(Minghui.org) Kako moralni standardi i dalje opadaju u današnjem društvu, razvod je sve češći poslednjih godina i ljudi se generalno ne iznenade kada se to desi. Neki misle da ako par ne može da se složi, može i da se razdvoji, a mnogi vide razvod i ponovni brak kao nešto što bi pojedinac trebalo slobodno da radi, da je to njegov „privatni život“. Duboko sam zabrinut zbog činjenice da ljudska srca nisu na pravom mestu. Oni vide brak kao robu: ako im se ne sviđa, samo ga vrate nazad ili zamene. Vanbračne veze su čak postale „u trendu“.
Verujem da ljudi koji se tako ponašaju možda nisu svesni koliko je važno ostati veran u braku, pa sam napisao ovaj članak da podsetim kolege praktikante i druge čitaoce na ozbiljnost braka.
Šta su pravi blagoslovi?
Prema tradicionalnoj kulturi, sreća se zasniva na vrlinama i biće blagosloven onaj ko čini dobro i ponaša se kako treba. Kontraproduktivno je činiti sve što je potrebno da bi se zadovoljile sebične želje.
Ljudi u drevnoj Kini verovali su da postoji pet vrsta blagoslova: dug život, bogatstvo, zdravlje i mir, dobre vrline i dobra smrt. Za mene je najvažniji četvrti blagoslov, dobre vrline, jer su vrline uzrok i osnova blagoslova, a blagoslovi su rezultat i manifestacija vrline.
Pet blagoslova odražavaju vrednosti drevnih ljudi: Treba biti zadovoljan dobrim fizičkim i mentalnim zdravljem, imanjem dovoljno hrane i odeće, dobrim karakterom, dugim životom i dobrom smrću i ne biti pohlepan za više, kao što je ljubav ili privlačan izgled, do čega je danas ljudima toliko stalo.
U poređenju sa drevnim ljudima, ljudi danas imaju više materijalnih dobara, ali su manje srećni; imaju nezasitne apetite, ali ne mogu da uživaju u miru i tišini. Neke poznate ličnosti još uvek tragaju za ,,ljubavlju" u veoma starom dobu; mogu se iznenada jako zaljubiti, a isto tako iznenada se odljubiti i upasti u depresiju. Takvi ljudi su daleko od toga da dožive pravu sreću. Primećeno je da veliki procenat populacije, koja je počela da izlazi u mladosti, ima veće šanse da se uključi u vanbračne veze, da zloupotrebljava drogu i pati od depresije, što može biti oblik božanske kazne.
Ljudi u drevnim vremenima smatrali su brak predodređenom vezom, naglašavajući dogovore roditelja i ono što bi provodadžije rekle - umesto da traže „ljubav“. Ljudi današnjice, koji brak ne vide kao nešto što je božanski ugovoreno, definišu srećan brak kao „osećati se dobro“ u vezi, i pronaći „pravu osobu“. Uobičajeno je da ljudi imaju više veza, da žive zajedno pre braka, da imaju vanbračne veze i da se razvode i ponovo venčavaju, tražeći partnera kao što biraju robu. Neke teorije čak kažu da višestruke veze mogu pomoći da se poboljša nečija sposobnost da izabere „pravog“ supružnika.
Neke studije su otkrile da su promene u mozgu nakon zaljubljivanja slične promenama koje se dešavaju nakon uzimanja droge. Za one koji uživaju u osećaju „zaljubljenosti“, ako više ne osećaju to uzbuđenje, odbacuju tu osobu i prelaze na neku drugu.
Mnogi ljudi koji imaju vanbračne veze osećaju kao da su pronašli lek za svoj „nesrećni brak“, a to je zapravo samo anestetik. U većini slučajeva, „prava ljubav“ za koju misle da su pronašli neće dugo trajati. Kada početna „sreća“ nestane, bol je još gori nego ranije.
Kako su ljudi u staroj Kini gledali na odnos između muškaraca i žena
Strašne posledice čak i jedne pogrešne misli
U knjizi Drevni Vodič za moralno vaspitanje, jedna priča govori o naučniku koji je smatrao da je talentovan pisac i svi su ga hvalili. Jedne noći je otišao kući pijan i zavaravao se mišlju: „Ako položim carski ispit, uzeću za ćerku mog suseda za ljubavnicu.” Iste noći mu se javio pisar čiji je duh uzeo Bog zemlje, koji mu je pokazao knjižicu u kojoj je bilo napisano ime naučnika. U knjižici je bila beleška napisana crvenim mastilom: „Iako su njegove misli samozavaravanje, one potiču iz moralnih grešaka. Zbog pogrešnih misli, u jednom trenutku će biti kažnjen smrzavanjem i gladovanjem na jedan dan.” Kasnije se naučnik zaista umalo smrznuo i umro od gladi.
