Učila sam Fa, radila vežbe i redovno slala ispravne misli. Bila sam veoma zauzeta, manje sam spavala i osećala se veoma umorno, ali moj karakter nije pokazao poboljšanje. Nisam li se uzalud trudila? Pokušavala sam da sačuvam obraz i pokazati se pred drugima, a u stvari, nisam se kultivisala.
Zbog moje vezanosti da sačuvam obraz, preuzela sam veoma težak raspored. Ustajala bih veoma rano svakog jutra, ne zato što sam pokušavala da budem vredna, već zbog moje želje da uđem u Shen Yun i zbog moje takmičarske prirode. Mislila sam da je rano ustajanje veliko dostignuće koje drugi ne mogu postići.
Osećala bih anksioznost dok bih vežbala violinu u školi kad god ne bih uspela da postignem željeni rezultat, a moje nezadovoljstvo bi me podstaklo da više vežbam. Uporedila bih svoje veštine i napredak sa onima oko mene. Tokom solo časova i dok sam nastupala, stalno sam se pitala: „Nakon što me čuju kako sviram, da li će drugi reći da sam napredovala? Ako odsviram nešto pogrešno, da li će me kritikovati zbog mojih grešaka?“
Te misli su dolazile tako prirodno da nisam ni znala da ih imam. Kada svirate muzički instrument, morate da znate šta zvuči dobro, a šta loše pre nego što budete mogli da svirate vešto. Isto važi i za kultivaciju. Nisam bila svesna svojih loših misli i pitala sam se zašto sam nastavila da budem tako nervozna na nastupu. To je rezultiralo mojim neuspehom. Kasnije sam otkrila da je moja nervoza ukorenjena u mojim ljudskim vezanostima.
Jako sam vezana za očuvanje obraza, ljubomoru, požudu i razmetanje, ali sam stalno odbijala da priznam postojanje ovih problema. Imala sam najjači otpor da priznam svoju vezanost požudi i ljubomori. Međutim, to što sam odbila da priznam njihovo postojanje nije značilo da su vezanosti nestale. Pre ili kasnije, ove vezanosti bi ponovo isplivale na površinu i trebalo bi da budu eliminisane.
Kad bih shvatila da drugi nisu vešti kao ja, osećala bih se pomalo srećno. Kada bih shvatila da su drugi bolji od mene, počela bih da osećam malo ljubomore. Kada bi oni koji su mi na početku izgledali inferiorni odjednom postali bolji, moja ljubomora bi se povećala zbog straha da ću izgubiti obraz. Svoju ljubomornu prirodu vešto sam sakrivala, odbijajući da je izložim drugima. Čak je i moja marljivost bila iluzija koju sam koristila da sprečim dalji gubitak obraza.
Ostavljanje po strani ponos i deljenje nedostataka sa kolegama praktikantima
Upoznala sam prijatelja prošle godine. U početku sam ga gledala negativno jer nije bio tako marljiv u kultivaciji kao ja. Mislila sam da je rano ustajanje da bih vežbala i dugo učenje Fa merilo za marljivost, pa sam pokušala da mu pomognem. U početku sam bila srećna zbog njega kada sam videla da napreduje. Ali kako smo se zbližili, počela sam da osećam ljubomoru. Kako su moje negativne misli postajale sve jače, počele su da se dešavaju nesuglasice i sukobi, što je pogoršavalo naš odnos.
Izgleda da su ljubomora i emocije povezane principom zajedničkog stvaranja i ograničavanja, i prouzrokovale su lošu saradnju između mene i mog kolege praktikanta. Moj prijatelj se obično budio kasnije od mene pa u skladu sa mojim shvatanjem nije bio tako vredan kao ja. Ipak, kad god bi ustao ranije od mene, postala bih pomalo ljubomorna. Kako emocija nije bila jaka, malo sam obraćala pažnju na to. U junu prošle godine, moj prijatelj je bio na audiciji za mesto u Shen Yun-u i njegove ispravne misli su postale veoma snažne. Nije mi se pružila prilika, iako sam sebe smatrala vrednijom od njega. Moj neuspeh da dobijem audiciju za Shen Yun izazvao je osećanje ekstremne ljubomore.
Želela sam da se otarasim svoje ljubomore, ali sam znala da će to zahtevati da izložim ovaj problem svojim prijateljima i zamolim ih za pomoć. Ali pošto sam želela da sačuvam obraz, nisam mogla da se nateram da im kažem o svojim problemima. Kao rezultat toga, bez obzira na to koliko sam se osećala neprijatno zbog svojih vezanosti, ostala sam tiha, misleći da ću ih se nekako sama otarasiti uprkos mojim poteškoćama.
