U zapadnom društvu „apel“ je termin koji se retko koristi. Građani imaju načina da izraze svoje mišljenje i nije neobično da se hiljade ljudi okupe ispred rezidencije predsednika ili u glavnom gradu neke zemlje da protestuju.
Na drugoj strani Tihog okeana, u Kini, 25. aprila 1999. godine, preko 10.000 praktikanata je otišlo pred Centralnu kancelariju za žalbe na zapadnom ulazu u Zhongnanhai da apeluje za Falun Gong. Satima su mirno stajali na pešačkoj stazi, ali nisu blokirali ni pešake ni vozila. Nije bilo transparenata, niko nije uzvikivao parole niti pravio scene. Policija je razgovarala među sobom i stvar je na kraju rešena. Ovo je nazvano „najvećim, najracionalnijim i najsavršenijim apelom u kineskoj istoriji“, a neki međunarodni mediji su rekli: „Racionalnost koju su obe strane pokazale u apelu od 25. aprila u Zhongnanhai je bez presedana u kineskoj istoriji.”
Ipak, danas mnogi Kinezi imaju utisak o incidentu da su praktikanti Falun Gonga pokušali da napadnu Zhongnanhai i događaj je izazvao kasniju odluku Komunističke partije Kine (KPK) da uguši grupu. Neki zapadnjaci bliski KPK ponovili su narativ režima: Falun Gong praktikanti su opsedali vladu.
Hajde da razjasnimo neke zablude.
Ko je u pravu: kancelarija za žalbe i Pekinški biro za javnu bezbednost? Ili Đijang Cemin?
Prvo, žalbe, tj. apeli, su dozvoljeni u Kini, a Centralna kancelarija za žalbe se nalazi na zapadnom ulazu u Zhongnanhai. Ulaz u Zhongnanhai je okrenut prema Sinhuamenu u ulici Changan, ali nijedan Falun Gong praktikant nije otišao do Sinhuamena tokom apela. Dakle, praktikanti nisu opsedali Zhongnanhai.
Drugo, dva meseca nakon incidenta 25. aprila, Centralna kancelarija za žalbe, Državna kancelarija za žalbe i Pekinški biro za javnu bezbednost objavili su obaveštenja i rekli da su se žalioci „okupili oko Džongnanhaja“. Nisu rekli da su „opkolili Zhongnanhai.“
Sledećeg dana, 27. aprila 1999., direktor Kancelarije za žalbe za državne poslove rekao je u intervjuu sa novinarom Sinhua da su se praktikanti Falun Gonga „okupili“ u Pekingu i istakao: „Vlada nikada nije sprečila bilo kakve aktivnosti koje imaju za cilj poboljšanje zdravlja. Ljudima je dozvoljeno to.“ To pokazuje da je žalba 25. aprila bila zakonita.
Dva meseca kasnije, 14. juna, istovremeno je u novinama, i TV i radio stanicama u Kini objavljeno javno obaveštenje Centralne i Državne kancelarije za žalbe da nijedna praksa nikada nije bila zabranjena od strane vlade.
Ovo ukazuje da je vlada u to vreme bila neodlučna da li da vrši pritisak ili progoni Falun Gong. Prema informacijama objavljenim godinama kasnije, 6 od 7 članova Stalnog komiteta Politbiroa protivilo se gušenju Falun Gonga. Tadašnji vođa KPK Đijang Cemin je u članku objavljenom u People’s Daily 13. avgusta 1999. godine tvrdio da je žalba praktikanata Falun Gonga od 25. aprila „opsedanje Zhongnanhai“.
Da li je Falun Gong izazvao KPK ili je Đijang Cemin zloupotrebio svoju moć?
Zašto su se praktikanti Falun Gonga okupili u blizini političkog srca KPK? Da li su doveli u pitanje moć režima? Da li je to bio osnovni razlog koji je doveo do toga da se režim odluči da iskoreni grupu?
U decembru 1998. šangajska TV stanica je emitovala sledeće: "Rano jutros, skoro 10.000 entuzijasta Falun Gonga u gradu okupilo se u Šangajskom sportskom centru da promoviše vežbe. Osnivač, g. Li Hongdži je 1999. prvi put javno predavao Falun Gong i od tada je praksa postala popularna u zemlji. Falun Gong je bio dašak svežeg vazduha i do danas su ljudi u svim delovima zemlje, kao i u Hong Kongu, Makau i na Tajvanu, spontano formirali grupe da zajedno praktikuju vežbe, i takođe se proširio na Evropu, Ameriku, Australiju i Aziju. Približno 100 miliona širom sveta praktikuje Falun Dafu. Ovo je izveštaj našeg reportera.”