U drugoj priči u Drevni Vodič za moralno obrazovanje, naučnik Li je otišao u gostionicu da polaže carski ispit. Vlasnik gostionice je bio izuzetno oduševljen kada je ovaj stigao, rekavši da je prethodne noći sanjao da mu je Bog zemlje rekao: „Sutra će doći gospodin Li. On će se plasirati na prvo mesto na carskom ispitu. Tretirajte ga dobro.” Li je bio presrećan što je ovo čuo. Počeo je da razmišlja da se razvede od svoje jadne žene i da se oženi nekom boljom pošto postane zvaničnik. Sutradan je gostioničar ponovo sanjao Boga zemlje, koji mu je rekao: „Ovaj mladi učenjak nema dobro srce. On već razmišlja da napusti ženu pre nego što je i stekao zvaničnu titulu. Dakle, pašće na carskom ispitu!“ Li se zaista vratio u očaju nakon što je pao na ispitu.
Savest ljudskog bića mora biti dostojna neba i zemlje. Kao što stara izreka kaže: „Ne bi trebalo da postoji ništa što se ne može reći drugima i nijedna misao koja se ne može reći nebu.”
Promena sudbine
U drevnoj kineskoj knjizi Komentar Tai Shangove rasprave o akciji i reakciji, postoji priča o „pretvaranju nesreće u blagoslov savetovanjem drugima da čine dobro“.
Neozbiljnom i rasipnom čoveku koji je posećivao javne kuće neko je na ulici dao knjigu o moralu. Pročitao ju je i bio zapanjen: „Ponašanja opisana u ovoj knjizi su ista kao i moja — kao da je napisana o meni. Kako sam tako glup? Sveci su savetovali da se ne vrši preljuba, ali ja sam toliko vezan za to i učinio sam sve da uništim sebe!“
Isti dan je zapalio tamjan i kleknuo da se pomoli, zaklevši se da više nikada neće činiti preljubu. Takođe se zakleo da će odštampati i podeliti hiljadu primeraka knjige da bi se iskupio za grehe koje je počinio. Ispunio je svoje zavete i zaista pomogao da se promene mnogi ljudi svih uzrasta. Pošto se na vreme pokajao i energično podsticao druge da čine dobro, ne samo da je uživao u dugom životu već je imao i mnogo dobrih unuka, koji su bili blagosloveni bogatstvom.
U drugoj priči, jednom učenjaku je Bog poništio zasluge jer je napisao pismo o razvodu za nekog drugog. Takve priče objašnjavaju nebeske nagrade i kazne za ljudska bića. U početku nije znao šta je njegova greška. Tada je shvatio da je to zato što je previše odstupio od tradicionalnih vrednosti. Shvatio je da razvod odudara od Božje volje i da nije u skladu sa tradicijom, da će biti suđeno čak i onima koji pomažu drugima da se razvedu. Učenjak je tada uspeo da ubedi njih dvoje da se ponovo venčaju i sprečio je mnoge druge da se razvedu. Posle toga, njegova politička karijera je procvetala. Nije ni čudo što postoji stara kineska izreka: „Radije bih srušio deset hramova nego uništio brak. Drevni ljudi su verovali da je brak „nešto što se sklapa na nebu“ i da je Božji dogovor, koji se ne može poništiti po volji.
Požuda je najgore zlo
Venchang Vang, taoističko božanstvo poznato kao Bog kulture i književnosti, rekao je: „Nebo često šalje nevolje onima koji su pohlepni, a odmazda je vrlo brza. Neke budale su, međutim, neznalice koje kao da sanjaju i nemaju straha u sebi; ako se prepuste takvom ponašanju bez ograničenja, u svakom trenutku će se suočiti sa nesrećom.”
Svet je danas u haosu, crno i belo je obrnuto, a moral je stvar prošlosti. Nije neuobičajeno da „elita“, koja može biti vešta i sa stilom, ima neprikladne seksualne odnose, a ipak sebe smatra vrlom. Ali ljudi sa moralnim karakterom neće se upuštati u požudne radnje. U ljubavnim dramama protagonisti u svojim ulogama mogu delovati hrabro i pravedno, ali se onda upuste u neetičke odnose. Za mene takvi protagonisti nisu heroji vredni divljenja, jer je požuda uvek kamen temeljac nemorala.