Učitelj je rekao:
,,Ljudska želja da se sačuva obraz je vrlo jaka. Zapravo, kad budete olakšali svoj um i kad ne budete nosili toliko prtljaga, kultivisaćete se brže.” (Predavanje Fa na Fa-konferenciji u Australiji)
Zato što sam davala prednost očuvanju obraza i neotkrivanju svojih propusta drugima, moj napredak u kultivaciji je bio veoma spor. Jedan kolega praktikant, koji je slučajno pročitao šta ovde pišem, prokomentarisao je: „Nisam primetio tvoju ljubomoru.” Da, jer sam to dobro sakrila. Na kraju Fa-ispravljanja, ako nastavim da gajim vezanosti i odbijem da ih razotkrijem jer želim da zadržim marljivu fasadu, moj trud u kultivaciji bio bi uzaludan. Za koga sam se kultivisala? Nisam želela negativan ishod.
Počela sam da radim na svom problemu. Jednom sam na probi sa orkestrom osetila da moj prijatelj svira bolje od mene. Posle probe, pokrenula sam ovo pitanje sa njim i priznala svoju vezanost za takmičenje. Iznenađujuće, i on je priznao da ima isti problem. Otkrili smo da se ističemo u različitim aspektima muzike, i ako bismo pomogli jedno drugom mogli bismo da učimo i da se usavršavamo zajedno. Međusobna ljubomora bi samo izazvala sukobe. Moja ljubomora i takmičarska osećanja su se smanjila nakon naše rasprave. Da sam ovo uradila ranije, mogla sam davno da se otarasim ove vezanosti. Moj ponos me je naveo da se držim ovih vezanosti.
Ponovo sam osetila ljubomoru tokom probe orkestra. Posle izvesnog oklevanja, podelila sam svoja osećanja sa ovim kolegom praktikantom, a nakon toga osetila sam da se moja ljubomora ponovo smanjila. Protagonista u filmu „Jednom smo bili božanski“ takođe je razvio ljubomoru, ali je se brzo rešio. U početku sam verovala da će uklanjanje ove vezanosti biti brz proces, ali se ova vezanost ponavljala iznova i iznova. Postala sam frustrirana: ,,Zar se nisam oslobodila ove vezanosti?" Testovi su nastavili da se pojavljuju iznova i iznova, iako svaki put sa manjom magnitudom. Kasnije sam shvatila da je ovo bio relativno normalan proces eliminacije.
Kad god sam se kasnije osećala ljubomorno ili takmičarski nastrojena, trudila sam se da ne izbegavam, suočila bih se sa tim. Ako bi ova osećanja potrajala, zamolila bih Učitelja za pomoć. Naišla sam na mnoge testove ljubomore i znala sam da je ovo sređeno da mi pomogne da se oslobodim svoje vezanosti.
Imala sam još jednog druga iz razreda koji nije bio mnogo vredan, ali je posedovao izuzetan talenat. Tvrdio je da jedva učio Fa nakon što je napustio školu Ming Hui, ali je mogao da recituje Fa napamet svaki put kada bismo spomenuli određeni deo. Takođe je imao talenat za muziku. Bila sam njegova polarna suprotnost, morala sam naporno da radim za svoja dostignuća dok sam često padala u tom procesu. Kao rezultat toga, ponovo sam postala ljubomorna.
Naučivši lekciju, podelila sam sa njim svoje nedostatke i saopštila mu svoje negativne misli o njemu. Rekao mi je da je i on ljubomoran na mene. Dok sam ja bila ljubomorna na njegove talente, on je bio ljubomoran na moje veštine. Ova razmena nam je pokazala koliko su naša osećanja ljubomore bila nepotrebna. Oboje smo naučili mnogo i bolje razumeli misli jedno drugog, a moja osećanja ljubomore su se smanjila nakon našeg razgovora.
Onda se dogodilo nešto tužno. Ovaj drug iz razreda postao je zavisnik od svog mobilnog telefona. Ipak, kad god bih provodila vreme nadgledajući ga, on bi se vratio svojoj prethodnoj marljivosti. Provela sam dosta vremena pomažući mu, i baš kada je on bio na putu da ozdravi, razvila sam osećaj ljubomore prema njegovom talentu jer je mogao brzo da napreduje uz malo truda. Moja motivacija da mu pomognem je opala, a on se vratio svojoj lošoj navici.
U stvari, talenat je takođe predodređen. Ima ga jer to zaslužuje, a moja ljubomora je neosnovana. Univerzum je pravedan, a meni nedostaje talenat jer ga ne zaslužujem.
Njegov mobilni telefon sam dala nastavniku. Iako se činilo da je ovo ispravna stvar, to je zapravo bio nerazuman potez. Na kraju je izbačen iz škole jer je nastavio da ide protiv pravila. Glavni faktor koji je doprineo je to što sam mu ja zaplenila telefon. Mislila sam dobro, ali sam na kraju uradila nešto loše. Umesto da mu pomognem, navela sam ga da se vrati u prvobitno životno okruženje, gde bi mu bilo još teže da kontroliše svoju zavisnost. Nisam uspela zbog svojih ljubomornih osećanja i zato što sam otišla u krajnost.
