Moj stariji dever je široko priznat u svojoj porodici kao sin, ljubazan, tolerantan i odgovoran. Međutim, zbog jedne situacije sam bila uvređena upravo zbog tog devera.
Moja svekrva je hospitalizovana 2023. godine. Zbog starosti nije mogla da se brine o sebi i bila joj je potrebna danonoćna pomoć. Kao rezultat toga, ovaj dever je preuzeo više noćnih smena, dok bi ga ostala braća i sestre zamenili kada smo imali vremena. Noćne smene su bile izazovne i ko god bi ujutru stigao u bolnicu da ga zameni, rekao bi mu da ode kući i odmori se.
Jednog jutra, kada sam stigla u bolnicu, ohrabrila sam ga da ide kući, jer nije mogao da se odmori celu noć. Rekao mi je da je njegova mama upravo imala akupunkturu i da je želela da je čuva još malo. Insistirala sam da ode kući i odmori se. Upravo tada, moj obično nežni dever mi je odbrusio govoreći: „Ko je umoran? Nisam! Svaki put kada dođete, svi pokušavate da me oterate odavde. Ne volite me i ne želite da me vidite.”
Požurila sam da objasnim: „Pogrešno si nas razumeo. Stalo nam je do tebe i mislimo da si umoran od brige o mami cele noći. Želimo samo da se odmoriš i opustis.”
Na moje iznenađenje, ovo ga je samo još više naljutilo, insistirajući: „Nisam umoran! Posebno vas dvoje [ja i moj muž]. Svaki put kada dođeš, požuriš me da idem pre nego što sam spreman. Znam da ti je stalo, ali ne možeš da se ponašaš na ovaj način. I ne teram te da dolaziš ovde. Ubuduće, dođi ako hoćeš, ali ako ne, mogu i sam da se brinem za mamu!“ Zalupio je vratima i otišao.
Stajala sam zaleđena. Trebalo mi je dosta vremena da se oporavim od šoka. Preplavila su me osećanja tuge, zameranja, nepravde i ponosa. Osetila sam kako mi krv ključa, lice mi se crvenilo i progutala sam suze besa.
Polako sam se sabrala i zapitala se: „Vežbaš Falun Dafu više od 20 godina. Zašto se tako lako potreses pred iskušenjem?" Dok sam razmišljala o tome, smirila sam se i podsetila sebe da je ovo prilika da vežbam izdržljivost. U mislima sam više puta recitovala: „Kad je teško izdržati, probajte da izdržite. Kad izgleda nemoguće i kažu da je nemoguće, probajte da vidite Kad je teško izdržati, probajte da izdržite. Kad izgleda nemoguće i kažu da je nemoguće, probajte da vidite je li nemoguće." (Predavanje 9, Džuan Falun) Postepeno sam se osećala lakšom i nastavila sam da brinem o svojoj svekrvi.
Nedugo zatim, moj drugi dever i njegova žena su došli u posetu mojoj svekrvi. Čim su ušli, ovaj dever je upitao: „Da li je [njegov brat] otišao kući?“ Nasmejala sam se, ali iznutra je krenula oluja emocija, dok sam im pričala šta se upravo dogodilo. Par je razmenio poglede, utešio me i rekao mi da to ne shvatam lično. U tom trenutku sam se osećala još više ugušeno, a zameranje i nezadovoljstvo, ponovo su se pojavile, zbog toga što je nekoliko redova iz Džuan Faluna upravo nestalo.
Te noći sam kod kuće ispričala sve što se dogodilo tokom dana mom mužu. Na moje iznenađenje, upitao je: „Jesi li sigurna da nisi ništa preterala? On je već jako umoran, zašto praviš tako veliku stvar od toga?“ Stajala sam tamo, širom otvorenih usta. Nisam dobila utehu kojoj sam se nadala. Odjednom sam se osećala kako me dever maltretira, a muž me optužuje da pravim galamu. Razmišljajući o dugogodišnjoj duhovnoj i materijalnoj podršci koju sam pružala svom domu, daleko više nego sopstvenim roditeljima, počela sam da etiketiram celu njihovu porodicu kao „nezahvalnu“. Bilo je kao da je moje telo iscrpljeno ogromnom tugom i zameranjem.
Učila sam Fa i slala ispravne misli, i kako se veći deo tog zameranja raspršio, smirila sam se.
Moj dever je nastavio da brine o svojoj majci. Posećivala sam je svakih nekoliko dana da vidim kako je i kupim neke dnevne potrepštine. Svaki put kad bih videla devera, ljubazno bih razgovarala s njim. Mislila sam da sam se oslobodila zameranja i mržnje i više nisam spominjala incident ni rođacima ni prijateljima. Ali u stvarnosti, to nije potpuno nestalo. Kad god bih osetila da mi je naneta nepravda ili čula blagi ton nelagodnosti, zameranje bi se ponovo pokrenulo. Uprkos tome što sam neprestano učila Fa i slala ispravne misli, i iako sam znala važnu misiju Dafa praktikanta, ovo osećanje zameranja je i dalje trajalo.