Brak u zapadnoj kulturi i društvu
Priča jedne glumice
Glumici Vivien Li se dopao Lorens Olivije kada su se upoznali tokom njenih nastupa u Maski vrline u Londonu 1936. godine, iako su oboje bili u braku i imali decu. Započeli su tajnu vezu, sve dok se nisu razveli i uspeli da se venčaju 1940. Ali za samo nekoliko godina, Li se razbolela od hronične tuberkuloze dok se borila sa bipolarnim poremećajem i depresijom. Veza para dostigla je najnižu tačku 1958. godine, nakon skoro 20 godina braka. Ali pre njihovog zvaničnog razvoda 1960. Olivije je već počeo da izlazi sa glumicom koja je bila 22 godine mlađa od njega. Li je umrla od tuberkuloze 1967.
Postoji izreka da „Lepe žene vode nesrećan život“. Otkrio sam da je to zaista čest slučaj. Lepe žene privlače mnoge udvarače, uključujući muškarce lošeg karaktera koji se mogu potruditi da ih osvoje. Muškarci dobrog karaktera izgledaju spremniji da veruju sudbini, velikodušni su i ljubazni i uglavnom ne proganjaju žene.
Jednako je važno za lepe žene da imaju čistu glavu, da se ne zanose, da podržavaju tradicionalne vrednosti i da se klone muškaraca lošeg karaktera.
U budizmu postoji priča o kralju i njegovoj veoma lepoj kraljici, koji su bili jako zaljubljeni. Nakon što je ova umrla, Bodisatva je rekla tužnom kralju: „Pošto je bila preterano zadovoljna svojom lepotom i živela je opuštenim i neaktivnim životom, sada se ponovo rodila u ovom okruženju kao konjska muva.” Priča mi govori koliko je važno biti zahvalan i ponizan i ponašati se dobro.
Kraljice u paklu
U svom delu Božanstvena komedija, Dante prepričava svoje vizionarsko putovanje kroz pakao, čistilište i raj. U drugom krugu pakla on opisuje duše onih koje je savladala požuda. Ovi telesni grešnici su kažnjeni zato što su dozvolili da njihove želje nadjačaju njihov razum. Duše su večno pod udarom žestokih, nemilosrdniih vetrova i silovitih oluja, bez predaha.
Mnoge duše u drugom krugu pakla bile su kraljice različitih nacionalnosti, kao što je Semiramida, kraljica Asirije; Didona, kraljica Kartagine; Kleopatra, kraljica Egipta; Helena, kraljica Sparte; Paris, koji se zaljubio u Helenu i zarobio je, posle čega je započeo desetogodišnji Trojanski rat; i Tristan, koji se zaljubio u svoju tetku Etel. Zbog prisustva tolikog broja vladara među pohotnicima, nazvana je „pesmom kraljica“.
Posebno se pominje jedan par, Franziska i Pol, koji su umrli za „ljubav“. Franziskin otac je priredio da se ona uda za plemića koji je bio sakat, ružan i grub. Nakon što su se venčali, ona se zaljubila u svog zeta Pola, koji je bio mlad i zgodan. Kada je njen muž saznao za njihovu vezu, ubio ih je, a zbog zločina preljube bili su kažnjeni na drugi krug pakla.
Mnogi bi verovatno pomislili da je Franziska nevina, da je samo tražila svoju sreću. Ali Božji standard je drugačiji: bez obzira koliko je nečiji brak nezadovoljavajući, nije dozvoljeno da se bavi vanbračnom „ljubavlju“. U nesrećnom braku, neko možda vraća svoju raniju karmu. Ako neko ne prihvati tu sudbinu i pokuša da se bori protiv nje, može stvoriti više karme i završiti u strašnijoj nevolji nakon smrti.
Dante pita Franzisku kako je započela svoju vezu sa Polom. Rekla je da su čitali knjigu Lancelot sa jezera zajedno u bašti. U knjizi, Lanselot, koji je bio prvi vitez Okruglog stola kralja Artura, zaljubio se u kraljicu Gvineveru, a tokom sastanka u bašti, „zarobljen ljubavlju“ poljubio ju je. Čitajući ovo, i Franziska i Pavle počeše da se ljube i od tada počiniše veliki greh.
Da li je brak bez ljubavi nemoralan?
Možda ste čuli izreku „Brak bez ljubavi je nemoralan“, a ljudi bi mogli pomisliti da je to opravdan razlog za ljubav. U stvari, ova izreka dolazi od Fridriha Engelsa koji je verovao da je samo brak zasnovan na ljubavi moralan. Ova izjava nije nikakva istina.