Ovaj incident me je naterao da shvatim sa kakvim poteškoćama se suočavaju praktikanti na svom putu kultivacije. Nedovoljno je pomoći drugima površno. Praktikanti ne mogu da gaje nikakve vezanosti i moraju pomoći drugima iz dubine našeg srca. Istovremeno, svaka pomoć mora biti pružena racionalno, na osnovu situacije u kojoj se osoba nalazi. Pošto je ovo teško odrediti, mislim da je ključ za rešavanje ovoga jedino učenje Fa. Jednom kada osoba može da razlikuje dobro od pogrešnog, malo je verovatno da će počiniti loša dela.
Kada sam o tome razgovarala sa kolegama praktikantima, savetovali su me da ne smatram da je njegovo izbacivanje loš razvoj događaja. To bi zapravo moglo biti dobra stvar jer ne možemo da vidimo aranžmane iza toga. Dafa praktikanti su pod Učiteljevom brigom. Pretpostavljajući da će on na kraju propasti bez moje pomoći, zar nisam smatrala sebe da sam u pravu? Moja sigurnost da će on propasti bez mene bila je i sebičnost sa moje strane, uverenje da sam tako velika, da drugi ne mogu uspeti bez mene. Postavila sam samu sebe na pijedestal, a to je takođe bila mana u vezi sa mojim ponosom.
Učenje Fa i vežbanje ne bi trebalo da budu radi čuvanja obraza
Jedan kolega praktikant me je pozvao da se pridružim grupi za učenje Fa. Iako sam bila zauzeta drugim poslom, pristala sam na zahtev da sačuvam obraz. Pošto moji motivi za učenje Fa nisu bili čisti, iskusila sam smetnje i nikako nisam mogla da se setim šta sam pročitala. Pošto sam učila Fa radi svoje vezanosti, nisam mogla da apsorbujem nijedno učenje. Imali smo grupno učenje Fa svake večeri u našem studentskom domu i nisam odustala. Međutim, nije da nisam odustala zato što sam bila vredna, već zato što sam želela da sačuvam obraz, čak i u slučajevima kada sam bila previše pospana da bih dobro učila.
Slično, kada je u pitanju vežbanje, probudila bih se rano ujutro osećajući se veoma dostojanstveno i marljivo. Kada su me drugi hvalili: „Vau, ustala si tako rano!“ Osećala bih da sam se dobro kultivisala. Ipak, uvek bih zaspala dok sam radila vežbe. U početku sam se plašila da ću izgubiti obraz ako drugi saznaju da spavam dok vežbam. Sada kad god vežbam vežbe, molim kolege praktikante da me paze i bude kad god zaspim. Moje problematično stanje se popravilo, iako još povremeno zaspim.
Otkrila sam da zaspem kad god mi um odluta, i da mogu da ostanem budna sve dok mi je um prazan. Vežbe generiraju energiju za praktikanta, tako da je logično da ne bih trebalo da se osećam pospano. U članku „Bez grešaka” objavljenom na Minghui, autor je napisao: „Ali jedan voditelj je napravio malu grešku u rečenici, uzrokujući da glavna svest nekih članova publike na sekundu izgubi fokus i isključi se iz zlatne struje nebeskih vrata“. Slično tome, kada bi moj um lutao, mehanizmi za vežbanje koje je instalirao Učitelj su prestali da se kreću i ja bih zaspala. Dok radim vežbe, moja glavna svest mora ostati jaka, inače neću postići željeni efekat. Otkrila sam vrednost suočavanja sa svojim greškama, hrabrog traženja pomoći i ispravljanja sebe.
Budite realni kada pišete članak za deljenje iskustva
Pošto sam želela da sačuvam obraz, moj prošlogodišnji plan za iskustvo nije sadržavao brigu oko očuvanja obraza ili ljubomore, već je umesto toga pokrivao pitanja manje važnosti. Ranije sam mislila da što je članak duži, to je moj nivo kultivacije veći. Nisam se usuđivala pisati o vezanostima koje drugi nisu imali ili o posebno ozbiljnim vezanostima, bojeći se da će drugi loše pomisliti o meni. Pored toga, pisala sam članak o vezanostima koje sam već otpustila. Pisala sam članke za razmenu iskustava za druge, a ne u nadi da ću se i ja poboljšati.
U budućnosti želim da se kultivišem kako treba, umesto da vežbam zbog ljubomore i nadmetanja. Otvoreno ću podeliti svoje vezanosti kolegama praktikantima bez straha da ću izgubiti obraz. Samo na taj način mogu postati pravi praktikant.