Kako se približavao praznik Kineske Nove godine, moj muž je predložio da odemo kod njegovih roditelja da skuvamo i očistimo. Pristala sam, ali sam se iznutra usprotivila. Dok sam vozila auto razmišljala sam o svim nepravdama koje su mi učinjene u prošlosti. Kada smo stigli i kada sam zatvorila vrata auta, prst mi se prikleštio za vrata. Probio me je oštar bol, i dok sam vikala „Falun Dafa je dobra“, izvukla sam prst, i videla da mi je nokat na prstu pocrneo. Bol je zamenio moje zameranje i odjednom sam postala bistra. Pogrešila sam i ne bi trebalo više da se žalim!
Nastavila sam da učim Fa da bih eliminisala ovo zameranje. Poslala sam ispravne misli da zameranje nestane i slušala sam druge praktikante kako dele svoja iskustva o tome kako da se otarase zameranja. Zašto je ova vezanost opstajala tako dugo? Zaista sam morala da se smirim i kopam dublje da se preispitam.
Otkrila sam da kada sam pokušavala da eliminišem zameranje, gledala sam samo površinu, a nisam išla do korena. Učitelj je rekao: „Gledanje unutar sebe je, za kultivatora, magični alat.” (Fa predavanje na međunarodnoj Fa konferenciji u Washingtonu 2009.) Tako sam počela da gledam duboko u sebe.
U životu mi je ugađao muž, volela su me deca i živeli smo lagodno. To me je navelo da izgledam skromno i ponizno na površini, ali duboko u sebi, bila sam arogantna i nadmoćna, nesposobna da tolerišem kritiku. Nesvesno, pokazivala bih osećaj superiornosti u svojim rečima i delima. To je podstaklo snažnu želju da se pokažem i tražim komplimente i divljenje, što je zauzvrat izazvalo osećaj prezira prema drugima. Gledajući unutra, otkrila sam da, kad god bi se ove vezanosti pokrenule, zameranje bi se pojavilo. Ove ideje su podsticale zameranje. Sa toliko vezanosti koje me opterećuju, kako bih mogla da se poboljšam? Kako bih mogla da objasnim ljudima istinu?
Učitelj traži od nas da gledamo unutra kada se suočavamo sa izazovima
U bolničkoj sobi, kada sam zamolia svog devera da ode kući i odmori se, iskreno sam to nameravala u njegovu korist. Ali ja sam to uradila dominantnim tonom, pod uticajem kulture Komunističke partije Kine (KPK), da žene treba da budu jake i zapovedne. Da sam koristila nežan i skroman ton koji se očekuje od tradicionalnih žena, on se ne bi mogao naljutiti na mene.
Moj dever je nekada bio Dafa praktikant, ali se kasnije okrenuo budizmu jer se plašio progona KPK. Prezrivo sam ga gledala zbog odustajanja od Dafe, zbog njegovih impulsivnih i rasipničkih navika i zbog nedostatka čistoće. Iako sam se ponašala kao da mi je stalo do njega, duboko u sebi, imala sam snishodljiv stav, zbog čega moja briga za njega nije bila iskrena. Tako da bi se zaista mogao osećati neprijatno. Nakon razmišljanja, shvatila sam da nisam bila ljubazna prema njemu! Dakle, kada se iznenada obrušio na mene, moj ponos i osećaj nepravde sukobili su se sa mojim snažnim osećanjem sebe. Iako sam obuzdavala bes i nisam se svađala, mogla sam da ga potisnem samo suzama.
Tokom godina, moj dever je brinuo o svojoj majci, nikad se nije presvlačio u pidžamu noću ili se dobro naspavao. Četiri godine je spavao na kauču pored nje, bez ikakvih prigovora ili negodovanja, izdržavajući ono što mnogi drugi ne bi mogli. Tokom ovog praznika Kineske Nove godine, jedne noći pre nego što je njegova majka hospitalizovana, imala je temperaturu kod kuće. Ostala sam budna celu noć da je čuvam. Moj dever je stalno govorio drugim članovima porodice: „Nije spavala celu noć. Celu noć nije spavala!" Njegov ton je bio pun brige, brige za mene. Prošao je kroz bezbroj neprospavanih noći tokom godina, ali se nikada nije požalio!
Učitelj je koristio mog muža, prijatelje i druge praktikante da mi pomognu da se poboljšam, ali sam se i dalje fokusirala na greške svog devera, ne razmišljajući kroz šta on prolazi. Kada je tako dobar dever izgubio živce na mene, trebalo je da razotkrije i pomogne mi da eliminišem moje skrivene vezanosti, podsećajući me da gledam unutra. Alat za iskorenjivanje ovih vezanosti je da potražim gde grešim i razmislim više o tome kako se drugi osećaju.
Od tog trenutka, višemesečno zameranje koje sam gajila prema svom deveru je potpuno nestalo. Kada se setim tih bolnih uspomena, osećam se kao da je blagi prolećni povetarac prošao kroz njih, a ja sam zaista iskusila radost što me Fa uzdiže!
Duboko sam zahvalna našem saosećajnom i velikom Učitelju za njegovo spasenje!
