji da ide u korak sa međunarodnim naporima. Izjavio je: „Ovaj zakon nas vodi korak dalje ka tome da budemo dobar globalni građanin,“ „Mislimo da je to čin globalne pristojnosti. Mislimo da je to vrsta akcije koju Australija treba da preduzme.“
Australija ne može da ćuti
Liberalni nacionalni senator Pol Skar, govoreći na debati, citirao je saopštenje za štampu specijalnih izvestilaca UN-a iz juna 2016. U saopštenju se navodi da praktikanti Falun Gonga, Ujguri, Tibetanci, muslimani i hrišćani u pritvoru u Kini mogu biti prisilno podvrgnuti testovima krvi i pregledima organa bez njihovog informisanog pristanka, a rezultati pregleda se registruju u bazi podataka živih izvora organa koja olakšava dodelu organa.
„Napominjem da je Ujedinjeno Kraljevstvo izmenilo Zakon o ljudskim tkivima u UK kako bi se pozabavilo ovim pitanjem. Takođe, preduzeti su koraci u Kanadi da se izmeni Krivični zakon u vezi sa ovim pitanjem. Dakle, moramo biti u koraku sa našim međunarodnim partnerima.
„Ne možemo ćutati o ovim pitanjima. Imamo moralnu obavezu da ih pokrenemo, i to činim u dobroj veri ovde danas.“
Senator Nacionalne partije Ros Kadel je u debati 15. avgusta rekao da zakon možda neće osigurati 100% usklađenost sa popunjavanjem kartice, ali će početi da gradi banku informacija koja može pomoći Australiji da identifikuje potencijalnu ilegalnu trgovinu organima u budućnosti. Rekao je: „... ako ja, po prvi put, odem u inostranstvo i dobijem donaciju organa i to uradim na pogrešan način, vratim se u Australiju, ne činim nikakav zločin u Australiji.“ Negde u svetu, međutim, „... neko je patio da bi mi to dao, možda bez njihovog pristanka, možda zato što su ekonomski toliko loše da su morali to da urade. Troškovi za australijskog poreskog obveznika, minimalni, nove kartice i malo obrade podataka, potencijalna korist za one koji imaju najmanje moći na ovom svetu je veličanstvena.“
Liberalni nacionalni senator Džejms Mekgrat odao je posebnu počast praktikantima Falun Gonga koji su slušali debatu 15. avgusta. „Takođe bih priznao one koji su u galeriji i koji svedoče i posmatraju debatu koja se vodi u ovoj komori u vezi sa ovim konkretnim zakonom,“ rekao je.
Senator Mekgrat je citirao izveštaj UN-a iz 2021. godine u kojem se navodi da UN ima efikasne dokaze o trgovini ljudskim organima. Rekao je: „To je skandalozno. To bi trebalo da razbesni svakoga u ovoj komori. To bi trebalo da razbesni svakoga ko sluša, bilo u ovoj komori ili u galerijama ove komore ili putem zatvorenih televizijskih sistema koji rade kroz ovu zgradu, da postoji zemlja na ovom svetu koja efikasno komercijalizuje prisilnu trgovinu organima, i zato je ovaj zakon tako pravovremen.“
Na kraju svog govora, rekao je: „Ono što ovaj zakon čini osiguraće da ćemo učiniti više i da bi trebalo da učinimo više. Nijedan čovek, bilo da je Falun Gong, Ujgur, Tibetanac, hrišćanin, musliman ili Kinez, koji se nalazi u komunističkoj Kini, koji može biti u pritvoru, ne bi trebalo da bude stavljen u subhumani sistem gde se tretiraju kao komercijalni proizvodi koji se vade kao što bi neko brao šargarepu iz zemlje ili jabuku sa drveta. Ovde govorimo o ljudima.“