U 7. poglavlju Kako avet komunizma vlada našim svetom, kaže se „Seksualni haos je urođena karakteristika komunističke ideologije. Veruje se da je Marks silovao svoju sluškinju; dao je Engelsu da podiže njihovo dete. Engels je živeo sa parom sestara. Lenjin je godinama vodio vanbračne veze...“ „Ono što su Marks i Engels promovisali, uprkos tome što su to potkrepljivali frazama kao što su „sloboda“, „oslobođenje“ i „ljubav“, u stvari nije bilo ništa drugo do napuštanje lične moralne odgovornosti i prepuštanje žudnjama.“
Srećan brak nije tako jednostavan kao “kad se dvoje ljudi vole”. Ali da bi postigli visoku gledanost, izdavači i televizijske stanice promovišu priče o vanbračnim vezama. Oni propagiraju ideju da će neko pronaći „sreću“ ako pronađe „pravu osobu“. Ali prema tradicionalnim verovanjima, život je već unapred uređen i kontraproduktivno je tražiti blagoslove koje ne bi trebalo da postoje.
Moderni uticaji
Dok sam odrastao, ljubavni filmovi su preovladavali, a u obrazovanju su promovisane vrednosti slave i bogatstva. Ljudi više ne cene moral. Takođe sam mislio da je ljubav najviša vrednost, izvan braka i morala.
U romantičnim filmovima, svi protagonisti su „lepi“ i „prelepi“, tako da se ljudima lako može isprati mozak ovom zabludom i pomisliti da je očuvanje braka nemoralno i glupo.
Dok su ljudi u drevnoj Kini koristili frazu „poštujte jedno drugo kao gosta“ da opišu srećan brak, ja sam imao osećaj da su stari bili dosadni i stereotipni i da nisu imali ljudska prava ili bilo kakvu slobodu. Od tada sam shvatio da su ljudi danas, iako su veoma slobodni, daleko od sreće. U stvari, čini se da moralna ispravnost nije ograničenje već zaštita, baš kao i zaštitna ograda na planinskom magistralnom putu koja treba da zaštiti vozilo od prelaska preko ivice. Stare izreke poput „Nema slučajnog kontakta između muškaraca i žena“ zapravo nikada nisu zastarele i dobro ih je pratiti što je moguće bolje i postaviti zaštitne ograde kako bismo se zaštitili od pada.
Pre nekoliko decenija, ljudi koji su se ponašali nepromišljeno, bez obzira koliko zgodni ili talentovani, smatrani su „neskromnima“. Ljudi koji su učestvovali u ovim nemoralnim romantičnim vezama bili bi osuđivani iza leđa zbog njihovog „lošeg ponašanja“.
Sada su pošteni ljudi predmet ismevanja. Kada traže partnera, ljudi sada cene „šarm“ i „strast“, birajući pohlepne i sebične ljude umesto onih koji su pošteni i utemeljeni. Čak i nakon što se neki ljudi venčaju, njihova srca ostaju nemirna i još uvek su u potrazi za uzbudljivim ljubavnikom.
Kao filmovi, moderna literatura i likovna dela takođe su igrali važnu ulogu u današnjem moralnom padu. Uzbudljive priče čine da se ljudi osećaju kao da im je žeđ utažena i postaju zavisni od ovog mentalnog opijuma. Neki ljudi čak gledaju na život kao na predstavu i tragaju za tim „lepim“ i „romantičnim“ trenucima, iako su oni možda nestvarni ili neetički.
Razmišljanje o sebi
Sanjao sam o velikoj ljubavi. Želeo sam da doživim „ljubav“ i osećaj da sam duboko voljen i cenjen. Nije me bilo briga ko je druga osoba. U stvari, nisam razmišljao o tome da volim drugu osobu - voleo sam sebe. Zaista sam verovao da postoji neko ko će me voleti i nikada me neće zaboraviti. Zaista, razmišljajući unazad, to su bila smešna, narcisoidna i neoosnovana sanjarenja.
Nekada sam mislio da moj brak nije zasnovana na „dubokoj ljubavi“ i mislio sam da će samo parovi koji su „duboko zaljubljeni“ imati dobar brak. Ali u stvarnosti, video sam previše parova čija je „strasna ljubav“ prešla od „ljubavi“ do „svađe“, dok su mnogi parovi za koje se činilo da imaju mirnu vezu bili srećni u braku. Skoro da sam se razveo da bih pronašao „uzbuđenje“. Ali onda sam shvatio da to nije ono što sam želeo. Počeo sam da cenim svoj brak. Naš nategnuti odnos se poboljšao i dobro smo se slagali. Dakle, rešavanje zameranja i ljubazno ophođenje je najbolji način da imate srećan brak. Ne može se samo pobeći od problema, misleći „Ona nije ’prava‘ za mene.“
Neki parovi koje poznajem su u početku imali slatku vezu, ali su vremenom počeli da se ne vole i da se svađaju. Mislim da se to često dešava jer su previše željni da budu pohvaljeni i da čuju dobre reči i ne mogu da podnesu da druga osoba ukazuje na njihove nedostatke.