Falun Gong je prvi put javno predavan 1992. Li Hongdži je održao prvi uvodni čas u Čangčunu 13. maja 1992. Praksa se zasniva na principima, Istinitosti, Blagosti, Trpejivosti, i uključuje pet laganih vežbi. U maju 1998. godine, najviši državni biro za sport sproveo je temeljnu istragu Falun Gonga. U septembru je mali tim medicinskih stručnjaka pregledao 2.553 praktikanata u Guangdongu. Rezultati su pokazali da je ova praksa 97,9 posto efikasna u poboljšanju zdravlja.
Među praktikantima su bili penzionisani vojni oficiri, visoki funkcioneri KPK, vojni oficiri, obični radnici, univerzitetski profesori itd. Falun Gong se širio od usta do usta i dobio dobre kritike u kratkom vremenskom periodu.
Falun Gong nije počeo u Kini kao religija, već kao oblik čigonga. Zbog toga, među visokim funkcionerima KPK, mnogi su mislili da je čigong oblik vežbanja koji poboljšava fizičko zdravlje i digli su veliku buku podizanjem istog na nivo ideologije.
Đijang Cemin, tadašnji kineski predsednik, smatrao je da Falun Gong konkurencijom po njegovu popularnost. Činilo mu se da je car, pa je bio ljubomoran. Još 1996. Đijang je ovlastio kinesku javnu bezbednost da obrati pažnju na aktivnosti Falun Gong praktikanata. Godine 1997. i 1998. bilo je incidenata kad su Falun Gong praktikanti nepravedno tretirani u svim delovima zemlje. Godine 1999. nekoliko praktikanata u Tjanđinu je uhapšeno, a knjige o Falun Gongu zabranjene su za objavljivanje. U određenim oblastima ljudima nije bilo dozvoljeno da otvoreno vežbaju. Bilo je jasno da ako se stvari nastave ovako, praksa će biti suočena sa rizikom da bude zabranjena. Grupa praktikanata kojima je koristilo praktikovanje Falun Gonga odlučila je da ode u Peking da uloži žalbu, nadajući se da će dobiti garanciju za mirno, bezbedno okruženje za kultivaciju.
Iako je tadašnji premijer Zhu Rongji imao prijateljski sastanak sa praktikantima tokom apela 25. aprila i praktikanti su tiho otišli nakon toga, Đijiang Cemin je ubrzo poništio rezultate i 20. jula 1999., dva meseca kasnije, pokrenuo je veliko hapšenje Falun Gong praktikanata i brutalni progon koji traje i danas, 26 godina kasnije.
Lažne optužbe Đijang Cemina dovele su do sloma opadajućih moralnih vrednosti Kine
Posle 1999. godine, kineski žalbeni sistem i propisi postali su izopačeni.
KPK koristi svoj žalbeni sistem kako bi ljudima koji su nepravedno tretirani dala poslednji delić nade. Međutim, ono što ih čeka je ogromna policijska mreža nazvana „Fengkiao iskustvo“ (mobilizacija masa kako bi se „ojačala diktatura nad klasnim neprijateljima“. KPK rutinski cilja na određene grupe ili pojedince.)
U proteklih 26 godina, kineski građani pokušavaju da zaštite svoja prava putem žalbenog sistema koji je osmislila KPK. Postoje razni razlozi zbog kojih se žale, kao što su prisilna preseljenja, lažne vakcine, žalbe na korumpirane zvaničnike, prijavljivanje nasilnika i tako dalje.
Ali koje su posledice? Dobro je poznato da KPK odvaja veliki broj ljudstva i sredstava da presretne žalbe, a zatim baci žalioce u zatvore, radne logore i druge vrste zarobljeništva. Polazna tačka za potpuni kolaps i pomračenje kineskog žalbenog sistema može se ispratiti do lažnih optužbi Đijang Cemina povodom mirnog apela Falun Gong praktikanata 25. aprila 1999.