Neki ljudi takođe traže „zajedničko stanovište“ sa svojom drugom polovinom. Ali ovo može otkriti njihovu vezanost za komplimente, prihvatanje i požudu. Ispod površine „prave ljubavi“ je ljudska slabost. Čak i kada ljudi osećaju da su pronašli „zajednički jezik“ o plemenitim temama, to je samo iluzija pre nego što se otkriju svi nedostaci, a možda se ispod toga krije jaka žudnja.
Oni koji se upuštaju u vanbračne veze mogu verovati da su privlačni. Ali oni su zaslepljeni svojim egom i napustili su moralne kodekse. Ovo takođe ima veze sa ispiranjem mozga ljubavnim dramama, koje kapitalizuju aroganciju i emocije ljudi.
Ljudi plaćaju za svoju sebičnost
Nevera često dovodi do nesreća i donosi štetu za nekoliko porodica. Oni koji varaju svoje supružnike i ponovo stupe u brak često imaju lošije brakove i možda će ponovo varati. Oni koji imaju vanbračne veze imaju tendenciju da imaju niži moralni standard, ili nisu voljni da se odreknu svojih ličnih interesa kada dođe do sukoba. Nasuprot tome, nesebični ljudi se manje fokusiraju na sebe, a nalaze veću sreću.
Sebično srce čini da čovek bude nesrećan, neispunjen, nezadovoljan, ljut, zavidan i tako dalje. Davanje prioriteta sebi ne znači uvek učiniti nešto zaista za sopstveno dobro. Mi smo odgovorni za sve što radimo i moramo razmišljati o tome da li su naši postupci u skladu sa nebeskim principima.
U nekim dramama, kada ljude ispituju u podzemnom svetu, oni ne mogu da poreknu svoju ulogu u nekoj šemi ili da se brane, jer sve što su loše uradili se jasno vidi.
Iako ne mogu da vidim druge dimenzije, što više razmišljam o tome, to sam više uplašen. Kad bih zaista sve to mogao da vidim i da znam u šta bi se sve te loše misli pretvorile, zar ne bih još više požalio što sam toliko neupućen u nebeska načela?
U jednoj drami, naučnik upoznaje grupu duhova i pita ih zašto se ne pokaju i zatraže oslobođenje. Duhovi kažu: „Čovek se mora pokajati pre nego što umre; posle smrti, ne postoji način da se to uradi.” Jedan od duhova podstiče naučnika: „Mi gladni duhovi nemamo načina da vam se odužimo za vino koje ste nam dali, pa bih želeo da vam dam savet: ’Morate se pokajati dok ste još živi’.“
Ovde želim da iskreno savetujem svojim prijateljima: Nemojte ignorisati problem požude, čak ni neprikladne misli. Božansko sve zna. Ne samo da treba da obratimo pažnju na sopstveno ponašanje, već treba da se trudimo da ubedimo druge da ne stvaraju karmu u tom pogledu.
Zaključak
Potrebe ljudi su ograničene, ali naše želje mogu biti neograničene. Trebalo bi da naučimo da budemo zadovoljni punim stomakom, toplom odećom i dobrim zdravljem, baš kao u „pet blagoslova“. Savremeni koncepti su naterali ljude da teže „uzbuđenju“ ljubavi i fantazijama. Moral ide nizbrdo. U prošlosti se težnja za uzbuđenjem manifestovala u vidu zavisnosti od cigareta i alkohola. Danas se manifestuje u vidu zavisnosti od droge i seksualnog promiskuiteta. I jedno i drugo može vas učiniti ozbiljno depresivnim. Ispunjeni modernim konceptima, ljudi jure putem beskrajne pohlepe i odavno su se udaljili od mirnog i tihog načina razmišljanja koji je potreban za sreću.
Drevni ljudi su nam ostavili toliko mnogo priča o uzrocima i posledicama u tom pogledu, i one su uvek dobar podsetnik da sprečimo da svet potone u žudnju bez dna.
Ponašajte se dobro prema svojim supružnicima i negujte ono što imate. Biti zadovoljan i zahvalan i čuvati dobrotu svog srca — to je vaš blagoslov.
